Народна скупштина

VI САСТАНАК — 20 ФЕБРУАРА

СТРАНА 811

зивати. Потстпцатн то је трајни глагол, који поаазује радњу која се вргаи а иодстаћи то је тренутан, он показује један момепт радње и онда не могу да разумем да се то може узети као саучесништво. Према томе држим да бн место речн: пзазватн боље пристала реч нозиватн н онда бн овај члан овако гласио : (Чита). „Као саучеснпци једне радње, која се по крнвнчном закону сматра као злочин плн нрестун, узпмљу се сви они, који би бнло говором, впком, или иретњом на јавним местпма или скуиовима, бпло штампанпм илп објављенпм стварима, продаваним плп нначе растурпваннм на јавнпм местнма плн скуповпма, бпло прплепљенпм обзнанама илн плакагама, непосредно иозивали кога илн које да учпнп или учпнп тај злочпн илп ирестуи — ако је пза ировокацпје дошло одмах н дело." Но ^осле ове нсиравке, долази оиа, коју Је предложио г. Гершић. Он сматра, да је иужно да се каже : иа иза изазивања дође иокушај злочнна. Ја мнслпм, да овде треба избрисати нрестуие, па да остану само злочинн н онда тако саучасништво да се казнн, нлн ако се тако не узме, онда да се узме нлн иокушај злочина или преступ, али свакојако кад се пзоставе нреступи ово за злочпне је либералније. Дакле, ја сам за то да се преступп изоставе. Министар правде Г. Гершић — Дужност ми је, гоеподо, да неколпко речп кажем на говоре нзвесне госиоде иосланнка. Пре свега пмам да одговорпм г. Пантп, чнји је говор био уирављен на то, да се овај члан са свим избрпше — дакле да се учини највећа измена, која у опште може да се учпни. Јанезнам одкуд је г. Срећковнћ нашао да се то тиче слободе штампе и да се 1у говорн о иолптичким чланцима, кад сама редакцпја овог члана јасно говорп, да се ту не мисли спречавати ничпје крнтпковање нолнтичке радње, нпчије слободно нсказивање мпсли о свима радњама, које се тичу земље и народа. Ту се говорп просто о једној кривичној ствари; ту се иретпоставља једна могућност, а вп ћете доиустити да те могућности може да има. Човек може скрпвити на разне начине: 'делом физпчким а и иисменим говором, дакле, ту се претиосгавља, да неко може бпти саучесник у крпвичној радњц, не само тиме, што ће неко усмеио иодговорити на неко крпвично дело него п нпсмепо. Кад не би тога бпло,онда бн се чннила разлпка пзмеђу људи ; прнвилегисанн бн били књижевници и новииарн, јер би они у место кажњивог, усменог иодговарања могли да иодговарају иисмено. То би значпло дати таквим лпцима неку некажњивост у оннм случајевпма, где се пначе свавн човек казии. Ваља дакле разумети, овде је реч о томе, кад ко кога неаосредно иозива, ту баш стоји реч неиосредно и кад не бн бпло онда бп овај члан могао бптн пзложен разном тумачењу. Госнода су иредложила реч „изазвати", као јаснију, но ја налазнм да би то требалп филолози да реше, алн менп је н без тога јасио, кад неко некога неиосредно нодбоде, изазове да учини неко крив. дело, које је као злочин или преступ у крпвичном закону предвнђено, да је он онда саучесннк у гој радњи. То се дакле хтело овпм чланом да предвиди у тој цељн, да се ие би чнннла разлпка иамеђу људн. Свакако била бп једна аномалија законска, да кад ја некога усмено наговорим, да се онда казним као саучесник! То се хоће овпм да пзбегне. Мп донста треба да омогућнмо, да се свачпјп иолитички рад може критиковатн, као што речо г. Срећковић, али мислпм да не можемо имати пнтереса да Доиустимо, да се иутем шгампе може корнстити, који има намеру да нешто учиии, иа нема куражи сам то да пзврши, него хоће другога да подбоде да он то урадп а нодбадач да се заклања за закон. Господо, овде је реч о кривичним делпма, која су у крпвичном закону као злочпн и ирестуии означена, а то је тако н код народа, којн се одликују својим слободоумљем и на које се можемо нотпуно угледатн. То не само што нам неће служпти на нонижење, него на нротив, то ће нам служитп на част. Кад су Белгнјанци, Французи, Дорвежани, н т. |д. го нредвндели у свом закону, онда неће ни нама битн на иоругу ако то нримимо.

Још пмам да одговорим на примедбу г. Илиџановнћа, уираво на оно што је он предложио. Нека ме пзвини, али ја налазпм, да оно што је он предложно, није у ннтересу штамие, него је интересу шгампе оно, што сам ја казао. Јасам хтео својпм предлогом да у чнним то, да се за саучеснпке путем шгампе, ограннчимо само на покушај злочпна, а покушај преступа да се пзоставн. Мпслим да је то мпого згодније, много повољиије по штамиу, него што би било оно шго иредлаже г. Илиџановпћ. Према томе мислпм да о томе не треба даље да говорим. Ја остајем дакле прн своме предлогу и мнслпм да ће бити и у ннтересу што тачппјег обележавања онога, што се хтело овим чланом да каже, т. ј. да се остане прп покушају злочпна с једне стране, а с друге стране прпмигн покушај како је одређен н предвнђен у § 41 кривнчног закона. Кад о томе говорим, како се дефинпше иокушај, ја бнх могао да вам на шнроко разлажем, јер нма покушаја који су као таквп кажњивп, а нма нх којн нису. Но то држнм није нужно; доста је то, без сумње, што сам казао а г. г. правннцц ће прнзнатн да то пма свога основа. Оно што хоће г. Анђелковпћ да ее нзосгавп преступ, држпм да нема ннкаквог оснока, нема основа из нстог разлога, којн сам у почетку поменуо. Кад се већ казнп за саучеснпштво у делима, која су као крпвнце предвнђене крпвичнпм законом, онда нема разлога да се преступ овде пзостави. С тога ја то не бпх нзоставио, него бнх оставио да се иокушај на злочии и да се обележи, онако као што то крпвични закон иредвпђа. Панта Срећковић — Несрећа је моја што не знам те параграфе те не могу да нх ређам алн у колико је г. известилац иоређао те параграфе он је казао о Краљу п Краљпци. Па ми смо мало час ирешли ч. 14 где се каже да нпкакав лист не може бгтц узапћен, осим ако садржн увреду владалачког дома пли увреду ког страног владаоца илн владачког дома пли позивање народа иа оружје. А шго ћемо онда да обележавамо казне за ово, кад смо казалп зашто се може казннти. Дакле, оно што хоћемо да заштигпмо аисолугно треба заштнтн. Кад г. мпнпстар Гнга Гершић каже то да је у покушају унесеио али је неразумљиво, онда ја не знам који ће нам ђаво оно шго је неразумљиво. Шта је то иокушај кад ја иапишем књигу плн чланак а он каже ти сн нокушао да оборнш не знам шта; ја не могу да наговорим некога да се удави или да скочи у воду кад то не могу, не могу га побуднти ни да пали туђе куће. Меии се чини да овоме нема места, држим да у закои ие треба уиосиги оио што је неразумљпво. Закон треба да је јасан и прецпзан. Минист. унутр. дела Ј. Тааја — Господин Панга Срећковић заборавља да кад бп се то усвојпло у закоиу о штамии, да би ииак остало оно у кривпчном закону, јер кад овде не би ушла пзузећа од оиштнх одредаба кривичног закоиа, оида би се и иокушај морао казиитп само с том разлпком, што би се казпио 10 пута строжпје но што овде стоји. Дакле ово се не може пзбрисати, не може се казати да иокушај пије кажњпв; шггање је овде: хоћемо лн оставпги да се казни ио крпвпчном закону и да се казни строжије илп ћемо го овде предвпдегп иа да се казнп блажије. Овде је реч о злочинству и преступу. То се пзбрпсатп ие може. Ако то усвојпмо овде, кривац ће бити блаже кажњеи ; а ако би то избрисали, онда ио крпвичиом закоиу биће сгрожије кажњен. Ја усвајајућн оио, шго је г. Гнга предложпо, ако п Скупштпна то усвоји, иредложио бих да се ово уиутп у одбор, па да се стплизује према ономе што је г. Гпга предложио. Известилац — Ја пристајом на то. Потпредседник — Објављујем да је претрее свршен. Пошто г. министар тражп да се овај члаи вратн у одбор, то о њему не може бптп решења, док се из одбора не враги са нзменом коју је г. министар иравде иредложио, а коју је г. известилац усвојно. Известилац — Сад долазн члан 20 а то је члан 24 у одборском нзвешгају. (Прилог 8 ст. 5). Министар правде Г. Гершић — Ја не знам, госнодо! да лп је г. мппистар унутрашњнх послова пристао на оваку