Народна скупштина

СТРАНА 894

НАРОДНА СКУДШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

У чему сам као што видите казао све, што имам, али оиет сматрам за дужност, да још шире стлар објасним. Ја држим, господо, као што сви окрузи и срезови пдаћају сва здања било то судска, окружна иди подицијска, тако исто варош Веоград од 60.000 становника, где су кругови квартови дадеко имућнији и богатији, него кругови срезови у ун^трашњости, треба и он да пдати зграде, које само њему служе. Поред тога што окрузи и срезови плаћају среске и огружне зграде, ви сте имали придикс да видите, да поједини окрузи подпжу касарне, гимназије, боднице и поклањају све то држави; плаћају по неког предавача и проФесора и набављају учила за предавање, док међутим Београд у томе је невин, он није дао ни једног цванцика изузнмајући сад, што је његова опшгина почеаа у том погледу нешто да ради. Поред тога ако узмемо још на ум и то, да је Београд створио самом себи закон за његову трошарину, а то је гаранција Београду, да може од целог света наплаћивати за производе, који се уносе у Београд, и кад је то плаћање ради улепшавања Веограда, онда ти.м пре треба, да се Београђани изравњају са остадим грађанима, и да плаћају квартове онако исто, као што ми плаћамо наше окружне куће. Из почасти према престоннци ја ћу мало издашни бити и глав. полицију — као државно здање т. ј. народно и у будуће остављам да падне на терет буџету и то из ових разлога. Овде је двор, касација, апелација, управа Фондова, главна контрола, ту су сва надлештва зато ја држим да треба оставити бесплатно то гланно одељење полицијско, и да се тако оно упореди са другим државним здањима, а за све квартове, који одговарају нашим среским кућама, нека плаћа Београд сам кирију, или нека зида нове куће, јер они служе искључиво београђанима за њихову чисто неутралну потребу. То су разлози, који су ме руководили да иоднесем одвојено мишљење, а сад Скупштина нека донесе решење какво хоће, ја В1 ,с не могу освојити. Риста Поповић. — Као што је познаго, Скупшттна је пре неки дан решила да ова позипија отпадне, и да терет плаћања кирије падне на терет општине београдске. У тој цељи враћен је тај предлог у одбор, да он нађе начпна како ће се тај предлог извршити, јер министар изјавио је да нема закона по коме може натераги општину београдску да мора да плати те кирије. Међутим ми у одбору истражујући начин нисмо могди ту позицију са свим да избришемо, јер ви знате, да су;ра чим буџет постане закон, престало би и плаћање кирије за зграде, а међутим закон још није донет, те с тога министар не може да натера оиштину да плаћа кирију. Ако ви ову позицпју избрншете одмах, за минисгра настаје једна незгода, јер он нема могућнести да натера оиштину, да она гиаћа. И шта смо ми тада учииили ? С тога нужно је да остане кредит у буџету док се не донесе о томе закон. Разуме се да смо сви ми за то, да општина београдска ту кирију плаћа; о томе не треба ни говорити, но кад дође питање о томе ја ћу своје мишлење изнети, али дотле ми не смемо укинути кредит, јер нема никаквог закона, по коме министар може натерати општину, да она то плаћа. Вп би на тај начин натералн министра да он, или из свога џепа то да плати или да укине квартове. С тога је одбор донео мишљење, да се та партија троши донде, док се не регулише питање ко то треба да плаћа. Ја знам да ће се рећп; па шшистар може да не поднесе преддог и онда ће остати опет овако како је сад, али ви, господо, знате, да то не зависи само од министра, него и од Скупштине, па такав предлог већ постоји пред министром и ако Скупштина нађе да то треба решити одмах, она ће га и решити; али ако Скупштина каже, ми имамо друга важнија питања, онда шта остаје? Пошто Скупштина није вотирада закон то министар нема могућиости да плаћа кирију, и онда треба да укине полицију у Београду. Господин Ранко упустио се онде у разлагање, да ли је цаметно да то плаћа општина или не, и ја ћу о томе питању говорити кад оно дође пре Скупшгину, али сад то је на дневном реду. С тога је предлог већине одборске умесан а предлог г. Ранка неостварљив. Тривун Милојевић — Ја везнамаа шјо сзд дснссити карсч1/ЈЦ зансн ко треба то да илаћа. Буџет се сваке године мења

како у једној оиштини, округу , тако н у државг. Нпкаква закона нема да су онн етекли ирава на то, да цела Србија •гу кнрпју илаћа за полицију вароши Београда , то нема нигде заиисаио, дакле , тим се чисто диже буџетска позиција и госи. Ранко био је доста галаитан, што им је дозволио н главиу полнцију. Илаћање те кирије треба да иадие на терет општине београдске. Шта тада треба да ради г. минисгар? Он ће општнни леио казати , ако желите да вам се пословн свршавају, оида илатпте и ову кирију , то је чпсг рачун. Оиштина иарочито сад може го да плаћа кад има добра ирихода, нарочито сад од трошарпне, којом отича паре од народа и трпа у своје касе оиштинске џаковима а што добијају на ђермовнма, бачарцни. Милош Богдановић — Јуче је вођена дебата о овоме пнтању. Ја незнам но каквом се праву мннистар нолиције иравда, да он не може да нагна београдску општину; он вели да у закону не стојн, да онштина мора то да илаћа, али тако нсто не стојн у закону , да то држава мора да нлаћа а да оншт. београдска треба да илаћа. То се може ио аналогпји цзвестн. По томе што квартовн за вар. Београд нису ништа друго до шта су срзовн за народ по унутрашњостп дакле, ја не знам какав ту нредлог законски треба донетн, кад је буџег закон, и то треба у буџету пзбацитн иа чпст иосао. Господнн Раико каже , да се овде из ночасти треба да одобри на главиу иолнцију , пошго је она везана са надлештвима у уиутрашњости, но ја баш мпслнм да баш с тога п треба , да оиштина илаћа н за то, јер ту народ долази и троши радн иристојања надлештвнма. Ми видимо колико се иоједине варошн радују, што имају војене команде, што им се но баталнон егзецн^а и народ за све то илаћа н знда зграде, на дакле н варош Београд треба да нлаћа кирију за своја здања, јер народ оставља ту новац. Дакле, нема оиравданог разлога, да се ово остави докле се закон не донесе , него треба да се садау буџету овд. нозицнја избрнше и тиме ће се ја мислпм и закон донеги. Ранко Тајсић — Ја не могу ирнзнати да моја глава може бнти зборник свнју постојећпх закона. Па за то молим госн. мннистра да ми он изволи казатп ; иостоји лн закои, да иолнцијску и судску кућу морају нматл све општине окрузи н срезови а само варош Београд да нема ио то, да му иарод да у мираз , иа и све државне установе овдн да остану? ја то не знам , во мислнм да се на основу тога нрава ово тражи. Менн се чини, да нема гога закона новлашћеног за Београд, до само једно уобичајено ираво, које се затекло, и то нраво мора да се применн сада по поделн Србије на 15 округа , н да сви имају равна права па н терет за своје зграде. Што се говори о доиошењу некаквог закоиа, ви ћете видети , јер н члаиови владе н они су београђанн , па пм то не нде у рачун. Радисав Митровић -- Па у целој Србији окрузн и срезовп плаћају кирнју на своја надлештва, па тако нсто нраво је, да и варош БеогрЈд наиравн' куће , нли да нлаћа кприју за управу вароиш Београда и кваргове, јер то је њихово начелство и срезовн, у томе чннп мн се, да се слажемо свн иа н г. Риста Поповић , којн вели , да су се и они у одбору сагласплн за то, али да не могу то усвојитн, докле се не доиесе закон; јер вели да г. мнннсгар не може натератц општцау да илаћа те кнрнје. Сад да впдимо шта би министар радно , кад би један срез казао; »иећу да плаћам кнрпју за среску кућу?" Он бн тада укинуо срез и тпме ствар свршеиа, тако треба чнннти и овде. Ако општина београдска неће да нлаћа кнрију за своје квартов«?, оида нека се оиа укину, а остане само управа вар. Београда, иа нека се њом служе. Ето то је средство које може оиштину београдску н њене грађане , којима овн квартови и требају, натератн да кирнју плаћају. Срезови не само што плаћају среске куће него телеграфске , ђумручке и др. јер ако их не илаћају, министар та иадлежтвв затвара. Дакле н овде министар треба да се послужи пстнм средством , па ако београдска општина неће кприју да илаћа, онда нека и квартова нема, које она не би могла доиуститп.