Народна скупштина

СТРАНА 771

ограничите оно стечепо право, да му забраните да у свомс дућану нродајс оно, пгго народу треба н да му то стечено нраво понпштите са том ваљда намером, да сељака еипсете од луксузних и непотребннх ствар)( и од кајшарлука ових дућаиџија. Небојте се вн варошаии п господо за сељаке, чувајте вп в&с п вашу флмилију разуздаиу. Кад се само помислн колико је учињепо иароду српском иарочпто у округу београдском и иишком са ђермом због забраие да улазе у варога и да му је стоверенз немогућиост да по варошима нродаје свој ироизвод н опо што му треба, да не може кунптп, па са једне стране ђерам, баџарина, а с друге затворенп дућанп празницима, онда најбоље је кажите господо н варошанн овако мп хоћемо, н онда је то н сувнше ограинчење нрема сељаку. Ја мнслнм, ие треба дозволитп да нашн сељацп за најмању п пајсптинју погребу остављају свој посао н свој рад, да трчеу варош и да је тамо набављају, кад те по^ребе могу набавпгп код своје куће. Жеља, да се укнну нлп ограннче сеоскп дућани иије ноннкла од народа н сељака него с.д варошана, којн су подносилп молбе Скунштпнн н то једнако чнне од 1870 год. на на овамо, н овде се у Скуиштини нађе иосланнка, који те њнхове молбе прнхвате и нодносе нредлоге да се укину сеоски дућани, те да сељацп морају да нду у варош да набављају своје најнуже погребе, што наравио варошаннма иде у рачун. Овај рад за 20 година кошта народ срнски због дућана у најмању руку са ћивтпнскнм тражењем 200.000 динара, а од сада п са овакпм радом бог зна колико ће још коштати; гласаћу протнв сваког ограничења, и ударања секвеста на мозак народа свестног српског. Павле Ранковић — Госнодо, и на ирвом чпгању ја сам код овог чл. 4 а говорио, да су најнужније потребе за сељака остале непредвиђене. Ннсу, дакле, у овоме члану нредвнђене многе сптнпде, које треба дозволитп сеоскнм дућанџијама да их продају, ге да за њих сељацп не морају да остављају свој посао и да дангубе, да пх у варошн набављају, Те су ситннце врло потребне као н. пр. нпринач, стипса, галица, шећер, фарба за фарбање преднва, стакларија, дрвенарнја н т. д. То су дакле све потребе, које су неоиходно нужне сељаку и које треба дозволитп да се но сеоским дућаннма нродају. Нирицач је врло нотребан сељаку у оно доба, кад нема никакве зеленн ни варива, којп му служн за рану и мнслим не треба да иде за 1 кгр. иирпнча у варош и да дакгубп; стипса, галпца и фарба такође су артнклп веома погрсбпн сељаку, јер он са 1 грош стиисе и галнце офарба себи нлетиво н ткиво. Дакле, ако нс дозволите да се овп артнклп продају по сеоским дућаипма, сељацп ће као шго рекох морати нћи свакп час у варош н дангубптн за ове снтнпце, које треба као нужне да пма у селском дућану. С тпх, дакле, разлога ја бнх молно Народну Скупштину да код овога чл. 4 а дода још п ове артпкле : „Нредлажем, да с.е код чл. 4 а иосле речи „зејтии" дода: „шећер, нирннач, стнпса, галнца, сва фарба нотребна за фарбање предпва н сва стакларнја и дрвенарнја пзрађена у Србнјп као славине, шајтовн н т. д." Овп, артиклп дакле, нису предвпђеии у овоме члану, те с тога молнм госноду иосланике, ако се слажу са мном, да ме потномогпу да и ово уђе у предлог (Не иомажу га). Тома Бојичић — Кад се иочело да говорн па дугачкс и на широко о овом члану, н ја ћу да проговорим неколнко речи а нарочиго о иредлогу г. Ђоровпћа и г. Богдановића. Нредлог г. Ђоровнћа има у толпко места. што су у њему побројанп некн аргнкли, којн су по нашпм сеоскнз^ обичајима иотребни сељачком сталежу ; алн нредлог г: Кпг солутно иема места, јер он просто хоће да остане стдр^стање као шго је било. Ја бпх могао допустити да се.до^гду овом члану некп артиклн ио иредлогу г. Ђоровића, али*' иначе за све побројаие артнкле по предлогу г. Ђоровића, не бпх мог ао гласати. Раша Нинић — Господо, ја сам п па првом чнтању оградно се да ја нисам заинтересован, а и сад ћу то рећи,

кад се новела реч о овом 4 чл. да и ја рекнсм неколнко речн. Менп се чнни да је предлог г. М. Вогдаиовпћа иајјаснпјп. Ми трсба, да обележимо у овоме члану, које су ствари луксузне, а тако псто, које су потребие сељаку. Меии се чннн да нпсу у овом члану побројаие многе стварн, које су веома потребне сељаку; на ирнлнку, госиодо, нпје право да за једну срчу, која кошта 20 пара или грош, сељак иде у варош. Госнодо, немојмо мн да жалимо сељаке. Овај законски иредлог нн.те нотекао од сељака, него од стране варошана, менп бар није познато да су икад долазиле жалбе Скупштннп од сељака, да су сеоскп дућанн штетни; такве жалбе и молбе долазиле су само од варошана, а ннје ни чудо, сеоски дућапн само могу варошаиима бити од штете, али сеоском сталежу не. Ја бнх молно Скупштнну, да усвојп нредлог г. Богдановића да се огранпчи нродаја галантерпјских сгвари, а да остану свн они предметп, што су иотребнн за сељачкп сталеж. Нрема овоме што рекох гласаћу за предлог г. Мнлоша БогдановићаМилан Поповић — Мени је мало и незгодио да говорим, како се овде разговгр почео да водп. Господо, ја држим да ми вазда треба да нмамо на уму, да смо нозваип да браннмо, не своје лнчне интересе, него огште народне. Овде су многи посланици говорнли иротнв овога члана, а за сеоске дућане као нгго су сами можда дућанџнје, н они као дућанџпје бране да оставе н зејтнн н кафу п томе слнчно. Шга више поднешено је и неколико предлога, који апсолутпо немају никаквог оправдања. Садржпна је тпх нредлога, да је најбоље рећн да остане као што јс и бнло. Госиодо, ја држим да нпје лепо од иас, да се тако шго год може да нредлаже, јер, ми сви знамо, како стојимо са тим сеоским дућанима и шта су нам онп донели. У овоме члану нобројанн су свп нредметн, којц"требају сеоском свету, на ако би усвојпли све оне аргикле, иобројане у предлогу г. Ђурђа Ђоровпћа, оида бп значило, да мп хоћемо да шкоднмо нашим занатлијама у опште. Ја не мрзим сееске дућане, но само ме вуче патрпотско осећање, да кажем оно, што сам вндео, да кажем нгга ми на души лежи н ми треба да избегавамо иривпдне штете наше, да би сачувалп углед и достојанство наше земље. Ја сам и нрилнком нрвог читања казао праву истнну а и сад ћу рећи да је иредлог г. Ђоровпћа и г. Богдановића са свим неумастан н ја ћу гласати за одборско мпшљење. Јоксим Павловић — Потребе су човечје многостручне, ја пе бих могао јасио да определим, шта би још требало да се уметие у овом члану. Али/а треба још нешто да се уметне, то је очевндно из многнх продлога, којн су поднесени, а да је доиста тако, н ја ћу у прилог томе пеколико речи рећп. У овоме члану ннсу нобројанп, као артпкли, који се смеју продавати у сеоскпм дућаннма: чињена кожа, гајтан, стакло, на чак не номнњу се нп даске. Господо, мн смо давалн једном фабриканту новластпцу за чпнење кожа, а сад се доказује да чињена кожа не треба пароду. Нред Скупштнном лежп молба фабриканта стакла у Јагоднип ц она је примљена у начелу, по њој је решено, да се томе фабриканту да помоћ; мп одобравамо да му се да зајам без интереса, а готово у исто време кажемо, д». тај артикал народ ие трсба, и да пе треба да се одомаћп код нас, па га за то избацујемо нз сеоскпх дућана н гоннмо пз народа. Ја немам впше шта да кажем сем то, да сам мпшљења да у овај члан треба да уђу артиклп, које је иредложио г. Ђурђе Ђоровпћ и ја иотпомажем његов предлог и молим Скуиштипу да га прнми. Панта СрећковиК — На овом другом чигању чућемо оно нсто, што смо и на првом читању чулн, којн су п прс бралшлн сеоске дућане. "онп ће и данас то да говоре, само •нЈ^ неке мале разлике, што чујем сад, да иаш свет ранн се ппринчом, као што рече Павле Ранковић. У мом селу, сећам се, оде отац иа купи за славу пирпнча н мало рибе, ал I иначе пнринач нисмо јели, нити смо се тиме одраинди, него, као што рече Ранко нма случајева да се једе бреза а не ппринач. Менн изгледа смешно, изгледа као да смо се одраиплп ипрннчом и шећером н у опште у производима, којн не рађају код нас. Нека се у земљи пронзВоде, онда нико неће брлннтн да