Народна скупштина

V

СТРАНД 804

другог иразничног дана донесе своје решење;" јер овако, може се деснти да кад суд не ради, не буде решења за 10 дана. ЈБуба Зоваковић — Кад смо у чл. 14 унелп п ову одредбу, да чиновник, који узаптп лпст, а нема за то законскпх узрока, буде кажњен, ми смо хтели да сачувамо штамп\ од могућих злоупотреба власти. По самом Уставу јасно је и ирецизно казато, кад власт може узаптитп лпст ; то су свега три случаја у којпма забране може бптп и то: увреда владаода н његовог дома, увреда страних владаоца п позивањс народа на оружије. Дакле лако је власти да оценн ималп иада места забрани плп не. То нас је навело, те смо унелп ову одредбу. Ова казна може бнтн мања, али свакако нужн( је да остане, јер ако се ово не унесе, онда може настатп кпњење власти, и на тај^ начпн може да се снречи једном уреднику издавање листа. Витомир Младеновић — Ма да сам за погпуно слободну штамиу, ја се не бих могао ннак да сложпм са мпшљењем известиоца, те да се ова тачка не изостави, која сс односи на чиновника, који бн погрешно казао да постоји крпвица и да за то узапги лист. Као год што тежпмо да имамо слободну штампу, тако исто треба да тежпмо да имамо добрн поштене чиновнике. Један чииовнпк вршећп државну дуж ност може схватити ствар разлпчно. Ппгања штампе, то су нитања књнге, ингања начелннх гледпшта у иоједнним сгварима; N тнм питањпма можемо се и разилазити, може један писац разумети ствар овако а други онако н често је нужно да трећн каже шта је и како је. Кад би се оставпло ово : да се казш чпновник, којн би казао да има увреде, иа се после докажс да је нема, онда не би смео ни један чиновнпк вршпти свој;, дуд^ност, у многим случијевима ие бп нпшта ни нредузимао и цил. би била нромашена, грдње би се јако шнриле, а те с. убитачне но слободу штамие. Менн се чини да слободној штампи неће ништа сметати што ће се неке новнне онтужп вати. Ја мислим, да новине које се онтужују сваки час, па се докаже да нису крпве, више добнјају у ценп. Сем тоги, новинар, може да докаже да такав чиновник, који чесго оиту жује новине без узрока, ннје способан за своју дужност, ка,1 налази да има кривпце онде, где је нема. Ако буде оптужеи за крнвицу, па се нађе да је нема, онда је такав чпновник неснособан за такво место. С тога не треба за то да се казни чпновник, тиме ћемо у исто време постићп и то, да видпмо колико је који чнновник снособан да врши дужност, како схвата и колико је способан да буде на томе месту на коме се налазн, н слободна штамна овпм се ништа не сиречава. Ранко Тајсић — Бојазан, коју је одбор створио ирн измени овога члана, унраво ири донунц овога члаиа, врло јс умесна. Може се нрохтети некоме чиновнику да кињи уредннка узипћнвањем лнста, те да лнст наиусти и нроиадне. Нс могу се узети у одбрану наводн Витомирови да, кад се вишс иута обуставља који ласт, да се тнме даје већа цена томс листу, то не може бпти ннкако тако. Истпна може бћтп кад се то десн само неколико иута и зацело она радозналосг пође тим путом, али кад се то учеста, иа се сваки дан нонавља онда такви лпстовп морају умрети. И кад је код овога члана, по одборовом 9-тог, овако лепо побројано трп случаја, због којих се новине могу узаититп, онда Ја мислнм нема тога чиновника, који не може ова трп случаја да увпди и разуме. Ако их који не разуме и не види, или хоће навалице да тера свој ћеф, па каже: овако сам и овако разумео то, онда такав чнновнпк нека буде кажњен за то, што је радио ио ћефу и што није разумео ствар како треба. Да би се бар овде отклониле оне иревентпвне мере, оставимо овај члан одборов, јер ће он користигп слободној штампи колнко, толнко. Известидац — Кад је одбор унео редакцију оваку он није мислио да тпме казии чиновннка, који лравилно врши закон. Одисти би изгледало да нема смисла уводитн ову рсдакцију, ако се то разуме за увреду владаоца, позпвање народа на оружје и т. д. да дакле чиновник у томе случају не сме узаптити лнст. Али мн смо мислилн да забраннмо злоупстребу, у оним случајевима, где нема нн речи о краљ/, о иозпвању народа на оружје и т, д. него изађе у новинама члана*

п власт дође узапн тај лпст. Дакле да не бп бнло чаквпх случајева н злоуиотреба да чнповннк подводп нод оно, што се сме узаптнтн и оно што се не сме узаптитн, мн смо унелп ову редакцнју. И све што се менп чпнн да овде не достаје то је, да је ова редакцпја хрђаво стплпзоваиа а то је због тога што је она нзрађена на брзу руку. Дакле све што бн могло бнтн 10 је, да се вратц одбору и да се боља реда1.цнја донесе. Мн смо дакле хтели да у таквим случајевнма заштитимо слободну штампу да чиновник, кад нема ни помена о овпм нобројаним случајевпма, сам своје вољно не подводи нод њих и друге, п тпме лист узапћава. Такву злоупотребу мп смо хтелн да казнпмо. ТУГинистар унутр. деда Ј. Ђаја — Госнодо, менн је чудо, да тако два одлична посланнка, као што су г. г. Ранко Тајснћ н Љуба Новаковић кажу, да су тако тачно одређени случајевн, кад се може узаптити лнст. Реч „увреда", то је растегљив појам п ја апелујем на нравннке и суднје, којп ннају колнко је тешко расправити код суда, је ли што увреда или ннје? То је ствар субјективног суђења п суда п свакога. И сад захтеватп, да кад се нађе, да у некпм новинама нема увреде, да чиновник за то буде кажњен, што је пр&дложио, да се те новнне узанте; зар то не бп бпло ненраведно п чудиовато? Ја у истинп мпслнм, да бн то бпло бесмислеао. Па шта бн по тој логицн бнло са ирвостепеннм судовнма, којн осуде на смрт човека, на иресуда дође у Апелацију и Касаи,нју, која каже да нема кривице?! У опште гаранцнја, се садржн у томе, шго опо што полицнја урадн за 24 часа иде суду. И шта ће вам још какве гаранцпје? Ја вам кажем,?ако Је ко год у стању ваћн у целом свету ^акав случај, да чиновнпка, што је, мпслећи, да је нешто по закону учинио, па му је впша власт нашла, да нпје нравнлно, треба казннти, онда нека мн изволи иоменути таЈ случај. Такав постуиак значио бн иаралисатп рад чпновннка, према ономе, којп ради нротив државног интереса. Овде је тежња, да се заштитп Устав и слободна штампа, а не да се оиако заклања уреднпк. И кад је одређено Уставом, да за 24 сата суд реши, је ли чнновннк пмао нрава, да узапти лпст нлн не, ја мислнм, да је тнме дата довољна гаранцнја и да се на овоме можемо нонуно задржати. Можете лн вн, господо, иретноставнтп случај да ће један свесан чнновнпк, којп зна, да ће се оборитн његово решење и опда, кад нема ни спомена о Краду и Краљевском дому, тек из ћефа забраннти лнст? Ја мислим, да таквих случајева неће бнти, и да нх није бнло ни за време најцрње реакцнје. Ја сам био уредник, али се не сећам, да је тога бнло. И кад до сад тога није било, го иема изгледа, да ће ц од сад бпти. За то изјављујем да на то пе могу нристаш с тога, што мислим, да греба да остане одредба, по којој се могу узаптитп новине, па после суд нека каже, да ли је бпло места томе узапћењу или не. То је једно. Друго што се тпче саме жалбе, госиодаГ" одборннцн, који су одвојнли мншљење, налазе да бп гребало, кад се одобри узаићење дозволити, да се уредник може жалити Касацијн — ја против тога немам нпшта. То у осталом пије новнна; тога је н нре бпло. И шго сам ја ово нзнео и што сам мало нре о овоме говорио, ја сам то учннио, што се с овом мишљу не бих могао сложити, већ за то, што сам хтео, да изнессм да размислите, на који бн смо иачин могли ствар уредити, а да останемо у границама Устава. У Усгаву се каже: „ али и у тим случајевнма власт је дужна за 24 часа, по нзвршењу забране, сировести суду, а овај је дужан такође за 24 часа оснажнтн илн ноннштити забрану". Јасно је дакле по Уставу, да се за 48 сати морају|свршити све радње око узаићења листа. То је моје мишљење. Но ви ако нађете, да се н норед овога може донустити туженоме, да се може жалитп касацнји, у начелу не бих пмао нпшха против тога, само да иазите, да не навучемо на себи ирекор, да смо норед Уставног наређења увелн још нешто, што није требало. Кад Устав вели, да се за 48 оати све радње око узапћења пзврше, онда мислим, да је боље да се тога