Народна скупштина

74 САСТАНДК - 24 ФЕБРУАРА

СТРАНА 855

ште. Ботаничаа је башта нотребиа за један иосао, за науку, за разум, а певаве је иотребно за срце и осећај. Јоксим Павдовпћ велп : дали смо доста Велнкој Школп, далн смо ирофесоре, ботаничку башту н т. д. А ја баш држнм, кад смо далп довољно средства за науку, да с тога баш и треба да дамо и ову суму да оно, што ће све тс науке да нрикупи, да слнје п оплеменн, да ђаку којн је провео 4 год. и дању п ноћу на матеЈ.ач пцп, фнзпци и атстрономпји, којп је свој разум ојачао, којп је толпко своје време провео у мучнпм сгуднјама, — дамо маха, да п срце своје подигне, т. ј. да оном образовању чпсто научиом дамо круну, образовање срца. Људи којн имају само мпого позптпвнпх зиања, којп многе стварц знају а немају нлеменптнх осећаја, такве људе ја не би желео у нашој земљн. Баш у томе, шго прнговара г. Јоксим, ја налазим одбрану овога, ипо нредлажем. Баш у томе, што вн дајете 250000 днн. за науку, баш у томе ја налазнм оправдања, да трсба да дајете и 1200 дин. за срце. Ово бн бнлп главнији разлоаи, алп ја вас молим, да погледате на оне разлоге, које је додирнуо мој прпјатељ г. г Бока Анђелковпћ, којн је обратио иажњу на носљеднце, које имамо од ове установе. 500 ђака Велнке Школе, го су кроз кратко време 500 главнпјпх људи у нашем народу. Ако уснемо, да од њнх добпјемо, не више него 50 одушевљенпх радника, којн ће покрај тога, шго су добри чпновнпцн плн стручни зналцн, бпти јопг п лепо одушевљенн за наше песме, којн ће волетн провести време у иевању, онда ћемо добити 50 новпх апостола, 50 новпх радиика, да вал у црквн буде лепо певање, и да на вашнм друштвенпм састанцима н забавама буде више душевна ужпвањи. Ја ирпзнајем да се неће моћн иеватн, кад се нема хлеба, као што рече г. Ст. Рнстпћ, Тако је стање донста страшпо п очајно. Али ако нпје очајно, онда је гадно оно сгање кад се има хлеба, па се опет не пева! Ја не знам пишта ружнпје него видети човека, који брекће иошто се најео, а пн на што друго не помпшља, који се у културн нп корака не номнче задовољавајућн се само тнме да буде спт. Оно прво јесге очајно; али ово друго је гадно. Ја нислим, да на ^елом свету нема друштва, коме се не иде у напред. На свакп начпн, прво се морају намнрптн главне потребе. Пошто се опе намнре, нде се даље, не задржава се на самој заснћеностн, него траже се и.пр. лепе књиге новпне, позориште, лена песма п музпка н т. д. У томе п јесте жпвот наше душе, — то је оно, што нас подпже, у томе је вншп, душевнп жпвот. Потреба за хлеб — она постојп, ја је не одричем ; али могу рећн, да у нзвесном кругу људн, а на свакп начпн у целом овом кругу овде та потреба није ннтензпвпа. Нека мн дозволн г. Рпстпћ, што ћу се мало упустити и у његов прпватан жнвот. Г. Ристпћ овде нзноси само нотребу за хлеб а ја мислнм да нн код њега та потреба ннје толико нстакнута, да се он мора непрестано брннутн за хлеб, II код њега је настала већ друга потреба, иотреба, да што лепо нрочига, иотреба, да се претплати бар на један лнст. Ја држим, да он волп да чује лепу песму, да чује лепо и хармонично певање у црквн. А како о њему мпслпм, тако морам да мислим и о другнма. Пошто се нампре главне потребе, онда се намнрују оне иотребе, које да ирпстанем пека се ^ову „луксуз". Али луксуза има тако много и тако потребних, да се за многе може нитати, да лп онп ннсу велика и нрава потреба? Кад сви свршепн ђацн Вел. Школе нзађу у народ, кад се растуре по нашој отаџбпни, онда ће онн иоред свог стручног рада, који имају као суднје, професорп, инжпњери, и т. д. у оном месту где седе, од своје стране помоћп, да се оно, шго су у Вел. Школн научпли, н даље распростпре. А шта ће бити иосљедица од тога? Посљедица од тога бнће та, да ће се леиа српска песма свс впше ширнтп, н да ће нродрети и у далеке куће наше огаџбине, и онда неће бнтп све — само у Београду, као шго пмате обичај да кажеге, да мп све у Београду нмамо, а ви у унутрашњостп немате пишта. Ево вам ирилике да и вп гамо добијеге. Кад се та леиа песма раширп, онда ће бити оно, што г. Богдановнћ није разумео, кад је казао,

„500 год. прође, а песма српска не пропаде.« За ових 500 год. није несма пропала за то, што је за то време био ужасан пригисак, којн је истпна прпгњечио и народ и народне особине, али ннје нпкакпм примамљивим утицајем кварпо народне особине, те су се оне ннак сачувале под рушевпнама државе. Алн данас је већа опасност за ову сграну иароднога жнвота. Данас туђа култура ненрестано на ове наваљује; нрелазећп за дан - два расгојања, за које је ире требало месеца и година. Данас су отворене све каније, те туђа култура може свуда да нрође. Баш у овом времену греба непрестано да негујемо и иодижнмо оно, шго је наше — народио. Ако то не учинимо, онда ће настатн оно, што сам говорно на првом чнтању; бпће на свету и немачке и фрапцуске п италијанске несме, алн сриске иесме неће бнти. За шго? За то што Срби хоће прво да једу, па да иевају. Менп бн бнло жао, ако бн дошло до тога, да се каже: што ће Србпма иесма, то треба Талијаинма, Маџарима и другпм пародпма, то су људн срећнп, а Србп пека ћуте. Србп прво нека се наједу, иа онда нека иевају. Као да Срби нпсу кадрн, да постигну и нотребу да једу п нотребу да музпцнрају. Молио бих вас, господо, да иосле свега овог, још један нут узмете к знању, да сума, која се овде тражп, износп 1200 дпн., да је она према самом одељку Вел. Школе 1 /. ма део, и да се сирам тога одзовете мојој молби, коју н сад ионављам, да мп одобрите, да могу омладпнској иевачкој дружнии даваги 1200 днн. помоћи годишње; а п поред тога, онн ће се оиет морати норевенптн, нлн певаљем на својим концертима још зарађнватн, јер добар учитељ певања, трега впше да се платн, него што је горња сума. Молнм вас, не ускраћујге ову иомоћ српској иесми. Потпредседник — Прегрес је свршен. Сгавићу на гласање иредлог г. мпнистра, којп је иотномогнуг. Ко Је за то, да се усвоји предлог г. минисгра, т. ј. да се одобрп шдагак од 1200 дин. тај нека седи, ко је против, нек устане? (Већнна ссди). — Објављујем да је овај кредит одобрен. Стављам на гласање остали кредпт, који је известилад прочнтао. Ко је за то, да се и осталп креднг усвоји, нека седи, ко је протпв, нек устане? (Свп седе). — Објављујем, да је Скупштппа усвојила и остали кредит.' Известилад чита позиције под 6. Сстр. 3 8). Потпредседник — Усваја ди Скупштина предложени кредит? (Усваја). Известилац чита позиције под в. Потиредседник — Усваја ди Скупштина предложени кредит? (Усваја). Известилац чита позпцнје у одељку VIII. Нонзије учитеља, учитељица и учитељ. породица (стр. 40). Потпредседник — Усваја ли Скупштина предложени кредит? (Усваја). Известилац чита IX. Општи трошкови Сстр. 40). Министар просвете Андра Николић — Господо, у овом последњем одељку, у све четири разне познције, ја бих вам могао изнети тачан рачун, да и за огрев и за послужитељске плате неће бити довољна она сума, коју је одбор оставио. Али ја хоћу да оставим те ствари (што се тиче иозиције за огрев, к>у не могу ни да предвидим, јер се не зна каква ће зима да буде и т. д._), него за једно вас имам да замолим : Господо, у целој нросветној струци, а то је: у министарству просвете, у 4 духовна суда и државној штампарији има свега 21 практикант, То је врло мала сума и није могуће примити је и молим вас да ову цифру, коју је одбор уштедио, колико толико исправите. Исгина да одбор није био на окупу, алп сам се са г. известиоцем споразумео да је сума од 12.000 дин. за 21 практиканта мала. У београдском духовном суду треба 4 практиканта, у остала три духовна суда треба шест, држ. штампарија мора имати три, а министарство просвете не може да радп без 8 практиканата, јер у министарству има посла врло много. Ви сте ми при другом читању избрисали једног писара и ја сам оћутао, адн овде ја вас молим а већ г известилац ће