Народна скупштина

СТРАНА 807

рам да ко вређа краљевског оца, и мајку, да тај вређа и краља н мислим да се ве може поштовати краљ кад му се вређа отац и мајка итд. То је једно, а друго, наши новннари у Последње време занимали су се само с тим, шга ради краљ Милан и доносе разне сезанционе вести. Данашње наше новннарство не труди се да проповеда начела каква, која би била корнсна за иарод, него измишљају разне севанционе вести, доносе их по новинама и тако лист свој продају. Дакле као што рекох, не проповедају начела корисна по народ, не траже претплатнике по унутрашњости, не шире знање у масу народа, него се труде да помоћу таквпх вести свој лист овде у Београду што вишс раепродају, и тиме јавно мњење узбуњују. Ја сам дакле за редакцију чл. 1 5. онако, како је мшшстар предложио. ЈБуба Новаковић — Одбор, кад је донео овзкву редакцију овог 15, члана мислио је да му треба двојти појам између „краљевског дома" и краљевске породице. Чланови, краљевске породице, који долазе у састав краљевског дома, државо-аравне су личности. Као државо-иравне лнчности они имај^ н ве))а права и геже дужности. Краљевски дом то је: владајући краљ његова еупруга и ирестолонаследник и тако се у опште свуда па и у досадашњпм нашим законима узимало. Породица 10 је са свим други појам у државно-правном погледу. Не кажс се у Усгаву »чланови краљевске породице« него „чланови краљевскога дома 8 . — Оно шта каже Јокспм Павлопић: ко вређа оца краљевог, да тај вређа и краља, мислим да је овди неумесно речено, јер овде није нпко ишао на то, да се вређа ма који од њих. Г. М. Поповић казао јз; како се по појмовима народним не можс одвојпти отац од Фамилнје од породице. То је баш оно, што ја мало пре рекох и што се овди не може по обичним, вулгарним појмовима процењивати, јер овде ннје реч о Фамилији, него о краљевском дому и о државно-правним личностима, То су дакле разлози који су руководили одбор да допесе оваку редакцију. Михаидо Поповић — Ја сматрам да је нотребно да се објасннм са г. Љубом Новаковнћем, јер је он у главноме нрнзнао све оно, што сам ја казао, а разлику коју он изводп, пзводи нзнеколнко снноннмних речн управо нз речи, иоје обележивају једно нсто, он нризиаје да се под породицом разумеду отад, мати и деца, алн велн овде ннје реч о иородици него о дому. Па баш те су речн синонима ио појму нашега иарода,јер он каже: нека је жив домаћин н његов дом. Кад се ово прпзнаје за нороднцу, онда то исто важн и за дом, јер реч иородица н реч дом значе једно нсто у нашем народу. То сам дакле имао само да кажем ради објаншења. Ранко Тајсвћ — Као год што строго делим у краљевском дому, који је крунисан а који нпје н који има власт, коју треба да има један монархнчкн владалац, тако исто делнм н иочасти, које бн требалн онн да нмају. Јер као што знам, да владалац има нретежннју власг од његове фамплнје, од ћери, сестара, тетака оца н мајке стрнни и стрнчева и т. д., тако исто ја нх делнм н но ночастнма које требају да нм сс дају. Ја не могу да се сложим са мишљењем оних говорннка који предлажу, какву пошту дајемо краљу да такву треба даватн н оцу и мајцн н сестрима п осталнма, — а нарочнто с тога, што се може у таквој кући да десн оно, чему се , ка ошто се ту скоро и дешавало, ннсам надао. И кад је тако, ја не могу знатп шта се још може деспти од битп имајућих краљевскнх сестара, тетака н остале блнже иородице , иошто се зна из нсторије да у владалачкнм кућама десн се смргних грешника. Из овнх мојих разлога, које не могу нашнроко да разлажем из нрнстојностн ирема месту у ком сам, јер бп бпло врло нсзгодно овде то да учнннм , — ја сам иотпуно за редакцију одборске већнне н она је врло умесна; а то је да су неирикосновенн само краљ, краљица н престЈЛОнасљедник. Потпредседжик — Нретрес је свршен. Гласаће се о чл. 15 са изменом коју је г. мннистар унутр. дела нредложио. Изволте чути како ће гласатн члан 15. Известилан; чита: „иод владалачким дотом разумеју сс краљица, ирецн н ногомци у правој линији, а рођена браћаи неудате сестре краља владаоца."

Потпредседник — Ко је за то, да се нрочиганн члан 15 иримп са измеиом г. мнннстра, нека седи , ко је иротпв иека устане ? (Већина седн). Објављујем да је Скупштнна усвојилу чл. 15 св изменом миннстровом. Известилац чига чл. 16 иројекта владнног (ст. 2). Одоор је тај члап овако стнлизовао : л ко би узаићене ствари иамерно распросгирао биће кажњеи са 500—1000 дин. нлн ^алворен од 3—6 месецп". Г. миннстар је иа ово пристао. Потпредседник — Стављам на гласање: ко је за то, да се члан 16 примп но мшиљењу одбора, шта је и г. мннисгар иристао, нека изволи седетн, а ко је иротнван нека ус1ане? (Свп седе). Објављујем да је чл. 16 усвојен. Известилац чита: чл. 17 по нројекту. Г. мннистар нрисгао ј ј иа одборско мпшљење а по одборској измени тај је чл. 18 који гласи : „Одговорин уредник, или његов застуннпк, дужан је мрпмнти у свој лист сваку исправку , коју му иошље власт, п.111 нриватно, нли правно лице , чије је име сиомеауто , илн о чпјем је раду , нли поступцима , V лИсгу, пли иовременом снпсу, речп било. И власти и нриватна лнца достављају уредпнштвима псправке нреко надлежног нрвостепеног суда, који је дужаи нстог дана нсиравку послати уредништву. Иснравка се мора штампати у првом броју од како је уредник прими, без пкаквнх додатака мњења илн уметака. Ако је редакцнја лпста закључена већ оно^а дана, онда је мора штамиатн у ирвом цдућем броју. Иснравка може бптн иајдужа илн стубац нли онолико коликп је чланак, којију је пзазвао. Но прнватне псиравке могу бпти веће , али тада ће исправљач дужан бнти деноноватн кауциЈу код суда. Ако бн на један чланак или белешку впше надлештава ннсало нсиравке, уредннштво је обавезно само једну. Иснравке се морају штамиати оннм словима, којима је био штампан чланак нли белешка п на месту на ком је био штампан чланак нли белешка. Ко нротпвно овом учнни казниће се са 300 до 600 дин. или затвором од 1 до 2 месеца." Панта Срећковић — Овде у овом чл. стоји: „ако је редакција лнста закључана опога дана, оша је мора шгамиатн у ирвом идућем броју." Сад замиелимо, да код нас, како пмамо свакојаких новинара, нагрди једнога човека данас и иосле нрестане внше п да издаје лист, — шга ће онда да радн онај који је увређен ? Он ие може нсправву даги. С тота ја бих био мишљења да у таквим случају штамиа се псиравка у другнм новннама, на рачун онога, којп је ирестао лист пздавати. Милош Богдановић — Одбор овог нројекта нзјављује да има највећу тежњу да штампа буде што слободнија. Кад го вели, ја не знам, шга ли је могло руководити да он у овоме члану уноси одредбе да се морају шгамиати чакинриватне исправке? Вн знате, господо, да један новинар у једном броју и у једном члану свога лисга може се дотаћ.. о иеколнким личностима, рецимо о десеторпци; сад према редакцнји овога члана сва десеторица имају нраво дати засебно псиравке, још толпке оиширности, да оне могу обухватитп трн броја његовог листа, н таким иостунком може му осујетиги благовременн излазак каковог важног списка кои би мош бпти од корпстн његовнм начелима а можда п народу. Ја мпслим да је то нео Јравдано. Друго, кад један новннар изнесе данас нешто ирогнв неке личности, што можда је и истнна, а сутра га иста лпчпост штампа нсиравку у тим нстим новинама којом нобија оно, што је у том лпсту казано, онда шта ће бити мернло за јавно мнење? Да лн оно што је казао у предњем броју тог листа, нли оно што вели нриватна лнчност? Ја цросто држим да се овнм скучава слобода штамие, и ја бих бпо за то, да се само званичне исиравке у интересу угледа државннх надлештава, могу штамиаги, а ириватне личности, ако им је крнво што је иротив њих у неком листу изнесено