Народна скупштина

СТРАНА 810

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

се каже : као саучесник једне радње сматра се тај н тај, онда је то један нстн појам са оннм, којн је утврђен кривичним законом, те са тога не бн блло оиравдано чинитн ту неке разлике и казатп, да се тај саучесник нутем штампе казнп друкче, него остали саучеснпци. По кривичном закону каже се, да је неко саучесннк кад кога наговара, помаже му у извршењу дела н т. д. Наговарао га усмено нлп писмено све је једно — он је саучеснпк. Кад се каже дакле саучесник, онда се по кривпчиом закону зиа ко је то, и ми морамо осстатн нри ономе иојму, који иостојп у крпвичном законику. Незгодно бп бнло да ове саучеснпке у штамии у овнм специјалнпм случајевима судимо друкче п разликујемо их од осталих саучеснпка, а у ндућем члану пма нешто што се тиче посебице штамие. У чл. 24 хоће то да се каже: да саучесником може постатп и иисменпм подстпцајем — путем штамие, па се вели да је и то саучесник као и сваки другн, те се и казин онако како је кривичним законом предвиђено, иошто се нема основа зашто да се чпни разлпка. Е, Богме при таквој одредбп законској нужно је наравно да се свакп чува, да нпкога не потстпче на крпвична дела, јер ако га потстиче онда мора да се казнп као свакн саучесннк, чему ја не налазим никакве мане, но мислим да треба да се прпмн. Михаило Поповић — Ја бих само имао да говорим против оне речи „подстакне", а то с тога, што мп се чпнп да ова реч може да да са свпм друго значење овоме члану. Ова реч „подстакне" ннје тачно одређена, она је еластична п она може да да често материјала за злоунотребе у судовима. Па кад смо овде одма иза тога уиотребили реч „изазпвање", ја мпслим да не само не мењајућп смнсао него упућујућн га још јаче требало би казати „неиосредо изазивање или намерно изазивање а . Реч подстицање сувнше је широка да судије могу од ње да праве злоупотребе. У пме те јасније одредбе молнм 10 иосланика да ме потиомогну. (Не потпомажу га). Миниетар унутрашаих деда Јован Ђаја — Могу казатн г. предговорнпку да сам и ја застао био баш код те речн, тражно сам да нађем реч, којом бп најбоље било обележено оно што се хоће п да се не може тако јако растезати. Ја мислим да је овај израз „подстакнут" јачи, разумљивији иего реч изазивање. Подстаћп некога за неко дело и да непосредно изазове некога да извршн дело, мнслпм да је то јасно и да ту не може бити растезања. Михаило Поиовић — Ја мнслнм да немам впше куражи да се обраћам посланнцнма, кад су мп отоич одказали помоћ, а то је с тога што сам вазда био нејасан. Али не стоји го да је реч „иодстакнут" јача и боља него реч изазват. Неко ће узети један чланак да чнта и разумеће га по свом схватању, па ће извршити нешто треће н ако у томе нема подстицања. Он може казатн ја сам у томе члану нашао да ме је учио овом и овом и ја сам то учинио и ако међу тпм то не бих учинио, дакле до тога може довести реч подстакнут а међутим не би било тако са речп изазват. Дим. Илиџановић — И ја сам члан тога одбора, коме сте повернли да проучн закон о штампн. Ми смо нашли да је довољно добра ова редакција н не бих имао узрока да узимам реч, да браннм редакцију, да мп г. Гига није дао повода. Ја не знам да ли се могло да разуме да се казни сваки покушај, па и покушај којп крпвпчнн закон не казни. Та нејасност кад ју је г. Гига поменуо треба да се избегне. Но нма нешто што у овом предлогу ннје предвиђено. Члан 23 каже : „као саучеснпци једне радње, која се по крив закону сматра као злочин или преетуп, узнмају сесви они ; који би ма којим начином, обележеним у чл. 11. ов. зак., непосредно подстаклп кога да учнни злочпн плп преступ, — па пза изазпвања дође одмах дело или покушај !.... а Кад је већ узето да може неко бнти саучеснпк у преступу онда би требало овај предлог да се попунп, па да се каже: „којп се казнп по кривнчном закону*. Толико сам пмао де додам. Панта Срвћковић — Ја мнслнм, господо, у оиште да говорпм протпв овог члана. Нека ко год хоће подстиче нас да скачемо у воду и да се удавпмо, — мп то нећемо ; нека

нас подстиче у вагру, мн то нећемо урадитн ; а овде може неко и да наппше чланак у другом духу и правцу, па пеко сам од себе учнни неко дело он може рећн, према овоме, ја сам прочптао то и то у чланку па сам се нагнао побуђен да то учнним ; па зар сад ухватнти оног човека, којн је писао и казнптп. Мени се чинп да још не разумемо шта је то слободиа штамна, а то с тога што је већина ових измена преведена из туђих језика. Ја сам у првом мом говору казао да ннје крнв онај који говорн истину, а овде знам да кажем ово, мн треба да нздвојимо иолптпку од личних увреда и да бнх видели шта ја разумем под нмемом злочпна а шта под политнком, ја ћу да вам наведем два прнмера. На прилику, злочнне и преступе протпву лпца ја бих најстрожнје казнио. Ја мислпм да ћете се сагласпги са мном да у броју људи, који су познати у земљи заузнмају одлично место као Т. Туцаковић, ту је н С. Несгоровић н т. д. Бпле су једне новине „Садашњост", која је сигурно била плаћена да пзносн лажи и она је рекла једном, да је 0. Несторовнћ украо вепра. То је. Да бп једанпут отклонилп личне нападе н лажи које пзноснмо један на другога, ја бих те крпвнце наЈстрожпје казнио. Сад долазе крнвице друге врсте. То су политичке, ја њих не бп казнио, слободно је говорити. За пример да наведем ово: лнберали су водили оваку псту спољау политнку, какву воде радпкалп, ми смо се у томе сагласилп. Наши противници напредњаци кажу нам вп сте нздајице, а мн велимо јок, него сте ви. Колико наше вреди толико вреди п њихово и онда нико нпкога не треба да казни. Нека слободно пише ко шта хоће. То је наше мпшљење и ко зна шта ће наступити после 100 година Ја дакле нисам зато, да се за ово казнн н држпм да треба пустити да ко год хоће нека ннше теориске ствари, али за личне преступе против личностн, ја сам за то, да се они најстрожје казне, на да се научнмо да један другог поштујемо и уважавамо (Одобравање). Ако ви станете на то гледати те почнете говорити овај је саучеснпк а овај ово, а овај оно, онда ево шта ће насгупнтн : наппше човек чланчић и они га одма склептају п веле : ово је увреда. Ја нисам зато, да се то казнн. Нека пише, ко шта хоће, па ко се нађе да је тиме увређен нека се тужи. Дакле. Ја бпх оставио казну за увреде лпчну, а у иолптику не би улазио. 0 њој је слободно свакому писати штогод ко хоће. Ми имамо нашу памег; нека нам неко говорп, да је наша полптика била рђава, ми држимо да смо ми на нравом ауту. Дакле, све ово за саучеснике ја бих избрисао. ИзБестидац Љ. Ћирић — Г. Панта је устао код овог члана да отклони личне нападе и онда је свакојако могао своју беседу да остави, кад дођу на ред те кривице (П. Срећковпћ : знао сам ја то); али овде је особита врста крпвпце, које се морају да казне. Што смо их унелн у закон, унели смо их зато, што се те кривпце, које се помпњу у крнвич. закону и тако строго казне , да кад би их оставили , онда у ствари не би имали слободне штампе. И само с тога, да би обезбедили уредннке и пнсце, да се не могу казнити по кривпчном законпку унели смо ово. На ирилпку у крпвич. законику једнако се говори о владаоцу, о дпнастпји, о позпвању народа на оружје и за то су казне од 10 год. робнје, до 20, а има чак и смртне казне, и мн сад нредлажемо, да крпвнце, које бп пропзишле отуда, што је неко рецимо иозиван на буну, према томе, а ннје било дела ни покушаја неће бити кажњен по кривпч. законику, него по закону о штамии. Дакле ово је било искључиво у интересу слободне штамие и , ннје се могло прећутаги а да се о томе не говорн, јер би у том случају оставилн, да се ове кривице казне по кривич. закону, који је као што вам рекох веома строг. Ђока Анђелковић — Као што је рекао г. Гершпћ, код овога члана настаје питање о томе како ће се казне пзрицати, те зато он после говора његовог и говора М. Поповића мога друга, који је нашао да реч потстаћи није довољно јасна, виднм, да донста треба учествовати у овом иптању н покушати да се о овој тачки говори, те да се дође до праве јасноће. На првом месту, ја се слажем с тнм да реч иотстаћн не може значити оно, што би значила реч изазваги пли по-