Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ,

излази сваки дан за време скупштинског рада претплату прима краљевско-српска државна штампарија

ЦКНА ЈЕ ЛИСТУГ за срвију 6 дин. мес1чно од јвднога ВРОЈА 0*40 дин. 3а стране земље поштанског савеза 15 дин. мескчно

уређују скупштински секретари Рднко Петровиђ, Доброслав Рунсић, Љуб, П, Ђ ириђ.

Број 86

СРЕДА б МАРТА 1891

Година I

69 САСТАНА^: 18 фебруара 1891 год. у Београду ирЕДСЕДАВАО иотпРЕДСЕДник Димитрије Кати! секретар Лука Лазареви! (наставак) акон о штампи) Мил. Ђурић — Господо, устајем да прозборпм неколпко речн, кад је претрес закона о слободној штамии. нарочито с тога, што рече мој поштованп друг п известнлац, да већина ћути, кад се говори о слободној штамни. Да не бп Скупштина остала под тим утиском да људи, којн су 20 год. тражилп слободу п за њу се борилн, сад ћуге, сматрам з;» дужност да проговорпм неколико речи о томе, а мислим да ће п скупштпнска већина поделпти ово мишљење. Кад је требало трпети од сгеге п кврге п кад је гребало отетн слободт штампу од либералне п напредњачке владавине, онда је радикална странка слободно пзјављивала н дизала свој глас за слободу штампе и за то је добпла поверење народа, што се борпла за слободу, п с тога је дошла на владу, а сад, када су дошли овде у Скупштину, кад нам треба мање речн а впше дела, зар сад да ћутнмо? По делима нашпм деннће земља наш рад и питаће народ јесмо лн одржалп своју задану реч, јесмо ли испунилп дано обећање и јесмо ли дали народу слободе. Одговарам дајемо му п обећање наше одужујемо му. И кад влада износи овако слободан пројект закона о штампн, пред Представништво, мени се чинп да се она одужује свом обећању н земљн. Што нека госиода говорници из либералне опозицпје кажу, па и мн смо били за слободну штамиу, борплп смо се за њу н унели смо је у Устав. Ја неђу да им то поричем, али је тамо речено: „у колнко се законом регулише." И онп су онда били задовољни с тнм, као год оно кад човек рече: вала Богу родио ми се спн. Једва је дочекао да му се роди син мисли с тим је све свршено, па нншта више не треба, у место да као добар и паметан отац побриие се да одгаји сина до мушке снаге да може да кући кућу п људска дела велика радити. Наши лпберали су се задовољили тиме, што су унели у Устав начело о слободној штамип, а законом нису самн далн да оно н ожнвп. То је било, госиодо, ио моме машљењу са њиховом слободном штампом, коју су унели у Устав, али су се брпнули, да се под њоме не развпја слободна мпсао и писање, колико је то требало, а п колпко је земља тражпла. (Одобравање). Томе је доказ једини лист „Исток", кбји је у то доба излазио, а данас видимо на све стране, да све иартије нмају ие

један, него по неколико лисгова. То су, госиодо, факта, ја њима овпм ништа не преббцујем, него хоћу овпм само пстину да кажем, као што рече иоштовани г. Панта Срећковпћ и сам ће се самном сложити. Господо, за велпке резултате, које је човечапство добнло н брзо развило у овом веку на свима пољима просвете, иолитике, уметности и т. д., има на првом месту да се благодари слободи штампе и писања. То су добплн сви образованн иародп, па је то тражио и наш народ. У нашој земљн, од свих странака, наша је највпше на томе радила, пред нама сад стоји закон и на нама сада стоји да удесимо један закон, који ће одговаратп нашпм приликама, којп ће јачати свест српској будућности, којп ће увести Србију у коло других образованих народа да буде угледна, просвећена и образована. Ја, господо, тврдо верујем, да ће из поднесеног пројекта закона и одборског извешгаја, Народна Скупштипа донети један такав слободоуман закон, којим ће се н влада и стр&нка и Скунштина и Србија нодичити пред другим државама, јер иде подједнако с њима на пољу слободе н напретка. Зато, да не бп губили времена, ја држим, да треба да примпмо овај пројект у начелу, па кад га будемо иретресалн прн сиецијалној дебати, онда да иоиравнмо онде, где мислимо да треба унети поиравака. Овоме пројекту није нпко противаи : свп хоћемо да донесемо слободоуман закон о слободној штампи, који треба да буде моћно средство за развнтак српеке државе, и ја, господо, са свим верујем, да ће се и радвкална странка и влада одужитн земљи, кад буде примила овај аројект. Он ће бнги здрав и снажан човек, који ће бити у стању да ради све иослове. р не недоношче, као што је била слободна штампа нод либералном владавином у прошлостп. (Одобравање), Е. Динић — Молим вас, господо. Као члану овога одбора за пзраду закона о штампи, дужност мп је да проговорнм неколико речи. Нећу бити дуг у своме говору. Можда ћу внше говорпти, кад дође о иоједнностима. Није нужно да кажем да сам имао ту амбицију, да закон буде што слободоумнији и да као такав дође пред вас. На вама је сад да учиннте исиравке, ако нађете да каквих треба учинити, ако је овде бнло ногрешака. Начела, која смо ми поставили, она су јасна, ми се нисмо могли удаљаватн од границе, која је Уставом обележепа. НГго се нак тиче ирименв његове, можда, може да буде јаснији; то ће завнсити од вас, ако допустите, да извеснп иропнси уђу у закон, тер није довољно само рећи в штампа је у Србијп слободна", него то треба и показатн, а то може да се покаже јасноћом законских прописа. Кад се један закон инше, мн морамо да га пишемо правним језиком, а кад се тнм језнком пише, нема сумње да се .могу деспти нејасности, због којих може да се хрђаво тумачи нека ствар. Овде има неколико ствари, са којима се ннсам сложно, и кад пређемо на снецијални претрес, ја ћу изнетн своје гледиште.