Народна скупштина

СТРАНА 786

НАРОДНА СКУПШТИНА САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Као члан одбора, није нужно да вам то кажем — био сам задахнут најслободоумнијим миелима, и био сам противан свакој мери, коју сам сматрао да може битм превентивна. За то иошто сматрам, да је задатак штампе, да распростире свс гато је илеменито и узвншено, био сам нротиван свему ономе што бп тгампа говорила, а не би јој био задатак. Ту сам на првом месту шгитио породнчни жнвот; у томе сам био мало иазаднијн од г. мннистра, јер сматрам да задатак штампе ннје у томе, да дира у чпст породичнп живот. Ако бн, у овај закон ушле н какве реакцнонарне мере нлн наређења, то још не треба осуђивати, јер ће све зависити од саме прнмене његове. Менп је на прилику познат францускн закон о штамин где нма страшно назадннх наређења, али она се никад не аплуднраЈу, никад се не нримењују, Кажем, дакле, да закон о штамни није најслободнији, јер у њему нма наређења. која су страшно назадна, само пх нико не врши. И мп ћемо се уздати у слободоумље нашега мпнистра, да те мере неће прнмењиватн, а за то има* довољно гарантпја у њему, он је према данашњем закону о штамип морао да употребљава веома строге мере на које по закону има права и он то није чинио. Зиа се шта данас нише опозицнја, каракгеришућн данашње стање анархијом а називајућн нас ражњарима, паликућама и т. д. За овако нисање_ министар би могао врло лако по закону да казни такво писање, али он то није чинно. Ми се дакле надамо, да нн будућн министри, — јер мн увек напред идемо —• неће примењиватн те назадне мере, које се могу увућн у свакн закон, ма како он слободоумаи био. Таса Никодајевић — У прелазннм наређењима Устава речено је, да се на првој сесији а то је на овој Скупштинп нма израдити закон о слободној штампи. С тога мислим да су дуге дебате и говори излишнн; треба да пређемо на иоједнности. Једино, што би имао да кажем то је што ћу да учиним примедбу на онај говор г. министра унутр. дела, где је правно разлику у тежњама за слободу између либерала и радикала. Мени се чини, господо, да г. министар унутр. дела овом приликом ннје бно тако срећан да ту разлику тачно изведе. Све што бих му могао, одговорнти то је ово : кад је српски народ устајући за слободу иод либералном владом ушао у рат са Турцима у редовнма либерала није се нашао ни један, који је, војујућц иротиву дела народног, изјавио у Скуиштпни да његова њнва неће бити већа. Министтар ун. дела Јован Хаја - Морам приметити, да г. Таса нпје био срећан да ме разуме. Ја нисам говорпо о радикалнма н либералима , него о радикализму и либерализму. Ту сам изнео разлику. Она фраза иокојног Адама, која се толико пута износи, ми знамо како је изгоЕорена. Онако нризнат човек у борби за слободе у Србији, мислнм , да заслужује и од својпх противника више ноштовања , а никако то, да му се изврћу мисли и речи. Он је ту, тако често нотрзану фразу, изрекао да бн доказао свету да користп рата не стоје ни у каквој вези са њиме да Је он узвшнен над личним ннтересом и да не очекује да ће његова њива бити већа, а никако не у оном смислу , како то госнода хоће да представе. Ради иравде и поштовања , које сви дугујемо том човеку, имао сам ово да изјавпм. (Одобравање). Известилац већине Љ. Ћирић — Господо. Прц завршетку ове начелне дебате ја ћу да кажем само неколнко речп. На првом месту мислим да се извиним г. Алиминју Васнљевићу и г. Пан1и Срећковићу; они су у мом првом говору нашли извесне рекриминације за њих за њихове личносги. Међутим, господо , ја нисам мислно на њих него на њихову странку. Ја пмам пред собом закон о штампи , којн су дали лнберали 1870 године, на коме је иотпнсан шеф њихов пок. Радпвој Мнлојковић, као председник мпнистарства. Ннсам мислио да нх окривљујем што су наиреднпји, већ да нзјавим да они нису нашли за нужнн да , док су билн на управи, уведу онаку слободну штампу, као што је данас нроповедају. Потпредседник — Говорите о иредлогу о штдмии. Известилац већине Љ. Ћирић — Мом другу Вптомиру нмам да кажем да ннсам тражпо да се говори о начелу слободне штампе, као што он рече, него сам тражио, да но-

I сланнцп разјасне наше мишљење, јер нред нама стоји закон о штампи, пзвештај одборске већипе и одвојено мишљење д-ра Драгише Сганојевпћа. Ако ие би ни једне речн казалн , ја не знам, шта би од гога усвојнли за начелну дебату, а мој друг Вптомпр нпје о томе нн једне речи казао. Г. Таси Николајевнћу, који се и овом приликом познвао на реч једнога нашег првака п казао, како је тај нрвак рекао, да његова њнва наће битн већа ако се ратује, нмам да одговорнм дане треба то да потрже, јер је о томе овде расправљено , али кад је већ он то нотргао, онда мн допустите да кажем, да у ирвом рату 1876 год од нашнх чланова ннје бно нн један лиферанг док се народ борио у рагу, но да су то бпли чланови либералне странке, вп сте држали лпферацнју Потиредседник — Објављујем да ја нретрес свршен Приступићемо гласању. Гласаће се у начелу о пројекту под несеном од стране г. мпннстра. Риста Поповић — Овде у мнгаљењу одборском стојн примедба да се г. министар слаже са одбором , само код неких чланова ннје се еложио. Држим да је мншљење одборско што и г. минпсгра и мнслим да о њему треба да решавамо. Министар ун. дела Јован Ђаја — Ирн дебагн о овоме иредлогу у одбору , ја сам се донекле сложио с одбором, али пма неколнко чланова, а и сам је распоред такав, да се с њнме ппсам могао сложпти , јер онда није било да се засебан иројект нодноси од стране одбора , него је било ирнмљено да читамо предлог, који сам ја поднео н да га дзпуњујемо по мпшљењу одбора, т. ј. да оно , што у пројекту не ваља, узмемо нз извештаја одборског, а оно, што у извештају одборском не ваља да узмемо из пројекта. Држим да је то пајкоректнијн пуг, н да ће го најбоље и сад бити. Потиредседник — Стављам на гласање. Ко је за то, да се ирими закон о штамин, иредложен од стране г. министра нек нзоли седети, а ко је ирогив нек усгаие? (Већнна седи) Објављујем да је већпна седела, да је усвојен предлог, који је иоднео г. минпстар. Дајем '/* часа одмора, а за то време секцпје нек пзберу по једн .јг члана за одбор, који ће да проучн зехтев првостепеног суда вароши Београда, да се г. Мнлан Мостнћ може узети на одговор. У нсто време предлог г. минпстра, да се село Вучковица одвоји од досадање општине, уиућујем одбору којп већ ностоји. После одмора Потпредседник — Продужава се седница. Изволте чутн резултат избора за одбор, који ће да проучн захтев суда, да се г. Милан Мостнћ може узети на одговор. Ушлн су: Васа Манојловић, Јован Авакумовпћ, Дпмнтрије Днмовпћ, Милун Мпљковић, Снанча Виденовић, Димнтрнје Илиџановић и Таса Николајевић. Молим господу нз одбора, да дођу после подне у три часа да раде. .Имам част известпти Народну Скупштину, да је одбор, који је пмао да проучн захтеве суда, да се извеснн г. посланици узму на одговор, свршпо свој посао н о томе подиоси Скупштинп свој нзвештај. Молнм г. известиоца да заузме своје место. Известилац Васа Манојловић чита : ИЗВЕШТАЈ Народној Скупштини. Исљедни еудиЈ "а лознпчког првостепеног суда, тражно је да Народна Скуиштцна одобри, да се посланнк г. Милинко .Бубпнковпћ, председнпк општине јаребичке, зи нзборнн округ подрпискн ставн под нстрагу за крнвично дело из § 98 нрпвременог нзборног закона, што је велн као иредседник неправшно издавао бпрачке карге. Одбор је расмотрио акга и захтев исљедног судије иа је нашао ;