Народна скупштина

СТРАНА 772

се продају. Ја разумем закон да се њиме не забрањујс продаја земаљских производа, оно што није забрањено, оно је слободно. У закону се не забрањује нродаја земаљскнх нронзвода, н молнм вас зар по овом закону не сме један човеи куиихн чаране, кошуљу н т. д. (Чује се : сме. Не сме). Ја држим да сме, сем ако хоћемо да подмећемо да у закону стоји оно, чега нема, онда се може рећн н да не сме. У стварн пронзводнма земаљскнм п ирерађевпнама нпко не забрањује продају. Закон се овај тиче само националне економнје п овнм чланом, као н свима осталнм, нде се иа то, да се наша национална економпја унаиредн. Ја мнслнм, да бп бнло излишно даље о овом члану говорпти, јер они, којн су и ирс протнвно доказивалн данас ће нсто тако говорнти. Али ја држим као што нпсмо усвојилн њихове разлоге у првом чнтању, да нећемо исто тако усвојити нн сад. Нека говори, ко шта хоће, ја сматрам овај закон, као један од најблагодетнпјих закона, који су из Скуиштине изашли. (Одобравање. Чујесе: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштпна да се реши ? (Јесте). Вића Радовановић — Да узмем реч п сад нриликом овог дугог чигања овога нредлога на то су ме побудилн разиоврснп иредлозп, којима се хоће да понунн 4. чл. а побудио ме је н мој друг Јоксим Павловић, којн рече да су потребе људске разноврсне н не могу се нобројатн. Признајем да су иотребе људске разноврсне, алн тиме, нпо се хоће да ограннчн продаја нзвесннх артикала по сеоским дућаннма, тиме се не ограничавају нотребе људсие, не ограничава се воља човекова, да може подмиритп сваку потребу, коју он жели. Овим чланом хоће се, да се истисну извесни нредметн нз сеоскнх дућана, а иотребу човечију нико тнме неће ограничнти, јер стојн, да воље сваком сељаку да кунн нзвестан иредмет кога нема у селу, на другом месту где га има. Што год нема у селу сваки може куиитн у вароши. Свакојако говоритн о разноврсннм потребама сеоскнм нема места, тим ире, што зпамо да има варошн и варошнца где се држп све, па ако хоћете чак н оно, што не треба ни сељаку ни варошанину. Предлог г. ТЈоровића можда би у неколнко и имао места, кад би се издвојило неколнко артикала, али он је тамо натрнао таке реченнце, с којима се ја никако немогу сложнтн. Он је казао: „све земаљске нрерађевине н фабрнкати". Сад је ннтање , ко би то контролисао , шта су то земаљски нрсизводи, прерађевине и фабрнкати, да ли ту сиада јагодинско стакло или рецпмо нлаЈно нз ужпчке радиоиице или са стране и на тај бн се начнн изнграло оно, што се овим законом хоће. Предлог г. Мнлоша још је оиаснијц н впди се његова тенденција , којом се врло јасно хоће да изпгра овај закон. Њиме се тражн да се нздвоје луксузне стварн. Сад настаје питање: шта Је луксузна ствар ? Што ја мнслим да је луксузн«, ствар то други мислити неће, варошанин држи једно за луксузну с1вар и сељак друго. Свакако нојмовн ти су чакви,да се контрола властп не би могла воднти над дућанџнјама сеоскћм. Још бн се могао сложнтн с нредлогом г. Раиковнћа, којн иобројава неколико артнкала и ја мнслим да бн то требао н 1'. известнлац да нрнмн. Осталн нредлози требали бн да отнаднуЈер је њпхова крајња цељ, да овај закон нлузорним учнни. Милија Миловановић — Нннако не бн устао да говорпм е овој счварн, кад не бих вндео у овом закону рад н ■10 рад некорнсан, ненолезан •, кад не бпх видео у овој Јачци закона нешто, апо се даје , а што је неостварљнво. У 4-ој гачци овог закона набрајају се артикли, који се могу иродавати у селу; н нзмеђ\ тих артикала, којн су вабројанн, нма их којих су нотребнп а цма их којн су ненотребнн, алн ја вас ннтам, ко је 1ај ко може да набројн све иотребе једног човека и то фактичке поЈребе ; но ком нраву ц иринцнпу раднкална странка може да забрани да један човек нема нешго, што други нма? Да ли то иитање може ко да размрсн п нитам вас, да ли нећемо, овако расноложенн да овај закон лрнмимо и одреднмо нродају ствари у Сеоским дућаннма, нећемо лн сутра доћн на тај нстн разлог, да то друкче регулншемо н ја вам кажем да ћемо ми морати

то да доиекамо. Ми с.чо овим хтелп да стаиемо на иут страним луксузним ироизводпма трошен>у у нашој земљи; хтелн смо да они ннсу тако близу иотрошачу , јер кад нечега нема, без њега се може, алп овде нпје побројано много ствари, које су збпља потребне и на којима, не само што се неће учннити ушгеда , него штета. Ја не могу да ионављам , алн право је да нонављам оне разлоге о стакларпјн. Зар можете дозволигн да кад једиом човеку ирсне стакло на ирозору да ои иде по 5, 6 сатн докле га пабави ; зар можете дозволиги да живпмо ирепотоиским животом,те да на тај начин нагиамо човека, да разбпјен прозор застре овчпјим бурагом. Ја не могу да разумем да неко може да решава о народу без народа н да му укида оно, што он не тражн. У овоме члану ннсу набројане ствари, које су баш прека иотреба сељаку а каже се иа ирилику сигна гвожђарнја. Зар у сптну гвожђарпју сиадају фуруне, шпоретн, осовине за кола, шнне за кола, шлисови за сгезање кућа, да ли го спада у гвожђарпју? Даље, госиодо, мп знамо да сељачкн сгалеж од некога доба врло мало луксузних ствари трошн. То ће иризиатн свн они, којн жнве у селу. Ире 30 година још кад овај закон постојао ннје, ја сам онда био у дућаиу н знам какве су луксузне ствари нродаване 1870 године. За јеану свадбину сељак је трошно од 20 — 50 дук., док данас највнле 5, а то значи, да су се људи од луксуза новуклн. Рећн ће мн ко оенротели су, алн нн то не стојн, јер ја пмам једаи нрн.чер, где је један мој комшнја ире неколико година нотрошио 30 дук. за женидбу свога сина, а за другог сина кога је скоро женно само 5 дук. п то не за то, шго је сиротнији, него с тога, шго је увндео да не треба да буде луксузан. Да ли је луксузна сгвар: четка за чешање коња, чешагија, четка за кречење кућа, сгнпса, галица и г. д. То није, госиодо. Може ми неко рећн , да сам ја у овој ствар заинчересован што сам дућаиџпја а ја велнм, да овај закон не би нн изишао да нема овде кога ко није заинтересован, но само кад би се ставпло на гласање народу, вндело бп се ко је за а ко је ирогив сеоских дућана. Овај је закон донесен због незајазне але варошке, н он ће морати носле 3 године, да отпадне, алн ћемо тада отпасти и ми. Димитрије Катић — Менн се чинн, да смо иочели да се упуштамо у начелни претрес о сеоским дућанпма, иа с тога мораћу и ја с неколико речи да се тога дотакнем. Сви мислиоци, који су нроучавали наше економно стање и опадање, изнашли су да поред других узрока, један Је од главних узрока економном оиадању и ншрење дућана, а воглавпто ширење сеоских дућана. (Одобравање). Држим да ћете се сагласити с тим, да снагу нашој земљн стварају села, и кад се страна радиност увуче у села, кад страно зло нродре и ухвати кореиа н у селима—-онда је много већа опасност за нашу земаљску снагу, него кад је то зло у варошима и варошицама (Одобравање). Са тога разлога ја мислим, да је већ краЈње врсме, да се иредузму мере, те да се то зло једном сузбије п где га има искоренн. У тој цељи н ноднесен је овај предлог, који је, како ја ствар схватам, врло добро удешен. Толико у оаште о ствари. Сад ћу да иређем на члан 4 н да видим да ли су тнм обухваћене све аотребе и намирнице сеоског сталежа, како рекоше г. г. 'Боровић и М. Богдановић. Ја тврднм, да нису н нико неће противпо доказиватн. Али то само није мана, него главна тежња, главна јачина његова. То је изостављено намерно, јер се желн, да се куаоеање и ародаја тих неаотреиних иампрница ограничи у селу, а нпко не иде на то, да прошег њихову свуда и са свпм ограничи. Сматра се да су намирнице онн предмети, који су свакодневна неоиходна иотреба, па тн су нредмети н обухваћени чланом 4, где је метута можда и нека потреба више. Не можс се нлкако рећн, да је свакодневна иотреба четка н чешагнја, већ коме је до тога, тај нма где да је купн и Јефтиније но у дућану; тако исто, ви кафа, ни шећер није свако -дневна иотреба, те да бн и то требало уврстити у нредмете, који се