Народна скупштина

СТРАНА 895

Црела томе, ја мислим . да је иредлог Вићии умесаи и остварљив, и с тога треба иримити. Љуба Јоксимовић - Кад буде на решењу иредлог Вићии, о томе , ко је дужаи да илаћа ову кирнју , оиштииа илп држава, ја ћу казати своје мишљеље , и оида ћу бити за то, да оиштина то илаћа , ако хоће да задржи те квартове, јер свакако драсим, да кад оиштина има већ своје онштииске квартове, неће јој бити нужии и ови полидијски квартови. За соиственике ие важи то, што ми бришемо из буцета ову иозицију; они су закључпли уговор са држ. влашћу и државиа власт мора да илатн соиствеиицима кирнју за зграду. Соиственици се просто држе уговора, кад уговор гласи између државе и соиствеиика. Дотле докле ие исгекие уговор, држава мора да илаћа кирнју, а ио пстеку уговора оишгпиа може се ногодити са соиственпцима колику ће кирпју да илаћа, да ли онолико, колпко је држава закључила плп мање. Ви се сећате да је држава снорпла једиом београдском грађашшу Барловцу, једио право, иа кад је дошло до суда, суд је осудпо државу п она је морала да илаћа и иитерес и трошкове ономе, што је чекао. Мн треба да будемо на чпсто с тим , и да не дозволимо , да се држава уилеће у суђење са приватиим лицчма, да се тако коигролише. Ја сам за то, да се усвоји одборско мишљење. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Мени је доиста чудо, како се може оволпко дуго говоритп, о једној са свим јасиој ствари. Пре свега ваља зпати да нијеговор о томе, да лп је ово што се предлаже нравнлно илп иије? Еад би се већало о томе опда ја, као што сам и пре казао: не бпх имао нпшта протпв гога да се, ако је могуће, нагера Београд да плаћа ове кирпје. По томе тврђење г. Ранка да то не би бпло по вољи влдди не стоји. Ми смо према овој ствари равнодушии, па решпла се овако или онако; мп вам по дужности износпмо разлоге за то; иа ако ви решите да кирије плаћа Београд, ми не ћемо имати шта иротнв тога. Али овде има једна друга ствар; овде се предлаже да се у буџету укпие са свпм та сума. То укпдање важпло би од 1 Марта, када стуиа у жпвот нов буџет. Од тада дакле, не бп имала од куда да се илаћа кирија. Морали би смо истерати квартове из садањпх локала п затворпти пх. Да ли бп го умесно и како бн изгледало то; да се доведе држава у шкрипац та да незна, шта ће да ради. Некп од господе рече: па нема закона, којп натерује државу да плаћа кирију за иолицпју у Београду. 'Го стојп ; али исто тако иема иигде у закону даоиштииа то илаћа. Зар није н до сада би.10 да држава кад заведе неко надлештво, нир. у Београду, иа ако нема кућу државну за смешгање тога надлешгва, да у том случају тражн од Народне Скунштине буџетом иотребну суму на кнрију, те се кућа узнма закуиом! Зар тако не бпва п са гимназпјама п са разннм оделењпма мпнистарства ? И никад до сада није иало на памет Скупштини да каже: хоћу да нмам то и то надлешгво, а да му не даш локал нли крсдит за закуп. У осталом, госиодо, то цените и сами, као законодавци да дп икако ја могу иатератн општнну, да одмах 1 Марга нађе кућу н илаћа за њу кирију? И најзад, кад је у вашим р^кама то, да законе доносите, онда зашто не донесеге такав закон да се општииа примора на то ? Ви зиате, да је иоднесен нредлог о томе, знате да је оглашен као хитан и вп га можете решити данас или сутра, и кад го стоји, онда зашто стављате једну лажну, једну ненравплну снтуацију? С тога вас молим, кад сте огласили тај предлог као хитан ставите га на дневни ред кад хоћете, узаконите то, да оиштпна набавља зграде за иолицпју, па ће бар бпти чиста посла, али док се не донесе закон, молпм вас ие брншпте, нека ове цифре. Потдредседник — Оглашујем да је иретрес свршен. Као што знате има два одборска мишљења. Већина одборска предлаже да се одобрп овај кредпт с тпм, да ирестане кад ст) ии 5 жпвот овај закон, т. ј. док се узаконп да општине илаћају кирију. Ко је за то, да се прими мишљење одборске већине пека седи, ко је иротив нека устане? (Већина седи). Оглаш)јем да је Скуиштнна усвојила мишљење одборске већиие. С овим је свршен буџет министарства унутрашњих дела. На реду је буџет иензиоиера. Изволте чути секретара.

Секретар Ранко Петровић ирочи га од броја 1 до 624. (ст. 259-271). М. Лешјанин — Ја бпх пмао да кажем само то, да ови, којп су.помрли, треба да се избрпшу. Сом тога пмао бп да кажем, да је овде иогрешно казапо да је Александар Симоновић иешачки пуковннк; оп је коњички, а А. Орешковпћ је иешачкн. Љуба Јоксимовић — Г. Ђенерал сиоменуо је овде неке, којп су иомрли; иошто мп пе знамо све, којп су номрли, то мислим да то треба да оставимо владн на нензионовање другнх чиновннка, којн бп са пмали пснзиоповати. ( т 1ује се: зиа се који су умрлп). Потпредседник — Изволте г. ђеиерале повазати који су умрлн. М. Лешјанин — Умрлн су ови: Димигрије Рнстић, Ц. Рисгић, Моја Гавриловпћ, Нпкола Сгојаиовнћ, Сретси Поиовнћ, Лука Туфекџпћ. Љуба Јоксимовић — Ови, којк су умрли п ко',е је сноменуо г. ђенера1 сигурно су умрлн ове годнне, и свакојако мора остатн извесна сума на њнх. Пошто ми ле знамо колнко има њнх, којп су умрли и које треба пзбритати овде, то мпслим да ће бити најбоље да се ова сума нрими, па оно шго нретекне влада нека уштедп. (Чује се: врло добро). Милош Богдановић — Са свнм је оправдано то што каже г. Љуба Јокснмовић. Мсђутпм ми не знамо за ове људе које нменује генерал ; може бпти да је неко од њнх још жив. Ја мислпм да се не сме њнма одузетп пензија, док се ие добпје нз протокола умрлпх; с тога држпм да влада може уиотребптп ову цпфру на нензионовање других чиновчика, ако бп и1то од ње иреостало. Но ссм тога ја имам једну другу напомену да учнипм. У овом синску у ред нензнонара увршћен је и један човек иод бр. 521. Исторпја овог човека тако је грозна да не треба ући у ред ових људи, који су служећи отаџбпни добро и иоштено добнли право на нензпју. Тај се човек зове злогласии Сгева Радпвојевпћ, којп је за време напредњачке владавнне четом људе терао у ханс; који је оитужен за 20 злочннсгава, међу којима је п једно убнсгво.... (Потиредседник : нпје на реду тај господин о коме ви говорнте; он је нензнонар и нма права на то.. ). Тај Је госиоднн осуђен земаљским судом на 10 год. робије. Но ондашња аиелација, чпјн су члановп пзрнцалп сриском иароду иресуду на Краљевицн, ослободпла је тог чпповпнка пз недостатка доиаза. По § 391 б. кр. закона, онај којн се ослободн пз недостатка доказа, долази под назор, па због тога ја мнолим да је Сгева Радивојевнћ нзгубно ово нраво на иензнју. Ја држнм да углед ових осталих иензио нера захтева да не буде у ред њпх и један такав чнновипк као пензнонер; него, ако се може, нек се нзбрнше. Живан Живановић — Госнодо, овај је буџет поднесен пре 4 месеца. У року од 4 месеца многа су лнца иомрла, као што напомену г. генерал, са досга великнм иензијама, Свакојако би било мање празнпне у буџету ако се не бн ирећутала она, лица, која су стављена у овај сннсак, а која су умрла. Ја мислим, кад смо сс ономад борнлн против само 2000 динара за тражено увећање пензнја на лекаре, а у буџету мпннстарства унутрашњих нослова, мање може остатп ова праз^ нина у овом буџету, која износи иреко 50.000 дннара. С тога ја мислим да бп било умесно да се као и код осталнх буџета, н овде усвојп оваква једна примедба: „познцнје за лнца наведена у овом нројекту, а која су умрла до дана кад је овај буџет усвојен, оглашавају се за неважеће, како у синску пснзпоиара у Београду, тако и ио окрузима, — за ову рачунску годнну". Молпм да ко потномогне то. (Иогиомажу га внше од десет). Известилац Ранко Петровић — Г. ђенерал Лешјанин набрајао је неколико пензионара који су помр.т, а.ш сумм>ам да је то тачан спнсак, јер може бити да има још некнх који су помрли. Ми би сс могли мучиги -с тим дуго и не би опет сада сазнали тачан рачун колико треба да смањимо, а колико да остане. Међутим меди се чини да је предлог г. Љубе Јокси-