Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Ви знате, да нама треба више злата, него другим државама, и са те околиости, м« треба овај иредлог да примимо, јер, ако усвојимо да плаћање буде у злату, г. мнннстар финансија имаће много мању потребу, да кунује злато, које је нама за иснлату дугова нотребно, Дакле, овпм законом нотпуно изравнаће се та нотреба. А. Ратарац — И до сад је било нанлаћивање у злату, али то нпје било тачно одређено. Овим законом то је врло јасно казано, п ја сам мншљења да наплаћпвање царине буде у злату, п за то сам, да се овај иредлог у начелу прими. Радисав Митровић. — Са свим је умесна напомена г. Косте Јурпшића, ако усвојпмо овај нредлог, да се све ђум^ ручке таксе илаћају у злату, да ће бичп много тешкоћа за наш трговачки свет због велпке ажије на злату. До сад се царлна плаћала половпна у сребру а половина у злату, а ко је плаћао све у сребру, тај је морао доплаћнвати ажнју. Сад ако се уклони, да нлаћање буде пскључиво у злату, ја не знам, како ће тн л.удн набавити то злато Нашој државн треба много злата за њена плаћања, н то се паводн за иравдање ове законске пзмене, алп она би потребу у злату врло лако подмпрнла, да народна банка не води шнекулацнју са злагом. И напш трговцн н ваша држава добијали би јевтиннје злато. Наша народна банка просто тргује са златом, које она кад је мала ажнја иокуни у своје касе, па продаЈе кад се цена злату дигне, н ус.љед тсга и наша држава не може да добије јсвтнпо злато н,;го годншње плаћа око 600.000 дин. за ажију на злату. С тога ја бнх био мншљења, да остане, као што је н до сад бпло, јер усвојпти искључиво ово плаћање у злату, значп, егворитн велпке тешкоће нашпм трговцима а банцп треба забранити ову шиекулацију. Потпредседник — Пошто нпко не тражн реч, то објављујем да је прегрес у начелу свршен. Стављам на гласање: Ко је за то, да се предлог закона у начелу прпми нека нзволн седетп, ко је против, нек устапе? (Већнна седн). Објављујем да је већнна седела, и према том Скупштина је усвојила овај нредлог у начелу. Сад прелазпмо на претрес иоједнних тачака предложеног чланка. Известилад ирочпта сва три става предлога мпнистровог. Потиредседник — Хоће ли ко да учини какву прнмедбу на ирочнтане ставове. Живан Живановић. — Ја имам код другог става да учнннм ову прпмедбу. У другом ставу кажс се, да ће велнчнну ажпје одређивати г. мпннстар финанснја у наиред, алн се не каже рок. Ја знам, да одређив^ње вредностп златннка, према уговору нзмећу Аусгро-угарске и Србнте бива месечно, дакле чинн ми се у томе једна иразннна, што се не каже оа које време у напред, да се људн могу управљати. До сад је бнло месец дана у нанред, и ја сам мишљења, да то н овде изречно треба да се каже. Известилац — Ја прпмам да се дода; месец дана у напред. Потиредседчик — Изволте чутп како ће гласнтп став други. Известилац чпта: „Плаћања иак у сребру могу се учинпти само уз доплагу ажије, коју ће према курсу златне мопете мпнистар фпнанснја месечно у иапред одређиватп н објављнватп*. Потиредседник — Прегрес је свршеп. Ко је за го,да се члан 1 којп нма гри става ирими, нека седи, којенротив, нек устане? (Сви седе) — Објављујем да је Скупштпна усвојила чл. 1 а с тнм усвојпла н нзмену закона. Потпредседник — Сад Је на реду први претрес пзмена у закону о мононолу соли. Молим г. нзвесгнопа да заузме своје месго, (Чујо се : навестилац је болестан), Пошто је нзвестилаи финан. одбора г. Милош Марковпћ болестан,

то молим једнога од његовпх другова да заузме његово месго. Известилац Јован С. Јовановић чита предлог о измеип закона о моноиолу соли (впдн ст. 923). Потпредседник — Изволте чугп мишљење Државног Савета н извешгај одбора. Известилац Јован С. Јовановић. прочита (впди ст. 923). Андра Љубичић — Кад је ирошле годпне бпо у Скунштини претрес закоиа о моноиолу солн, сви посланнци из поњаревачког округа живо су се заузпмалп н доказнвали нужност да остану оба солска стоваришта, која су ностојала у Пожаревцу и Вел. Градишгу, но сво заузимање и наваљнвање' наше било је у залуд. Унравнпку моноиола солп г. Пачу-у, као повереннку мннистровом, прохтело се да по некаквом његовом уображеном рачуну укине те соларе, не водећн рачуна какве ће грдне штете донетп то укпдање. Већина посланика без сумње из необавештеносги, прпстала је на тај предлог н тпме је учииила велику неправду п штету за тај крај. Та погрешка што је тада учињена може се сада поправитп и ево сад се даје прилика за то. Поштовани посланпк Рнста Поповић са својим друговпма поднео је иредлог за то. Он је то врло добро учинио, што је ту ствар покренуо, а од вас, госнодо, посланицц завпсн, хоћете ли оставитн тај неоправданн намет н хоћеге лн дозволпти да народ дунло плаћа цену соли, а впше иуга се деси да је ннкако н нема. Мишљење одборско менп се допада н ја ћу гласатп и за једно и за друго. Максим Сретеновић — Прошле године, кад је донешсн закон о монополу соли , ово исто што се данас иредлаже од г. иосланика, то су и онда тражпли посланици ножаревачки. Из разлога, да се не увећава број чиновннка а као највећи разлог тај је: што се не могу да задовоље свн окрузи у усгановљавању солскнх магацина у свима окрузима, те да нмају у свнма окрузнма соли, па са тога разлога Скупштина је бнла доследна, те лањске године није примила тај предлог. Господа, која желе да буде солско стоварнште у Градншту иа п у Пожаревцу, веле да ннје право да тп људн иду но 4 — 5 сатн далеко, те да купују со, а ја вас пнтам колнко нма сати ономе од Јавора н Студенице докле он набави со ? Те ако Скуншгина то сада одобри за Пожаревац, онда је право да решп да сваки округ има солско стовариште, но онда ћемо још иматн нагомнланог чиновннштва. Ја сам у начелу иротнваи овоме нредлогу, јер сам уверен да ће народ окр. ножаревачког нматп ио оваком предлогу скупљу со, јер кад ће му чиновник чиннти продају са трошком износи скупље, но то трговцн да врше, којп за 1—2 паре раде. Милош Богдановић — Поштовани НЈ >едговорнпк ударио је гласом против иредлога н вели, да ако би се Ножаревцу и Градишту дозволпло солск,о сговарпшге, то бп требало и Јавору па и осталим крајевима то учнннти. Ја мислим да је то неираведан разлог. Зар је право да Градиште које би колпцама могло да нстерује со пз лађе у свој магацпн кога већ готовог има, да сада мора исту иабављати из Београда а носле рецимо баш п да је набавља, како ће је пабавнтн сада нз Смедерева кад је Дунав замрзнут. П1то се каже, овпм одвојеним мпшљењем саветскнм, дасолско стовариште треба да буде само у Вел. Градишту н ^о је неоправдано. Ви треба да знате да је пожаревачки округ, највећи округ, и да иреко иоловнне његовог стаповништва бави се искључиво сточарством, а вн знате да се сточарсгво неда гајитн п иодизати без соли. Рецпмо да оставнте сговариште у Градншту а не у иожаревцу, онда шта ће битн с тиме? Зар је право да Пожаревац требује со нз Градишга, кад гу иема ни жељезниие ии лађе за нловидбу зимн, као што је сада сл ^ај код оваке оиасне зиме и мраза. Дакле, нема оправданог разлога да се овај нредлог одбаци п с тога молпм Народну Скупштпну п иосланпке да имају у виду потребу народну и да оваЈ предлог усвоје, јер је у овој ирилици издатак државни ништаван према штетн народној. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

Одгопопш ункднач Ранко Иетровић

ШтАМНА КГАЉ. СРПСКК Д1'ЖА1ШК Ш Г ( ИIIАР,! ЈЕ