Народна скупштина

СТРАНА 860 НАРОДНА СКУШПТИНА,

Тома Бојичић — Ја хоћу да обратпм иажњу на ову околност. Сва гоепода говорницн нрнзнају, да је овај човек већ 35 год. у служби, и он ће се свакако сноро и нензионисатп, алн тим пензионисавем звање ће свакако остати са 7.000 дин. а на његово ће место доћн чиновник с илатом од 7.000 дин. онет, којн ће осгати тамо више година. Дакле, ја свакако држпм да је умесно, да се ова велика цифра укпне, н да на његово место дође рачуновођа од 2 — 3000 дин. плате. Свакако држим да ћемо битн у добити, ако ово сад укпнемо, јер би се ипаче на то место ноставио онет човек с платом од 7.000 дин. Потпредседник — Претрес је свршен. Прпстуиићемо гласању. Најире ће се гласатн о иредлогу г. Ђове Анђелковића, којн гласи: да се на место благајника I класе од 7000 дин, постави благајник с платом од 2500 дннара. Ко је за иредлог г. Ђоке нека седи, ко је иротив, нека устане? (Већпна седп). — Објављујем да је Скунштина усвојила нредлог г. Ђоке Анђелковића. ЕГзвестидац ирочпта даље иозпције у одсеку благајничком (страна 44). Алекеа Ратарац — Ја бпх предложно Скуиштинп да ову позпцпју на достојније застунање државнлх пнтереса, пренесемо на партпју „онштп кредиг", те да том сумом рукује цела влада а не само мпнисгар спољних послова. Известилац — Предлог г. Ратарца, мени се чини да је умесан. И ја држим да ова сума од 500000 дин. треба да уђе у оиштн кредит и ако је Скупштина вољна можемо то и учпвитп. Вел. Кундовић -- Ја мнслпм да нема смнсла то што предлаже Ратарац. Ако вп ставиге ту с^му у општп кредит, то значи да цела влада има ирава да располаже са том суN011, а мп смо сгавили да мннпстарство сиољнпх послова може то употребитн на досгојпије застунање на странп. Дакле свакојако треба да остапе ова сума где је к бнла до сад. Вића Радовановић — Говору г. Кундовпћа нема места, јер баш овде у тексту се каже за шта ће се ова сума да уиотребп на достојннје засгупање на странгц то се дакле пе може утрошитн унутра у земљн. Овде је главно дакле, да лп да овом сумом располаже један мпнпстар или цела влада. Ранко Тајсић — Имао сам прилпке да сазнам ио тапко на гага је одређена ова нартпја и никад се не бих могао сложпти да се она унесе у оншту партнју, јер онда ннвад не можеге наћн чпст рачун, кад би многп руководпли са том сумом; а овако кад рукује само мпнпстар спољнпх послова, онда можете впдетп рачун тачан. Ја сам дакле за то, да ова партија остаие п где је — под министарством сиољнпх нослова. Јоксим Павловић — Што ће се ова црфра метуги у оишти кредит, не значи да ће сви министри са њом да располажу, и да сваки узима од ње п троши. Ми смо размпшљали да лп бп требало нзабрагн један натриотски одбор којн ће овом сумом расиолагатн, да том сумом дакле пе расиолаже јсдан човек; но то нпсмо усвојнлн. Овпм иредлогом сад тражи се да о овој суми решавају сви минпстрн а не само један. Не тражи се ово за то, да одагле свп минпстри троше. Сва је дакле сгвар у томе да о издатку из ове партије решава цела влада а не један мпнистар. Из тпх разлога, пма места да се ова партпја ставп у општн кредит. Тома Јовановић — Менн изгледа пз говора предговорпика, да тиме исказују неко неповерење према г. мипистру сиољних послова. Цељ на коју је одређена ова цифра не треба ннко да зна. Ако Скупштнна буде носумњала гато год у рад г. мпнистра, она ће да одреди један одбор н мпдпстар ће да нокаже на шта је уиотребпо овај новац. Известилац Риста Поповић — Ја ие бих имао ништа внше да говорпм, него хоћу само да одговорим Томи Јовановићу на хрђаво разумевање предлога г. Ратарчевог. Ја мислим да је Ратарац разумео, да ће се нравилније вршити иосао, ако бн та сума стојала нод контролом целе владе, Ја сам примио тај предлог с тога, што мислнм да је већа га-

- САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ранција кад више људн решавају о издатцпма ове нартнје, него један човек. Међутим вн можете решитн како хоћете, алн не стојн то да ми не верујемо миннстру. Ја мдслим дакле да бн се боље ствар уредила, кад бп овако остало, а ви решнте како хоћете. Паја Вуковић Од како је Скупштине и буџета, увек је ова нозиција стајала под мннпстарством спољнпх послова, јер достојннје застунање земље на странн у ирвом је реду његова сгвар а свакоме се миннстру стављао на расположење кредит за потребе чије намирење долази у његов ресор. Но и ако мп стављамо ову суму у буџет мннпстарства сиољних послова, онет мннпстар неће вршптн ове нздатке сам, него са својим друговнма. С тога мислим да ће свакн даљи говор о овоме битп пзлишан. Милан Ђурић — После говора уваженог потпредседнпка Вуковпћа, ја мислим да немамо шга говорити. Ово су ствари деликагне н поверљиве природе, а вп знате даСрбпја има свети задатак на странп; н кад нмамо тај задатак, мп морамо веровати човеку, којн је тнм поверењем крупе иозват да руководн политпком спољнпх нослова Нама је, господо, иознато како се мнлпонима трошн на вођење спољне полнтнке, да се благовремено уреде односп са суседима, п кад бп ми оставпли да се наше ствари решавају полагано, онда би мп гнме учинпли неонростпму ногрешку. Ово је, господо, као рат и човек треба да буде увек готов да на сваку прплпку одговори, те да га тај раг не захече неспремна. Ту не треба одуговлачења, јер док би се договорнлн дотле бп бигка бнла изгубљена. Овде треба с иотпуним пове^ењем да се ослоннмо на једнога човека, а ту је Скупшгпна, на ће га она контролпсатн у своме раду. Ја мислпм да не треба да дебатујемо о овоме, но да овај кредпг треба примнти, којн се има грошигп ради мисли о ослобођењу н уједињењу српсгва. Министар иностранлх дела М. Ђорђевић — Господо посланици, дозволите да кажем само неколико речи, Истина г. г. Ратарац и Кундовић ствар су у неколико објаснили, али виднм да је нужно још објашњења. Овај се новац тражи на достојнпје заступање земље на страни Саме опе речи на страни јасно говоре ко о томе треба да води брнгу? Мшшстар иностраних дела по шго он јединн н има посла са страннм државама. Бојазан г. Ратарца неоправдана је, да ће министар нност. дела утрошнтн овај новац на нешто некорисно. Стоји истина да он решава о мањим сумама, алн кад је реч о већим издацима го се ради колегијално у сноразуму са свима миннстрима Као што внднте не стојн оно, што г. Ратарац тврдн, за то вас модим да примиге ову позицпју. Потпредседник — Претрес је свршен; г. Ратарац поднео је предлог усмен а не писмен, с тога стављам на гласање кредиг буџета, како је на првом читању усвојен. Ко је за то, да се тражен кредит усвоји, нека седи, ко је протпв, нека устане? (Већина седи). — Објављујем да је Скупштина усвојила тражен кредиг. Известилац чита позицнје на посланство у Атини (ст. 4 6). Стојан Рибарац — Господо, кад се погледа 'на то у које се доба н под каквим условима повећавао број ових места посланичкнх на сграни, видеће се да је то било у оно доба кад углед Србије не само није растао, него је опадао, и кад је Србија трпеда поразе — и на дипломатском и на војничком пољу. Тада је усгановљено посланство у Атини и у другим местима. Ја нећу да се упуштам у доказивање користи или некорисности, да лн греба да остаие ово посланичко место у Атини, али у колнко је то у свези са предлогом, који ћу да изнесем и шго је наша земља у врло нсновољним Фииансијским прнликама, ја бих нредложио да се ово посланство у Атини нзбрише. Нисам био у Скупштиии на првом читању, кад је одобрено да се установи ово место, али чнтао сам реч посланика, којн је казао да Србија има заједннчке ннтересе са Грчком, које треба заједнички браннти н које би — казао је тај господин — одбранили ако се задржи посланство у Атинн. • ' ' ' Ја сам, господо, великн партизан конфдерације балканских држава, али како који дан, ја долазим све више од уверења да