Народна скупштина

СТРАНА 808

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

нека траже сатисфакције код суда. Ја сам дакле оротиван томе да је уредаик дужан да прнми нснравку нриватних лица. Известилац Љ. Ћирић — Г. Милош Богдановић у леиој намерн да заштиги слободу штампе. учинно је један иредлог, којн кад би усвојнлн, у место да заштнтимо слободу штампе, мп би је са свнм сахранилн. Он, госиодо, хоће, да уредник ие мора штампатн нсиравку извесног лида, кад буде нападнуто. Ја ннтам г. Богдановића с каквим правом може уредвик једног човека вапасти, а не дозволнтп му да он може дати исправку? Међутим он дозвољава да власт само може штгмпати иснравку. То бн значило, господо, да нико од нас не би смео устати против злоупотреба власти, јер бп власт пунпла читавим ступцпма листове и оно што он предлаже не иде у корист штамие, него би саранпло штампу. Ми мислимо, господо, да свакн уредник нма ирава да иснесе оно што сам зна, нли оно што је начуо. Алп, господо, мп псто дајемо право да онај којп је нападнут, може се бранптн. Ми смо се трудили, да не би власт нсиравкама оитеретпли лнстове да је скучимо да нема права да даје велике нсиравке, а тако исто дозволплн смо да н нриватан човзк, који буде наиадиут, да се може пред јавним мнењем да одбранп. Ви знате, гвсподо, да може бити уредппка свакојаких људи. Међу њима има људн којп су накосни и који ће да пзнесу у новинама нешто шго вн нисте ни помислилп, а друго п кад би се као нанаднути обратплн суду да тражите сатисфакције, често нута положај и карактер ваш налажу вам, да то не чинпте, јер сте спгурни да неће бнти осуђен онај, којн је наиадао него изаћиће иред суд уредник са којим неће вам доиустпти ваше достојанство да стојите с њиме на суду, а камо ли да добијеге задовољење У томе, што ће он битн осуђен 10 нли 15 дана. Ја мислим да је већа гарантнја за свакога грађанина, кад га ко пападне у једном лпСту, да нзађе и оиравда се пред јавним мнењем, и ји незнам који бп имао протпв тога да каже и једие речи, Милош Богдановић — Ја нмам да одговорнм г. г Еирнћу на оно, што он велп да треба увек дозволпхи приватнима кад буде наиаднут, да се штампа његова исиравка. Оно истииа то би могло бити у нзвесном случају н оправдано, али врло често нуга један уреднпк лпста нзнесе о некој лнчиосгп ираву нстину, фактнчкн оно што стојн, н зар онда и у томе случају треба дозволитп да је дужан штампар ди штамиа исправку. Вп знате да често пута зна публнка о извесаој лнчности да је крива, н да треба да искусн п казну, п зар један уредник лнста, кад о тој личностн го псто каже, оиет је дужан да штампа псправку. Ја мис.шм да нетреба је штампати. Панта Срећковић — Ја мпслим. да г. Милош Богдановпћ говори у доброј памери, али ако бн усвојили његов предлог, нанелн би грдне штете слободној штамнн, а ево зашто: сав народ, она публнка што чпта новнне, нретставља судију. Сад један уредипк каже у једном лпсту о једном иуиватном лнцу да је учннпло једно дело, да је обио кућу ц томе подобно, ми то прочитамо. То лпце које је нападнуто у томе листу, дође и да нсправку, п у њој доказује да нс стоји опо хито је иротнв њега нзнешено. Сад ми смо судије, ту треба моралан суд, п мп га изричемо н ако је уредннк нека бнтанга, он добије моралан укор, н од тога времена његова важност нрестаје. Дакле ми треба да еаслушамо обе стране, јер ако се не дозволн нсправка приватног лица, онда значн не дозволнтн да се чује п одбрана. X тпм стварима замишља се иублика — цео свет, као судија. Уреднпк н оно лпце које даје нсправку, то су две странке које се нарниче, а мн изричемо пресуду. Та иресуда је врло важна за обојпцу н за кога публнка каже да је ноштен, добија више у кредиту, а онај о коме каже да је неноштеп, губп у чреднг/. Ја држнм, кад бп се усвојпо иредлог г. Богдановића, то би бпла једна несрећа, нросто, значпло би недаги никоме, којп буде нападнут, да се чује његова одбраиа. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Ја н.мам да обратпм пашњу Скупштнне, да овоме члану но мишљењу од-

борском у неколико је на боље нзмењена сама форма, јер у иројекту владином вели се: да се псправка шаље преко суда, I по мпшљењу одборском, иси[)авк,а се шаље не посредно уредипштву илп преко суда. На сваки начин да је боље да се исправка шаље непосредно илн иреко суда. Кад се псправка лошље најцре непосредно, онда није нп потребно слати је :реко суда, кад је уредништво прима, а тек онда, ако уред1ик не прпма исправку да се она шаље преко суда. Ја то прло радо примам. Друго у нројекту одборовом стоји да исиравка може битп најдужа стубац, или онолика, колика је чланак, што ју је изазвао; па онда даље, да приватне исиравке могу бити дуже, онда ће тада исправљач дужан бпти депоновати кауцпју код суда. Ја мислим да је то заменио, да се положе каудпја, иего да уреднпштво, кад добнје нснравку одмах и наплати од онога, којн даје исиравку, а ако не плати одмах дужна је власт наплатитп, и уреднику иослати. На тај начнн осигураће се и уредипштво од онога, који исиравку даје. Извеетидац — Ја иримам ову измену што је предложио г. минпстар. Потпредседник — Ирима лп Скуиштина чл. 18 по одборском мншљењу са нсправком, коју је учпнио г. минисгар? (Прнма), Потпредседник — Ко је за то, да се усвоји мпшљење одборско, нека седн; ко је иротив, нек устане? (Сви седе). — Објављујем да је Скуплтина усвојнла одборско мишљење. Известилац чита чл. 19. одбор је ову казну смањио од 300--900 дпн., нли један до трн меседа затвора, а на то је н г. министар нристао. Панта Срећковић — У овом члану, где се каже Уреднпшгва домаћих листова, треба додати и библиотеке. То зам иомињем, господо, с тога, јер је са мном бно случај, да мц је иошта узапћавала стране журнале, у којима је налазпла да има нечега прогив владе. Тако су ми забранили делу књпгу, лзнесе на Дунав и спали. Но ја сам тада морао ићи г. милнстру г. М. Гарашанипу, и он је заиоведно, да бпблпотека п професорн В. Школе могу добијати, а свакако, госнодо, вероваћете, да ирофесорп с тпм страинм неће агнтивати по меаиама н сокацима. Дакле ја вас молим да овде још и то додате. Министар унутр. нослова Јован "Баја — Прнстајем па ово, што г. Панта тражп, само не, да се то н нојединпм професорпма даје. Потпредседник — Ко је за то, да се чл. 19, прпми, иека седп, ко је против, нек устане. (Сви седе). Објављујем, да је усвојен чл. 19. са нзменом. на коју је и г. министар прпстао. Известилац чнта чл. 20. Министар унутр. послова Ј. Ђаја — Ја присгајем на овај члаи, но једино бих имао да обратим пажњу, да је иазна сувише мала за то растурање. Узмимо случај, да се лекакав забрањен сиис растура, п да то могу чнннтн лпчностп сумњпве. Ја, дакле, држпм, да ову казну треба новиситп, те да буде: „од 20—100 дпн. и од 5 — 20 дана затвора." Известилац — Нема бојазнн, да бп се то односило на онога, којн бп узаићене ствари растурао, јрр ће се он казннти са 500 дин. Кад смо ову казну доноспли, ми смо нмали на уму оне дечаке, што но улнцама продају књиге, а нису нрпјавили то власти, можда н с тога, што нису зиали, н ја мислнм да то треба за таква лнца да буде већа казна, него што је 10 дпн. Потпредседник — Ко је за го, да се чл. 20 нрими по од^орском мншљењу, нека седп; ко је нротпв, нек устане. (Свп седе). Објављујем да је усвојеи чл. 20. (наставићв се)

Одговорни уредннк Ранко Нетрови}.

ШглМПА КРАЉ. СР1ШКЕ ДРЖАВНЕ ШТАХШРИЈЕ