Народна скупштина

СТРАНА 842

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Ако са стране иовуша да сплом, претњом или грдњом да сиречн збор или да нроизведе иеред, казниће се*затвором од 1—6 месецп нлн новчано од 600 — 1200 динара. Вића Радовановић — Не могу да се сложим са редакцијом овога члана, тнм ире, што је казна врло велнка; нзгледа ми да смо са дннарама и бројевима врло издашнп. Изгледа мн, да кад један човек дође, да иокуша, да ироизведе неред, како се овде тумачн, то је са свим растегљив иојам. Ои дође, иа не одобрава оно што каже иредседиик или говорник, н онда може да се каже, да је нокушао да нронзведе неред, Известилац — Да метемо : »Ко ироизведе неред". Вића Радовановић — Алн ннак ова је казиа врло велика. Чнм се овај закон објави народу, нпко неће сметп нћи на збор, јер народ мисли, ако се иаправн мала ларма иа збору, да је то иеред; ја бнх рад био ; да буде врло мала казна — полицнске прнроде од 5 — 10 дана. Адекса Ратарац — Овде се говори о покушају и то ономе, кад неко са стране дође и нокуша да аронзведе иер1*д, алп сад како ће да се казни онај, који иа збору нокуша да изазове неред. То једном казном не може, да се казни. Министар ун. дела Ј. "Баја — Ја мислнм, да је одбор овде мислпо на снречавање збора са стране, а не на снречавање збора од стране оннх, који нмају учашћа на њему. 8а ове последње. има извесна мера, а ово се хоће да унесе одредба за оне са стране; за гомилу људн, која се нокупи на хоће да сиречн збор. У овоме случају ја не бих могао делити мишљење одбора, да овде уђе н оно, што дође са стране, т. ј. да се овде одреде казне за онц којн са стране спречавају збор. Боље је да се они казне по крнвнчном закону. ^Чује се: да се нзбрише). Милош Богдановић — Госнодо, ја мислим, да је овај члан са свим ненотребан. Ја сам имао ирилпке, да су тако око 20 — 50 чланова једне партије дош.ш у село, које је противно њиховим начелима. Скупило се цело село, и внкало им: „уа." Зар сад они да се казне, као да су нравпли иеред на збору. Немој да ндеш, где ннје твоје. С тога сам ја, да се овај члан одбацн, Известилац Вит. Младеновић — Овде се може говорити протнв величине казне, против редакције и стилизације, алн ја налазим, да је овај члан нотиуно оправдан. Кад сге сазвали збор, и дајете рачуна о своме иосланичком раду, а дођу наоколо по 50 људи и стварату неред. Ја мислим да те људе треба аазнити; ја мислим, да кад за остале ствари ннсмо упутилн на кривични закон, нек остане и ово овде. Нека се зна, кад иеко ннје иозван иа збор, а дође, па још подговори но 50 или 200 људи, и то неће да дођу у средину збора, да се с њнма човек може обавестити, него дођу наоколо, иа једнако чаркају док не створе неред. Ја мнслим, да то треба отклонити, ако хоћемо слободу збора. Ово је једна гарантија за то. Ја сам иристао, да се овде каже: „ко ироизведе неред да се казни са толико и толико." На послетку, ако налазпте, да је казиа велика, можемо одредити мању, али се менп чини, да је овај члан иотпуно оиравдан. Алимпије Васиљевић — На јавнн збор нолптички до* лазе људи без оружја, долазе мирно, сад може једна руља од њих 5 — 7 да дође с оружјем и да расгера збор, иа аар не треба ге људе на збору заштитити. Ја мислим, да те који хоће са стране да ираве неред, и растерају збор, треба казнити, Ако је то једна установа, која има законског нрава да иостоји, онда је треба заштитити. Ја мислим; да је овај члан са свим умесан, и ако га не усвојите, онда неће бнти ни збсрова. Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Мени је чудно, да се оволико пута мора једна нста ствар понављаги, која је но себи јасна. Кад се грађанп спречавају при унотреби својнх ( рава, кривице учињене у томе случају суде се по крпвичном закону и казни се много строжије, него што је овде иредвиђеио. Овде је други случај, који т^-еба да се казни блаже од одредаба у кривнчном закону,

Алимпије Васиљевић — Госиодпн минпсгар је казао, како сам ја бар чуо, како сам ја тражио да се то задржи. Како може у крнвнчном закону битп казне за нешто, што ће тек бптп. Овн зборовн тек се сад установљавају. За ове јавне зборове не може бптн говора у крпвичном закону, којн је пре овога нанпсан. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Ја сам казао, ие стоји у кривичном закону казна за оне, који спречавају збор, него за оне, којп сиречавају грађаие прн уиотребп свога грађанског ц иолптичког права. Дакле ту је обухваћено све, а ми знамо, да је бнло таквих случајева, да су људи би.ш кажњавани за то. Љуба Ћирић — Слажући се у свему са г мпнистром унутр. дела, да треба овај члан избрисатп, с тога, шго већ иостоји кривица нли казна за кривице оваког рада у кривпчном закону. Ја вас молпм, да овај члан изосгавите, пошто п г. министар на то прнстаје, п да овим чланом не створимо нове одредбе и нове крпвице, кад већ постоји казиа за оие. који сметају грађаие у извршењу њнховпх грађанскпх и полнтичких права. То бн изгледало смешио, а и сам г. нзвесгнлац ннје ме уверпо, него ме је на против разуверио, да греба ово избрисати. Јоксим Павловић — Ио што је министар ирисгао да се овај члан избрише, то немам нишга да кажем. Могу само го да кажем да бп било оиасно, кад бп он остао. Може да се десн један иартијски збор, иа коме се посваде двојица троица, и онда нема разлога да се оволико казне. Све што би могло да остане, то је да се казии онај, који бпсастране дошао и растурно збор; алн и тада да казиа буде мања. Иначе ово је веома растегљиво н казне су велпке, Ст. Петровић — Мени се чпнн да је у неколико чланова нанред одређена казна за оне, који хоће да сиречавају грађане у вршењу њиховпх нрава. Овај је члан пзлишан Овде се каже: „ко око збора хоће да чини сметње" и т. д. Мени се чинн да нико неће око збора сметати, него на самом збору. Један предговорпнк говори о томе: шга ће да буде кад на један збор дође већина нротивника. и вели да ће она растуритц збор. Пе ако дође већпн^ она самим гим, што је јача може збор мирним иутем иобедитн. Ирема томе овај је члан са свим излпшан. Известилац В. Младеновић — Пре свега овде се меша редакцпја овога члана са другим члановима. Ми смо изоставпли велике казне и ирема иримедбама реднговалн смо овај члан овако: ко иропзведе са страие неред на збору, нлн снречи збор сплом, нрегњом нли грдњом да се казни до три месеца, или 500 днн. Да ставнмо овако ово нас је руководило: што на збор могу доћн 50 људн, којн лармом и впком спречавају збор, н после иричају, да су бпли учасннци на збору, те п осујете збор, п нзбегавају да дођу нод кривичну одговорност. То треба дакле предвпдети. Мијаило Поповић — Ја заисга веома ценим иобуде г. пзвестпоца, усљед којпх брани члан 36, али кад г. Младеновпћ види, да је оно што он хоће постигнуто крнв. зак., онда мнслнм да ће и сам одустатп од овога члана, 1ер ако је разлог писати чланове, за оне кривице, које се на збору дешавају у корпст слободе збора, онда на сваки начин неће бнти разлога постаратн се олакшавајућим иараграфима за оне, који долазе да сметају другима, да врше своја полнтнчка нрава. На сваки начин овај § треба укннутп, н г. нзвестилац треба на то да иристане тим пре, што је ово предвиђено крнвичним законом. Потпредседник — Претрес је свршен : стављан на глаеање: Ко је за то, да се предложени чл. 35 укнне нева седн, а ко је против нека устене? (Већнна седп). ОбЈављујем да је Скуиштина укинула чл. 35. Известилац чита: чл. 36. Љуба Ћирић — Мо.шм вас, господо, мп смо у закону о штамип реклн да кривце засгаревају за 3 месеца, и онда треба и овде то да сс ставн. Молпм дакле да то унесе (Одобравање).

\