Народна скупштина

СТРАНА 915

Мплован Мијатовић из Жутица, у ср студеничком, окр. рудпнчког моли, за исплату реквизиције. Решење: Г. министру Финашшје на призреље. Похпредседник — ГГрима ли Скупшгипа одборско мишљење? (Прима). Известилац чита: Ђорђе Николић, ћурчија из Свилајинца, жали се на порески одбор. Решење: Г. министру Финанције на униђај. Љуба Јоксимовић. — По закону зна се коме нлу жалбе против пореског одбора. Ако ми почнемо онако решавати имаћемо 1 месец дапа само овакс молбо да решавамо. Ја тражим да се ова молба вратн у одбор да се преради решеље. Мих. Поповић. — Г. Љуба п мало пре је јако нагласио н рекао да Скунштина не треба да будс посредник између молиоца и микистара. Али шта ћемо кад-у 94 члану пословпика стоји: да ће одбор упутитн неке ствари надлежном министру. Самим закоиом дакле у неку руку прнзнаје се то посредннштво, кад одбор нађе да једна молба не спада у круг рада Скупштине но у круг рада мшшстровог и о;1да на основу тога 9 4 члана шта може Скупштина да ради, но да такве молбе упути министру. П, Вуковић — У иеколико само има разлога г. Мих. Иоповић, али у свему нема, јер су три тачке у чл. 9 4 пословника и по њима а тач. 3 могу биги молбе и жалбе, које није вредно износитн пред Скупштииу Ја мислим да под ову 3 тачку треба подвести ове молбе п да су разлози г. Љ. Јокспмовића сасвим умесни. Љуб. Јоксимовић. — Г Вуковић лепо је одговорио г. Поповићу. Ова молба пс долази у ред опих, које треба да се упуте министру на призрење. Јер да је се молилац жалио мннистру, он би морао да прилепи марке таксене, па так ако би преко решења министровог имао да се жали, онда би тек требало да подиесе жалбу Скупштини. Мих. Поповић — Ннти је г. потпредседник, нити сте ви одговорили како треба, као што мислите, да сте одговорили. Јер г. потпредседник потврђује, да између оне 3 вроте молаба и жалаба има једне врсте, у коју могу да се сместе оне молбе и жалбе, за које одбор мисли да их не треба износнти пред Скупштину, Али тиме нпкако се није могло да обори моје тврђење по коме постоји један члап у пословннку, по коме се Скупштнна јавља као посредник нзмеђу молнлаца и министара; дакле да постоји један члан, да кад Скупштнна дође до какве молбе и жалбе које не спадају у круг њенога рада, онда их она упућује министру надлежном. Што ви помнњете неке таксе, то ]в расчишћено једном одредбом, по којој се ни на једно писмено, Скуиштини упућено, не плаћа такса. Марко Петровић — Са законског гледишта имају право чланови одбора, јер они имају право да упуте министру предлог, ма какве он категорије био, и то по другом ставу 3 тач. чл. 94. пословника. Тамо се каже:.... а ако она долази у круг рада појединих миннсгара, а пред њима није бида, и такве молба и жалбе одбор ће упуннватн надлежном министру 8 . Али имс други један ирактичан начин, којнм би могло да се скрати оволико дуго време, да се оно не троши на ситнице, од којих нити ће појединци имати користи, а међутим држава ће имати штете. Мени се чини, да све ове молбе и жалбе треба поделити у извесне категорије, па једну смесгити у један, дру^у у други н трећу у трећи ред, и на сваку поједину целокупну кутегорију донети једнообразно мншљење и иредложити их Скупштинн на решење. Скупштина ће онда по свима молбами једне категорије, без обзира на симпатије и антипатије према појединим лнцима, доиосити једнообразно решење. То ће учинити не само то, да рад буде брз, него Скупштина неће моћи доћи у положај, да по једнаким питањима доноси разна мишлења, те да се мисли да је она на страни једнога лица расположена овако а спрам другог онако. Међутим читајући овако, и решаввјућн једну по једну молбу може се по нешто и предвидетн или и нечути свуд како је у одбору решено, и онда не чудите се, ако се једна мо>ба према једном лицу реши овако, а према другом лицу, које је у

истим прилнкама као и прво, реши се другчије, и ако тиме буде изгледало, да је Скупштина према једном лицу расположена а према другом није. Да би Скупштина отклонила од себе те непријатне појаве, које могу врло случајно да се десе, ја предлажем: да се све молбе и жалбе поделе у категорије, па да се свака категорија од један пут решава. Ми би овако били до сада с овим готови, н онда не би имало толико разлога да оволико времс одузимамо од другог рада, нити да нам се замери, како поједине молбе не долазе на решавање. Овако се често решавају многе ситније молбе, а многе крупније нису могле да Дођу"ј на дневни ред. Међутим кад би се овако радило, како ја предлажем, било би једнообразно решење, брже би се ра-шло, и не би се могло пребациги Скупштипи, да како је према коме лицу расположена. тако му и молбу решава. Овим бн се предлогом дакле постигле три цељи, три користи. Ђока Анђелковић — Ја мислим, господо, да све ове молбе, које су изнесене, да су оне такође класифициране. По мишљењу попа Марка Петровића требало би све истоветне молбе саставити у једно и донети једно решење. Међутим, у колико Сам ја упознат са разним молбама, налазим да то не може битн. Могу бити само сличне молбе а и решења да буду слична. Ја би заиста волео да се донесе једнообразно решење о сличним и истоветнцм модбама, но то је врло тешко учиниги а и не може да се донесе такво решење, које би обухватило читав низ молаба. Но, одбор за молбе и жалбе опет је се трудио да ио свима молбама, које су сдичне, донесе и слично решење. Дакле, одбор је средио сличне молбе и по њима донео слично решење, Као што видите, овде ћете наћи молбе учитеља, телеграФиста и т. д. и те су све молбе доведене у извесну класиФикацију па су и решења донета. Оно пак, што предлаже отац ,Марко, било би не могуће извршити. Марко Петровнћ — Погрешно ме је разумео г. Ђока Анђелковић. Ја мислим да оне модбе, које су овде прочитане и које су истоветне и сличне, треба о њима донетн једно решење. Тако за молбе, које су за то, да се уваже године службе, које долазе под једно правило и под једну законску одредбу, зашто да се свака засебно чита и за што да се једнако поставља питање: одобрава ли Скупшгина одбор. решење илн не? кад би се оне могле све од једаннуг са једним извешћем прочитати и једним решењем скупштииским примити или одбациги. За што, . дакле, одбор по свима сличним и пстоветним молбама није донео једно решење, ге да се од једном нрочигају те молбе, а не да се по сто пута устаје и по сто пута поставља питање : прима ли се одлука одборска или не ? Треба, дакле, да су молбе одвојене по категоријама, и за молбе једне категорије, да се донесе једно решење, а не о свакој молби засебно да се решава. Мени се чинн, да је овде све то смешано, То с..м хтео, да поновим свој предлог да се о сличним и истоветпим молбама доноси једно решење. Алимпије Васиљевић — Овде се води један разговор узалуд. По закону све модбе, које се гичу пореае, треба да се упуте министру Финансија. Свакн има право да се жали пореском одбору, иа за тим министру Финансија. И ако је одбор нашао да молба није била пред минисгром Финанснје он има право да каже : упућује се министру Финансија и т. д. Шга имамо мн више да решавамо ! Павле Вуковић — Није такав случај у овој молбп. Овде је можда случај да се је жалио мипистру Финансија п кад није добио, онда тражи задовољења од Окупшгине. Међутим он нема никаква доказа а одбор је одлучио да се ова молба упути министру Фииансија. Према овоме мн треба као Скупштина или да дамо задовољења, ако има доказа или да пређемо на дневни ред, ако нема доказа. Витомир Младеновић — Према природи послова, које Скупшгина има да донесе о овим молбама и жалбама, ја мислим да је о томе јасна ствар. Одбор прегледајући молбе а жалбе, има их груписати 1-воутри категорије, и донети какву одлуку;