Народна скупштина

СТРАНА 774

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Станко Петровић — Господо, предлог г. Милана Поповпћа ипкако нше корпстан, нити ће користити овом члану. Г. Мнлан Поповић забрањује механџијама да нродају овс ствари. које су ушле у чл. 4, или све што је забрањено дућанџцјама то је забрањено и механџнјама. Ја сам премо томе спремио једаи други предлог, који сам ноднео био још за време првог читања н којн је п г. миннстар усвојио, ну, о коме Скунштипа није донела решење само за то, што није био написан у формн коју иословннк ирописује. Он ће да гласп овако, у чл. 6 да се дода тачка друга н да гласи овако: „Овом казном казинће се п сеоскп механџија, који продајс ма какав еснаи сем јела н ипћа, што се у варошким механама прода.је, а норед тога могу иродаватн само туцану каву п шећер". Као што впдпте, овде је забрањено механџијама да не смеју нродаватн оне стварн, које су забрањене и дућанџнјама Молим 10 посланнка да ме потномогну. (Не потпомажу га). Богоеав Поповић — Менн се чннн да се овај чл. 4. нод б. коси у неколнко са чл. 4 иод а. На прнлнку г. Панта Срећковнћ је рекао да је свакоме слободно продавати српско платно, чараие н т. д., док те ствари нпсу пменоване у чл. 4 а. а овде се каже ако бн се ко ухватио да продаје забрањенн еснап, да ће се казнитн са 500 динара. Дакле казниће се п онај, којп продаје платно, сукно, мед и т. д. Пнтам г. известноца да ми каже: хоће ли смети дућанџија нродаватн српско илатно, сукно, мед и т. д. ? Известилац — Оно што нпје напнсано не сме се нп продаватп. Богосав Поповић — Сад сам на чисто, нећу онда нп да говорим, јер се забрањује продаватн сва српска производња а то је ненраво. Радоје Костић — Ја се слажем са г. Мпланом односно додатка; слажем се у начелу, али не могу да се сложнм у редакцији. Он каже: који би продавао оне аргикле, који су протпвии чл. 4. а., то значп да механџија може да нродаје и челик и брусове и посуђе дрвено н т. д. Но ја сам донео другу редакцнју, која ће боље да одговара цељи, п то је ова: нстом казном казннће се п мсханџија, којн бн продавао ма какве артикле сем оних, којп су за његову радњу нотребнн. Д. Катић — Менн се чини, господо, да нема места нн предлогу г. Мнлана Поновнћа ни Станка Петровпћа ни Радоја Коетћћа. Зна се шта по закону мехавџија сме да иродаје и да ради. И према томе нема места уносити п механџпје у закон о сеоскнм дућанима. Нека власт контролнше шта механџије раде, н онда нема нотребе уноситн овакву измену у закону о сеоекнм дућанима. Тома Бојичић — И ја сам устао да говорнм у томе смислу и да кажем како предлогу Мнлана Поповића нема места, за то што је у засебном закону речено шта ко сме да ради. Дућанџија ће добнтн одобрење п нродаваће оно, што му је законом допуштено. Сваки другн казннће се. С тога века ово остане по редакцији. Станко Петровић — Ви можете да мнслите како хоћете, алн оиет кажем да ће се само српскпм грађанпма одјзстн да продају извесне артикле, али ће за то доћн странцп Дннцарн и Грцн да онн иродају забрањене аргнкле. Ја сам имао ирилике у мом срезу да видим где је механџнја држао целу дућанџнссу радњу, механа је била уз саму среску кућу н влает овоме ннје хтела ништа да радп. Мн са овнм нпшта не можемо учнннтн. Пред полазак нрошле годнне у Скупштину, ја сам се разговарао са многим механџијама н они су ми говорнли како не бн жалнлн дати и по 1000 д. само да се забрапе дућанп. С тога неће нпшта сметатп да ова казна уђе п за механџије. Молим 10 посланнка да мп потпомогну овај нредлог. (Не потномаж) га). Милан Поповић — Можда ово има у закону о механама, али како не знам и колпка је казна за то, држим да пије ништа што ће ово ући у овај закон. Јован Милић — Баличевац — Ја немам нпшта противно да кажем до то: да Станко Петровић говорп овако за

то што је начинно у Житковцу 2 дућана, на хоће да забрани сад н механџпјама. То нема месга. Ст. Петровић — Не би требало да одговарам Милићу, али кад он хоће некн нут да се промлатн, оћу овде да нзјавпм да Јовап пенстнну доказује, јер ја немам нн један дућан у Жнтковцу, а не ва као шго Јова ненстнну каже. Потпредседник — Молпм вас да не унотребљавате таквн речп. Претрес је свршен, Стављам на решење чл. 4. б, овако као што га је известплац прочитао: Ко је за то да се чрнмп тај нека седи, а ко је нротив, нека усгапе? (Већина седи). — Оглашу.јем да је Скупштнна усвојнла «л. 4. б. Известилац чита чл. 4. в.) Таса Николајевић — Молнм вас госиодо. Овде у овом члану стоји: „У нротпвпом случају гакви еспапи узангнће се н продатп у корпст касе меспе оиштпне. Ја у овоме вндим казну, а желео бнх ако бн који од господе правннка могао доказати да ннје казна. Ако је казпа као што ја држпм, онда је неуставпа. У Србнјн не може битп конфискацпје. Усгав у 4.1.17 каже: ,казна одузчмања пмања (конфискација) ие може се уетаповити". Ово је госиодо копфнскацнја. И с тога ја бпх бпо мишљења, да Народно Представништво као законодавпо тело, нађе начина, те да се ово људима нсплагн по проценп а не да се конфискује. Министар нар. привреде К. Таушановић — Мало је чудновато шго је баш г. иредседннк смедерев. суда као правннк устао да ово обележп као конфискацију. Господо, пзмеђу одузпмања крпумчарских стварн, и конфнскације нма разлнке. Кад се утврди да је каква зграда трошна илп каква установа штетна ио морал, плн да је штетна по прнвредне односе, н кад се донесе закон у коме се каже : То сме ностојати догле н дотле, онда, ако онај чнја је зграда ову не уклонн, њу ће власт порушити. Тако пето у овом закону каже се: Овн н овп еспани од тога п од тога времена пе смеју се продаватн. Којп нх п носле тога продаје, тај се сматра као крпумчар, н нрема њему као таквом и ностуниће се. Дакле овде нема конфнскације; дућаиџнја зна у папред шта сме да радн, п чим иреко законског времена држи еспап, који ио закону не сме дрл^атн, сматра се да криумчарп, н зато му се еспап и одузнма. Ђурђе Ђоровић — У годинн су два рока: за узимање и пздавање дућана иод кирије "Бурђев дан и Мигров дан; све кнрнје нлаћају се до Ђурђева дне или Митрова дне. Ако оставимо рок, којн је ио овим пројекту означен, а то је годину дана од стунања закона у живот неће моћи нн нматн где своје еспапе да сместе, јер као што горе рекох дућанн се нздају и о Ђурђеву дне и о Мптрову дпе. Наступиће то да ће еспап мораги метати у сандуке н у њнма их држагн, с тога предлажем измену у томе да им се да рок до 1, Маја 1882 год. Радисав Митровић — Менп се чини да је овај рок довољан, н да га ие треба продужавати, а дућанџнје нека се : за раније селе у варош. Што се тнче навода г. Тасе Нпколајевнћа да ово пзгледа као конфпскација нмам да кажем да ово није ковфнскација, јер кад је законом одређен рок докле дућавџнје морају да раеиродају ове еспане, онда на основу тога основано је законско наређење, да нм се еспап одузме ако га и после тога рока задрже у селекнм дућаинма. Ево за ово слнчног цримера. Законом о монополу дувана донего је наређење, да се дуван, којп се не ирода мононолу, одузме, на за то ннко не вели да је то конфискацнја. То нсто може се узетн н за еснаие у сеоскнм дућаннма. Милија Миловановић — Ја сам хтео да кажем оно, што је г. говорпо о Уставу, све је уставно што год се хоће, међутим ннје овде нсти случај, којн је н с дуваном. Онде држава, велн, донеси ми иа да тн нлатнм, а овде вели илн га иродај, или да га ја продам, Радисав Митровић — Г. Мнлнја је рачунао да сам ја казао да се дуван одузима ако га произвођач не донесе