Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ли треба да идемо на страну штамиарске стеге или слободе ? Ја знам да се нећу огрешити о задаћу српске штампе, ако у навред кажем, да сам се решио да идемо на бољу ону страву, на стјоану слободе. Један народ, као год и омладиву, треба васпитаватн у јавној свести, ваља подизати на већи ниво, него што је данас а то ће ее учинити путем слободне штамне. Најбоља осуда или најбоље искључеве злоупотребе слободне штампе неће се моћн постићи толико законом о штампи, колико ће се то ностнћи укусом читалачке иублике. Укус читалада новпна иресудан је у том ногледу и ми се радујемо што смо видели у току ових година, да је неколико нечистих листића живело па пм је публика отказала своју иретплату, да су морали угинути. Ја држим да су угинули за то, што нпсу одговарали бољем увусу публпке, него се ио тпм лнстићима иојављпвале само грдње, често грдње најниже врсте. Друга ирепона за слободну штампу, биће без еумње закон. Ја никако не бих био мишљења да ваља иустити , да се нише шта се хоће, а да се не казни. Али исто тако не бпх био ч за то, што ће каква глуиа мисао угледатп овда онда, света, да се за то 99 паметних сирече законом. Ја бих волео кад би наш закон о штампи гарантовао неке ствари, које несме нпко да дира, а то је: владалац, монархиски систем, вера и ириватни живот и напослетку , у вези с тим , да се нађе и једна гаранција , да се не могу подкрасти и никакве иашквиле , те да се —као што је било пре неког времена, људи изгрде на најгори начи и иосле кад нема иотписа нпко и не оговара за то. То четворо кад би се гарантовало у коме закону ја бих гласао за исти. Ми не можемо много говорпти о највншем начелу шгамие за то , што је то Устав свршио п ми морамо , пгноришући све могуће злоуботребе, поћи оним бољим путем — слободе; ако је когод злоупотребио слободу штамие , јавно ће мшиљење осудити то и то ће учинити помоћ развитку праве слободне штампе. Овде су пред нама три предлога; предлог од стране министарства, предлог одборске већине и предлог одборске мањине. Два предлога, дакле, јавили су се у одбору и ја у напред могу да се изјасним за предлог одборске већине. Што се тиче предлога одборске мањине, сам његов писац једнпм својнм најновијим делом заклао је то своје умно дете п учинио је , да се о његовом предлогу и не дебатује и да се не може ни узети за основ дебате. Дрема овоме само предлог одборске већине може бити основа ове дебате а ја ћу код појединих чланова чинити прнмедбе. Панта Срећковић — Међу нама овде има људи, како сам јутрос чуо, који веле; нас се не тиче ништа слобода штамие, идпте ви који књигу учите иа се ирепирите о томе; нами је свеједно^, шта било да било. Ја мислим да је ова мисао погрешна, не само да мислпм, него је баш у истпни тако. Кад се говори о слободи штампе , онда треба иревестп само на други језик и изказати другим речпма, па ћете видети да се то тиче свакога и онога, ко зна и ко не зна читати и писати. То је питање ово : је ли слободно човеку казати оно што он мисли, а сваки човек кад мисли он мисли да говори истнну—другим речима, је ли слободно у својој земљи говорнти нстину или не? То је суштина закона о штампи. Истпна тако је јака да ишта на свету нема јаче. Ја мнслим да ћете ви, особиго господа свештеннцп знати, како је један персискн цар Артаксерс сазвао једну велпку Скупшгину па је питао: хоћу да мн кажете штаје на^веће на свету ? Кад љјдп чују то пптање, ош! се добро узму на ум, шта да кажу. Један део казао је , најјаче је на свету пнће : опије и паметног и лудог. Други део рече: није то; најјача је на евету жена, она родн човека који засади виноград, нспече ракију, направи вино. Између њих рече неко, да је видео , да жена скида цару круну , меће је себи на главу н цар јој ништа нсће да каже. Нађе се трећн, а то је знаменитн фнлософ Јездра на рече опростите , најјача је на свету: истина и врло лепнм иримерима доказао је то. Мени се чини да ако ово

гледиште усвојимо, онда ћемо врло лако оценитн сва трп предлога, који овде стоје. Најјача је, дакле, истпна. Штамиа, то је говор пли мислп поједнних људи, којн говоре истину , а има, који не говоре истнну, него лажу. Тако нсто има и новина рааннх, нма их који редовно доносе лажи , у којима се намерно пишу с генденцпјом разне лажн, те да ностнгну извесне цељи. На ево и међу нама како стојн ствар. Ми смо се иоделпли на нартије и разпо мислнмо, Али кад један устане па говорн истнну, овда он победи. Неки устане на каже није добро за моју нартију, али истпну говори, па то тн је. Ја нећу да узимам челнке европске народе, како код њих стојн ствар са слободном штампом. Узећу наше нрплике. У нас 1815 год., кад је се устало на Турко и кад смо се ослободили, онда није ни било штампе, али разговор заменио је штампу. Не бих хтео, да отежем свој говор али могао бнх вам навести таквих прнмера иуио, како се онда говорила истина у очи. Они су говорили истину. Вн знате иример да је у Књажевцу суд судпо парнпцу кнеза Мнлоша са једним сељаком око воденице н суд пресудп парницу на штету кнеза Милоша. Онда вије било ни закона о штамии, алн су и онда говорилн нстину. Мени се чини да ириродним иутем идућн, да се гајила та слобода говора не би никад ии дошли да говорпмо о овоме. Ја сам нрнкуипјо свакојаке, књиге које су забрањиване, отежаване п т. д. знам ово: 1842 год. управо није било никаквога закона о штампи, могао је сваки да говори шга је хтео. Сима Милутнновић који је учесгвовао у 1842 години напише „Васкршња јаја", они му то забраие, нису далп да се чита, јер се тамо говорнла истина. Ја мислим да међу нама неће бити ни једнога, који ће да спречава да се говорн нстина, нрема томе мислим да је са свнм иравилно Устав казао; штампа је у Србпји слободна. Но наше развнће овакво, какво ,је бнло донело је собом и то, да се пишу закони о штампн, да се мењају, преправљају, дотерују и т. д, Ви знате да се ти закони мењају скоро сваке год., а зашто? Зато, штоје све нзмајсторисано: миннст. брани начелника, начелн. каиетана, сваки нашао по некога те га брани. Мени се чини да то не смемо допустити, него нека се говори иетина, и само за њу човеп нека буде одговоран. Како се сад радн? Новивари свагда нађу кога, војн ће да иде да за њих лежи апсу. Онај ннти је писмен, ннтн шта зна, они га нотуре, па: је си ли ти писао ? — Је сам — ајде у Пожаревац. Ја мислпм да ово не треба у нас да буде. Ми треба да станемо на гледнште као обнчнн грађани. Н. пр. ја овде рецимо могу сада да кога увредим. Ја то нећу да чиним, а и да ми нешто дође нека луа,а памет, па да то учиним, онда треба да будем кажвен. Исто тако треба да је и у закону о штамии, и ирема томе мени се чини да сва ова трп пројекта не ваљају. Неваљају за то, што чине ограничење, најбољп је истпна проЈект одборске већнне алп н ту нма заврзламе. Има туна н суђења и чега год хоћете. Ја ннсам противан да се онај ко је крпв казнн, али сам за то да се брзо казни, онако исто као што је и увреда брза. Ја бнх овде нмао врло много да говорнм, али ћу то можда учиннти, приликом сиецијалне дебате, а сад ево шта пмам да ириметим. Мн ако немамо ничега светог у души нашој, верујте да од нас никад ничега не може бити. Ми треба да имамо неку светињу, коју не треба сваки да узима у уста. Ви знате иесму народну, како једна девојка каже: ја бих моме драгом аесму спевала. али песма иде од уста до уста, иа ће доћп и у погана уста. Дакле треба да имамо нешто да ноштујемо и што ће да буде ван сваке дискусије. Ја мнслим да ван сваке дискусије треба да буде наш домаћи прнватпи живот. Као што је Устав гарантовао да власт не сме ноћу да ми напада на кућу, тако исто не сме свакп да чепрка огњиште човеково. Приватан чвек ради свој посао, одговара држави, иде у војнике, плаћа пореау, ништа га са не тнче власт, — шта има онда да му се чепрка но његовој кући и породици. Јер један ће му рећп да му је ћерка јектичава, други да му је кћи така и така, те тако уиропасте човеку кућу, то треба заштити. Међутим, ако је тај човек судија, чиновник па чини зла, он за то од-