Народна скупштина

80 САСТАНАК - 28 ФЕБРУАРА

СТРАНА 919

Овлашћујемо Нашег мииистра унутрашњих дела, да поднесе Народној Скупштини, сазваној у први сазив ирве периоде, на решење предлог, да се село Жидиље, које припада општини Сењевачкој у срезу ресавском, округа моравског, одвоји од садање општине и за себе образује општииу »Жидиљску 0 Наш министар унутрашњих дела нека изврши ово реше!*>е, 2 7 Фебруара 1891 год. Београд, Јов. Ристић с. р. К. С. Протић. с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Министар унутрашњих дела, Ј. Ђаја. Предлог гласи: краљевско-српско Министарство унутр. дела ПБр. 3.041 27 фебруара 1891 год. Београд. Народној Скупштини Сељанп села Жидиља, које припада општини Стењевачкој у срезу ресавском, округа моравског, желе, да се одвоје од садање оиштине и за себе образује општину: „Жидиљску " Пошто су испуњени услови члапа 3 и 4 закона општинског, и пошто је село Жидиље у врлетном месту, те према другом ставу члана 2 истог закона може образовати засебну оиштину и ако нема 200 пореских глава, то част ми је предложити Народној Скупштнни, да она изволи на основу члана 5 поменутог закона и члана 166 Уставе решити : Да се еело Жиднље одвоји од општине Стењевачке у срезу ресавском, округа моравског и за себа образује општину под називом „Онштина Жидиљска, 8 изузетно према другом ставу члана 2 закона општинског. Министар унутрашњих дела, Ј. Ђаја. Секретар чита: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛ.ИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости божјој и вољи народној Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На предлог Нашег министра унутрашњих дела, а по саслушању министарског савета, на основу члана 3 4 Устава. Овлашћујемо Нашег мшшстра унутрашњих дела, да поднесе Народној Скупштини, сазваној у први сазив прве периоде, на решење предлог, да се село Дољашница, које припада општини Макачкој у срезу рамском, округа пожаревачког, одвоји од садање опшгине и за себе образујо општину аДољашничку." Наш министар унутрашњих дела нека изврши ово решење. 2 7 Фебруара 1891 год. Београд. Јов. Ристић с. р. К. Протић. с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Министар унутрашњих дела, Ј. Ђаја, с. р, Предлог гласи:

краљевско-српско Министарство унутр. дела ПБр. 2.990 2 7 Фебруара 1891 год. Београд. Народној Скупштини. Сељани села Дољашнице, које припада општини Макачкој у срезу рамском, округа пожаревачког, моле да се одвоје од садање општине и образују за себе општину и Дољашничку. с< Пошто су испуњени услопп чл. 2, 3 и 4 закона општинскот, као што се то види из приложенпх '/. акта, то част ми је предложити Народној Скупштнни, да она изволи на основу члана 5 истог закона и члана 166 Устава решнти: Да се село Дољашиица одвоји од опшгипе кМлкачке" у срезу рамском, округа пожаревачког, и образује за себе опшгину под називом „Општпна Дољашничка." Министар унутрашњих дела, Ј. Ђаја, с. р. Потлредседник — Сва три указа се уиућују одбору за састављање оиштина, који већ иостојн. Част ми је известити Народиу Скуиштину, да је Држ. Савет в;атио иредлог ироте Милаиа Ђурића и другова о грађењу жељезииде од Крагујевца до Ужица са својим мишљењем. Ја нредлог уиућујем сскцијама. Сад ирелазимо на дневии ред. На диевиом реду је предлог г. Рпбарца о томе оће ли се иоиунитп место иредседника Скунштнне. Вића Радовановић — Мн смо јуче већалн, да лн да се бира иредсединк Скуиштиие или не? Свакојако ја држим да Скунштпаа неће спорнтн, да чреба иредседиик да се бнра ц ја држим да сад треба да гласамо само о томе, кад ће да се бира, јер сматрам, да о иитању „да ли треба да се бнра или не", да о томе ие може битн спора, већ треба да се бира. Потпредседник — Да доиесемо одлуку. Ја ћу ставити на гласање: ко Је за то да се месго председнпка иопунн иека пзволп седетн, а ко је протнв нека устаие ? (Сви седе) Објављујем да је Скупштииа једиогласио усвојила, да се место нредееднпка понуни. Је лн вољпа Скуиштпна да се стави сутра на дневни ред бнрање иредседипка? (Јесте). Онда избор председника нзвршнће се у сут^^ашњој седницн ? Сад је на дневном реду црви иретрес закона о псилаћнвању царине у злату. Изволте чути г. известиоца. Известилад Д. Ћирковић ирочнга пројект закона, мишљење Државног Савета (видц стр. 166) и пзвештај одбора (стр. 845). Има једна нсиравка у пзвештају одбора, и да се каже „п другнх државних дажбина". То треба да се дода и у самом заглављу закоиа, и место других дажбина рећи и других државних дажбнна. Потпредседник — Тража лн ко да говорн у начелу о овоме предлогу. Коста Јуришић — Господо, ако би се овиј нројект закона усвојио оитеретили би наше земаљске иропзводе, који су п онако оитерећени великим цариискпм дажбннама а у толпко внше, што знамо каква је оскуднца злата у земљи н ианели би још једну сметњу иромету истој. С тог сам ја мишљења, да овај иредлог треба да се одбацн ц да остане нлаћање цариие, као шго је и до сада било. Известилац Д. Ђирковић — Свуда у свету царинско дажбине се наилаћују у злату, једино код нас је го бно изузетак, што се половииа наслаћпвала у злату, а ноловина у сребру.