Народна скупштина

НАРОДНА СКУШПТИНА,

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Ја оиет кажем, да је Скуиштпна врло правилно схватила ову ствар, кад је решила да се ово послаиство устаиовм ; јер не само да ие ћемо битп тпме оштећенп, него ћемо бити у добити у другом погледу. Истпна да ће се учиипти некн издатак, али да ће држава добити много на другом пољу. Из овнх разлога, дакле, ја сам уверен, да ће Скупштпна и на другом читани; усвојити овај предлог. Стојан Рибарац — Г. известилац је погрешно схватно мој говор, кад је тврдио, да сам ја казао: да мп иемамо нпкаквнх заједннчкпх пнтереса са Грчком. Ја признајем то, алн сам казао: да ми те заједничке питересе нећемо одбраннти носланством у Атини него радом у Старој Србнјн и Македонији. Но у колико сам ја нмао ирава а у колико г. известилац, најбоље ће нам посведочитп проглас врховиог команданта српске војске 1876 год. који је свршаван речима:... „Надам се да иза нас неће изостати потомцп Бочариса и Темистокла " а као што вам је познато, ти потомцп Темистокла и Бочариса, нису одговорпли надању нашег врховног команданта. Министар иностр. дела Мика Кр. Ђорђевић — Госиодо носланпци, г. Тајсић тражи, да се посланство у Атини збрише, иа је иоред другнх разлога изнео и тај, што је, вели, п мој иоштовани иретходнпк генерал г. Грујић у одбору фпнанциском на то пристао. Могу да признам да то стоји, али смем смело да тврдим, даје мој поштовани претходннк вазда нризнавао потребу да се отворп посланство у Атинп, и пзјављивао наду да ће и Народно Представништво то увидети и иослаиство у Атпвн оставигн. Господпн Тајспћ даље велп: ми смо одобрпли 200000 динара на достојније заступање земље на странп, па што сад отварање и нових посланстава ? На иостављено питаа>е пмам да одговорпм ово : да партија на достојнпје заступање нема везе са отварањем новнх посланстава, јер је са свпм друга задаћа иосланика на странп. Господин Кундовић пзјавно је пред Народним Представништвом : како је грчка влада, да би своје финансије поправнла, донела бнла одлуку да се затворе сва посланства. Нека мн не замерп г. Еундовић да учинпм једну малу исправку у његовом говору. Грчка влада јесте донела одлуку и укпнула иосланства, али само не сва, као што тврди г. Еундовић. Укпнула је онако псто, као што смо и ми пре неколико година укииули у Грчкој, Румунији п Италији. Данас и Грчка влада, као и мп, васпоставља сва укинута посланства, јер то траже нитереси државнп. Ја ћу гос. посланицп, признатн, да дипломацпја није нољонривреда, н да новац који се уложи у дипломацнју неће у идућој годпни да уроди илодом, као што је то случај код пољопрлвреде. Дииломацпја се може у једну руку да уиореди са војском. Држава троши нпз година на војску, а то чини за '10, што се нада доћи ће моменат у коме се то све не може за дупле новце ни спремити ни добавити. Дипломација псто тако може нпз годпна да гроши без икакве ренте али долази тренутак, када то дипломација само једним потезом иера дупло иснлаћује. Прпмера за то имамо п сувпше у исторпји. Дозволите да иажњу вашу скренем на данашњу краљевпну Италију. Факт је необорим , да поред пушака и топова дппломаццја је знатно допрпиела ства1>ању данашње Игалије. ПогледаЈте Немачку, која данас заузима једно од најугледннјих места у концерту европском ; — главпа заслуга за то припада такође дипломацији. Са разлбга што сам вам износио молнм вас да прнмите како Је предложено. Потиредседник — Претрес је свршен. Гласаће се о кредиту, као шго је на ирвом чпгању усвојен. Дакле, ко је за то, да се кредит на првом читању усвојен на посланство у Атпии, усвојп, нека пзволи седетп, а ко је против иек устаие? (Всћпна седи.) — Објављујем да је Скупштина усвојпла кредит првог чнтања. Известилац прочнта позиције на иосланство у Берлину (стр. 46.). Потпредседник — Одобрава ли Скупштина прочнтапи кредит ? (Ообрава).

Известилац прочита позиције на посланство у Бечу (стр. 46.) Потиредседник — Прпма лп Скупштина прочнтанп кредпт ? (Прима). Известилац црочита позицију па иосланство у Букурешгу. Павле Ранковик — Овде сгоји у пројекту буџета 21,000 днн., а г. нзвестилац ирочпта 27.000 дин. Известилац — У пројекгу буџега сгојн допста 21.000 дии. то је објашњено у одбору, да је то штамнарска погрешка, и да месго 31.000 треба да стоји 27.000, као и код свпју послаистава што стојн та цнфра за посланике. Стојан Рибарац — Из оних разлога, које сам мало пре преставио Скуиштпин, да се укпне посланпк у Атиии из тнх истих разлога предлажем да се укппе иосланик у Букурешту. Молнн ако пма 10 иосланика да ме нотпомогну. (Не иогпомажу га). Пзвле Ранковић — Менп се чинп да нрошле годпне у буџегу на посланиоа у Букурешту није била одређена позиција, а сад видим, да је одређеиа 21.000 динара. Међутим кад погледамо иослаиство у Берлииу впдимо, да тамо нема посланика, већ да тај иосао вргаи секретар. Ја налазим, да би могао п у овоме посланству да отправља дужност сам секретар п тако би уштедили суму од 21.000 дин,, а тпм ире то треба да усвојимо, што нрошле године те иозиццје на иосланика није бнло. Ја бпх молио ако има 10 посланнка да потпомогиу мој предлог. (Не потпомажу га 10 посланика). Ст. Рибарац — Мени се чини да је довољан број иослаиика устао и разлика је у томе, што послаиици нпсу хтелп да потпомогну овај предлог кад сам ја предложио а устају кад га другн иредлажу. Раша Нинић —■ Предлог г. Рибарца да се укине посланство у Букурешту иема смисла, јер треба знати да из наше земље сваке годнне пде тамо по 10 — 12.000 радннка и наше посланство треба да водп рачун о нашпм људима. Еад се ти радеиици враћају кући без 10 пара, иослаисгво треба да им буде у иомоћи п у оиште да водн рачуна о свима нашнм поданицнма, Ми са том варошп треба да имагсо везе и за го је иредлог г. Рпбарца иеумесан. Тома Јовановић - Госнодо, ја сам бно у Букурешту. Еолпко сам могао впдетн, могу рсћп, да тамо нема нп двојице људп из нашпх месга, а јесг истпна, да има врло мно^о људи пз Ст. Србпје и Максдоиије, и ако имамо правадаиотпомажемо те људе, ондљ да метемо н два посланпка. По оном буџету додано је још 50 — 60 000 дпн. впше, а овамо се непрестано жалимо да је оскудица и ја ие зиам како го изгле а, жалнгп се да је оскудица, а овамо тражитп посланпка на свакој странн. Ранко Тајсић — Ја знам да се многпма неће дочасти мој говор, алн смаг1)ам за дужиост, да учпиим своје нрнмедбе иа овако расппање државно, и за то пемо се у своје време рачунати, како је ко радпо. Ја нз палашм оправдања, да се посланство у Влашкој толико свупо плаћа. Разлозн Р. Ниппћа да посланик треба да постоји, те да брани иаше падипчаре са свим су нпштавнн; јадна је то земља која иа дуг поставља конзуле да браии наше надиичаре. Шго рече г. минисгар, да дипломација није као иољопривреда п тек, кад дође моменат тродупло псплаћује, што се на њу утрошило, ја ћу ириметнти да оиет треба више пажње обратнти на пољоирнвреду и да је боље на занаге, пндустрпју у својој земљи ц у опште на пољопрпвреду дати, него на иолитнку, јер где нема нољонривреде јаке, нема ни полптнке сигурне, и за то сам иротив великог издатка. Потпредседник — Претрсс је свршен. 0 овом посланству поднета су два иредлога, подпео је ирво предлог г. Рибарац и он нпје потпомогнут, поднео је другн нредлог г. Павле Ранковнћ и он ннје потпомогпут. (Чује се : нотпомогвут је). Па молим вас да вндимо има ли довољан број да I потиомотну г. Павла ? (Потиомажу га). Сад доиста пма довољан број посланика.