Народна скупштина

НАРОДНА

СЛУЖБЕИИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ичлази свакн дан за време скупштинског рада претплату ирима краљевско-српска државн^ штампарнја

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ: за С рвију 6 дип. месечио од јвднога ероја 0* 10 дин. за страпе земље поштаиског савеза 15 дип. месечпо

уређују" скупштински секретари Ранко Петровић, Доброслав Рузкиђ, Љув. П. Ћирић.

Б рој 89

СУБОТА 9 МАРТА 1891

Г одина I

71 САСТАНА^ 20 фебруара 1891 год. т Београду.

ЦРЕДСЕДАВАО иОТПГЕДСЕДННК Димитрије Кати^ СЕКРЕТАР Станојло Букчеви!,

(Закон о штампи)

(паставак)

Известилац чита чл. 22, иошто је ^л. 21 по иројекту владпном отиао. На то је иристао и г. минисгар. Потдредседник — Усваја ли Скупштина мишљење одборско? (Уоваја). Известилац чита чл. 23. Потпредседник — Усваја ли Скупштина чл. 23 како га је одбор иредложио? (Усваја). Дајем ј 4 часа одмора. После одмора Потпредседник — Седнида се продужује. На реду је члан 24. Известилац чига чл. 24 пројекта. Министар правде Гига Гершић — Допустпте, госиодо, да код овога члана учиним неке иримедбе са правнога гледишта. Овим 24 чланом утврђује се, да н иутем штампе могу извесви људи бпти саучесници једног кривичког дела, н да се могу нодвргнути оним казнама, које им за саучесништво законик кривнчни доноси. То је потребно бпло, да се ставп у закон о штамнп, јер и путем штампе може се неко подстаћи на рђава дела. Но ; има овде нешто што је неиотпуно по моме мњењу. Са тога бих ја пмао да изнесем један иредлог, на који мпслим, да ће прпстати и министар п извесгилад одбора иа и Скупштина, јер ће то што предлажем бити у интересу саме штампе. Овде се вели: в Као саучеснпци једне радње, која се ао кривичном закону сматра као злочин или иреступ, сматрају се сви онн, који бнмакојнм начином, обележеним у ч-и 11 овога закона неносредно иотстакли кога да учпнн злочнн илн преступ — иа иза изазнвања дође одмах н дело или иокушај." — да се тај сматра за саучесника, па било да је нза те ировокадије дошло само дело или да се свршило на иокушају," што значн да се иројект, који ће битн закон, не зауставља само на томе. кад иза провокацтје дође извршено дело, него казни еаучесннка н онда кад је остало на покушају.

Господо, реч „покушај", то је такав једап иојам у кривпчно иравној теорнји, око чије се дефиниције муче и сами иравници. Није довољно казати у једном закону „иокушај да се казни," него треба још тачно да се означн у њему, шта је то 1?окушај, што се по кривичном закону може казнити. Са те неодређености у појму речн „цокушај" у свнма кривичннм законнцнма па и у нашем има одредаба, које опредељују шта је то покушај и само тада, кад неко учини покушај злочина илп ирестуца онакав, како је у кривнчном законику одређеи и дефинпсан, он ће бити кажњен, али никако и за „иокушај," који том законском дефнницијом није обухваћен. Према томе мислим да ћете се сложитн са мном, да ово, што се покушаја тнче треба у неколико да се допуии, у томе смпслу, да се изречно у овом закону позовемо на дефиниццју покушаја, која се налази у §. 41. крнв. законнка. Осим тога, господо, ви знате, да се ио нашем крив. законику иокушај злочнна увек казнп, а покушај преступа казни се само онда, кад је то у закону нарочпто казано. Како у мпннстровом пројекгу тако и у предлогу одборском ннје учпњена никаква разлпка између покушаја, злочпна и нокушаја иреступа, него је казано у оиште само иокушај. А то свакојако такође треба исиравнти онако, како је учињено на пр. у француском и белгијском закону о штампп, а то је: треба остатп само при иокушају злочпна, а покушај преступа сасвпм изоставитн. Према свему, шго сам сад навео, ја предлажем да се овај члан закона, о коме је реч, на месту где се помпње покушај допуни овако: „иокушај злочпиа, како је одређен н предвпђен у §-у 41. крнвнчног законнка". То је та измена, коју имам част, да предложим Народној Скунштпнп и коју ће она, како се надам, усвојптп пошто ви сви, госиодо, посланнци п самн видите да је ово у интересу саме шгампе, јер је боље н прецизније. Алимпије Васил.евић— Ја сам код овога члана хтео да учиним једну примедбу, између осталпх, које је учннпо министар правде. Пошто је он ту ствдр лепо објаснно, то ја нећу да понављам оно што је он казао, али осим тога још пмам једну нримедбу да учиним. Овде се каже да онај, који иутем штамие нзазива, ировоппра неко стање, које се по крнвнчном закону сматра за злочии, да ће бпти кажњен као саучесник; по кривпчном закону саучеснпк се казнн као и главни крнвац злочина, овде дакле нема разлике. С тога ја мислим да треба да се каже нешто прецпзније. Овде у следећем чланку каже се ако „несљедује дело" казипће се овако ц овако. Требало би и горе да се каже овако, јер у колико се ја сећам саучесник ее казни као и главни кривац. Министар правде Гл. Гершић. — Није ми намера да у свему будем ирогив мисли пошговаиог предговорпика г. Алимпија. Тежња је његова доиста леиа, али ја мислим кад