Народна скупштина

70 САСТАНАК — 19 ФЕБРУАРА

СТРАНА/ 795

други место њпх, ако су те облнгације обезбеђеве општннским добрима, ириходима, прирезом нли другим стварним вредностима и нод условима. који се статутнма ближе одреде; 4. тачка да буде овака: Давање зајмова новчаннм заводима но текућем рачуну, на основу залоге у њнховим иортфељскпм меницама; 5. тачка да буде досадашња 4.; 6. тачка да буде досадашња 5.; 7. тачка (нова) да гласи овако: Исплаћнвање ефеката, на залогу којих Банка даје зајмове, као н кунона њиховнх, ако им је прошао рок за нснлату ; 8. тачка да буде досадашња 7.; 9. тачка (пова) гласи овако: Куповање и продавање злата и сребра, хартије од вредности и других трговивскнх вредностн за туђ рачун (банкарско-комиснони послови); 10. тачка да буде досадања 6.; 3. Члан 9. гласн: „Банкноте кр. сри. прнв. Народнс Банке гласиће на суме од 10, 50, 100, 500 и 1000 дннара. Управа Народне Банке по иредходном одобрењу Министра Народне Привреде, одређнваће које ће се врете банкнота ттампати и у течај пуштати". — Код овога члана да се први одељек замени са ова два одељка. «Банкноте Народне Банке могу гласити на злато пли на сребро. Б&нкноте на злато могу гласити на суме од 50, 100, и 1000 дпнара; а банкноте на сребро могу гласптп на суме од 10, 50 и 100 динара". 4. Члан 10. гласи : „Народна Банка дужна је да сваку своју банкноту од 10 дннара размени у сребро, а оне од 50, 100, 500 п 1000 динара у злато по пуној номнналној вредности и без икаква одбптка чим се њезиној каси поднесе и такова размена затражи. На свакој банкноти треба да јс исказана ова обавеза банчина. Но Министар Народне Привреде може овластити унраву Народне Банке, да исплату својих банкнота (које гласе на злато) може вршити и у сребру до извесног сроцента". — Код овога 10. члана првн одељак гласи орако: Народиа Банка дужна је да исплати сваку своју банкноту и то златом ону, која гласн на злато, а сребром ону, која гласи на сребро, по пуној номиналној вредности и без икаква одбитка, чим се њезиној главној каси поднесе н исплата затражи. 5. 1л. 11. гласи: „Банкноте, које се у течај пусте, треба да су осигуране златом односно сребром и другим вредностнма трговачким и финанцијским, које се лако и сигурно могу нретворити у злат^ односно сребро, а на име: менццама есконтованим са роком који не прелази 92 дана и са најмање два сигурна потинса ; меницама на стране пнјаце (девизе); еспапннцама (варантима) с краткнм роковпма; државпим боновима (ђопз с1и 4гезог); купоннма државних и других јавннх зајмова, којима рок псилате није дужи од 92 дана; обвезницама државнпм нримљеним у залогу по вредности, која не прелази 75°/ в њихове нијачне цене. Банка неће моћп никад пустити у течај внше банкнота него два и по пута колико злата односно сребра у касама својнм има. При томе злато може битн замењено сребром највише з» четвртину".

Код овога члана 11. у почетку првога одељка да се 1>ечи „треба да су" замене речма: в морају бпти". Даље код истога члана, при крају нрвог одељка, да се 1>ечн: „обвезнпцама државним нримљеним у залогу" замене речма: „обвезницама државним и општинским, нримљени по чл. 0. у залогу". 6. После члана 11. да се дода: Чл. 11. а. Народна Банка има право да у течај пуштене банкноте новуче из течаја и да их замени другима, које морају бити од нсте вредности. Ради овога Банка мора пздати нозив и у нознву оппсатн банкноту која се из течаја новаачп. Позив се мора шгамнатн у званичним новинама три пута, тако да од једног до другог пута прође најмање педесет, а не внше од сто дана. Кад од дана последњег изласка позива у новинама прође пет година, Банка после није дужна примити ни једну такву банкноту. 7. Члан 13. који гласи: „Фалсификовање банкнота кр. срп. прив. Народне Банке, њеннх акција и обавезница, њихових купона, казниће се као фалсифнковање државних артнја од вредности«. да се замени овако : Фалсификовање (лажно ирављење, подражавање, преиначавање) банкнота Народне Банке, њених акција, као и куиона н талона, казниће се по прописима казненог законика, којп вреде за крпвнце због ирављења лажннх новаца. А фалсифнковање свпју осталих иснрава банчиннх, казннће се ио ироииснма казненог законика, који вреде за крнвнце због фалснфиковања јавних исправа. 8. Члан 15. гласн: „Гувернер мора бити српскн поданик, којц је као такав најмање 7 година у Србнји нровео. Управни одбор бпра три кандидага за гувернера н предлаже преко Министра Краљу на нзбор и нотврду, као што се Краљевским указом н поставља н разрешава. Плату гувернеру одређује одбор. Ако се за гувернера избере државни званичник , он залржава сва права чиновника, и године службе нроведене у у Банци, рачунају му се као године проведене у служби државној. Делокруг и дужности гувернера одредиће се изблнже панчнним статутнма", — Код овога члана 15. да се у трећем одељку реч „званичнпк" замени речима: „чпновннк у служби" 9. После чл. 17. да се додаду ови новн чланови: Чл. 17. а. За Народну Банку не вреде ограничења, која су у грађанском законику за уговоре о зајму пропнсана. И без изреченог уговора, Банка има право, да од својнх .'.ужника, који јој ма какав дуг на време не нлате, тражн моред интереса н ннтерес на интерес после свака три месеца до наплате. Чл. 17. б. За све спорове, било банчине против другпх, бнло других иротив Банке, надлежан је трговачки суд у Београду. Тако је исто овај суд надлежан н за забране и обусгаве, које би Банка тражила иротнв својих дужника из кога било места у Србијн.