Народна скупштина

НАРОДНА СК

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЧЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУ11ШТННСКОГ РАДА ртО ЦЕНД ЈЕ ЛИСТУ Г ј 1 ЧА Срвнју 6 дин. месечпо ПРЕТПЛАТУ 11РИМА '*љИ ' ® >' ©ШГ °Д ЈВДНОГА. 0'10 ДИН. КРАЉЕВСКО-СРНСКА ДРЖАВНА ШТАМИАРИЈА '\т ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ногатАнског САВЕЗА 15 ДИП. МЕСЕЧПО УРЕТзУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Ранко Петровиђ,, Доброслав Ружи'а, Љуб. П. Ћирић. БРОЈ 104 НЕДЕЈБА 24 МАРТА 1891 ГОДИИА I

80 САСТАНА^ '28 фебруара 1801 год. у Београду. 11РЕДСЕДАВА0 иОТиГЕДСЕДНИК Димитријо Кати! СЕКРЕТАР ЈБуб. Јоксимови! (НАСТАВАК) (0 свешт. пенз. Фонду: М. Петровик) Ако мислимо да иринудимо људе, да своје богаство одреде на што племенитије цељи, онда нема леише прнлике и веће за њпх задужбпне од ове, те да то даду онима, којп еу се може бити жртвовалн безобзпрно за своју свету службу, да нх прпсплимо да она нодмнве оно, што су они пропустилн иодмприти, жртвујући се својој светој службн. Јер оиег кажем, ако се један свештеник иосветп више бризи тековине, а мање своме светом иозиву, тај ие само што неће моћи да се довољно одзове својој светој служби, којој мора но закону и позиву своме да се одазове, него ће и ту сдужбу тпме и оштетитп. Штетити служби, он је помогао себн, међутим, онај други одзивајућп се достојно служби, оштетио је будућност деце своје. И ово је леиа прилика да онај, што је тако зарадио, иомогне ономе, који је налазио внше разлога да се више одзове својој свештеннчкој служби, него што су налазили разлога да зеленашки теку себн каиитал, можда на велики уштрб н штету службе н угледа свог свештеннчког. За то бих ја молио Скупштнну да оставн овим свештеницима, да бар овде одуже свој велики дуг братског милосрђа, сирам деце и удовица својих другова у колико га можда дотле својнм осталим животом н службом нису довољно одужили. Ја вас као свештеник молим, немојте нас штедити него оставнте нам да покажемо, како ћемо да олакшамо тегобан терет деце н жена своје браће. Потпредеедник — Имам да напоменем да предлог г. Живана Живановића нпје нотномогнут, н о њему не може бнти говора, иначе ако ко има шго друго да иримети, може нриметдти. (Чује се: да се реши) Је ла вољна Скуншгина да се реши? (Јесте). Радисав Митровић — Ја имам код овога члана само то да кажем, да је ова подела на класе неиравична, како менн изгледа. У ирву класу долазе протоиресвитерп и свешгеници оних парохија, коЈе пмају преко 400 домова. Сад кад се упореде нарохпје у ужичком округу, као што су мокрогорска, завлаћска и др., које имају преко 400 домова, а међутим њнхови иарохи немају нрихода ни колико свештеницп у Бео-

граду, од својпх 100 домова, онда је са свим неираведно да ј ове парохије дођу у нрву класу, и оваква иодела неправедна је. Ја бпх молно Скупштнну, да овај члан врати одбору, да учнни изузетак код оннх нарохија, које су у брдскнм крајевима, јер тн свештенпцн неће моћи плаћати ове улоге, јерје народ сиромашан тако, да ннти нм може да плаћа свршена чинодејства, нпти нм илаћа уредно бир тако, да нм бпр по ; за чнтаве две годпне стојп на дугу, н када се не може да наилати држави иореза, не може нн свештеницима бир. Предлог г. Ж. Живановића о овоме, врло је уместан, да самн свештеници бпрају класе по којима ће улагатп, иа да ирема томе добију и нраво на издржавање својих иородица ; али пошто није потномогнут, не може се о њему ни говорпти, и с тога бих ја молпо Скупшгииу, да се овај члан врати одбору, да он нађе и учини згодну нсправку овог члана. Министар просвете Андра Николић. — Г. Раднсав Митровић није предложио нарочнто нешто, он је тражио само нова нспнтивања. Кад би се иогнло по оној основи, по којој је он иошао, онда би место иет класа моралп ставити педесет. Ако се узме да су 400 домова друкчпји од других 400 домова, онда би морали повућп нову географску ноделу због овпх нарохија; онда бн морали разлнковати парохије, које су покрај воде а које нпсу, које су покрај жељезнице, а које нису, које су у брдовнтим нределнма, а које нису н т. д. н на послетку овај бп посао прешао у један другп заплетен посао, да мп нсиитујемо какво је где богаство у Србнји. Одбор је о овоме дуго размишљао и није умео да нађе ништа боље. На послетку отиада и то, да је нарохија у којој има 400 домова сиротна. То је једно, а друго нма један нриход којн не зависи од богаства н од тога да ли су људи мало шире руке, а то Је бпр. Кад нма некн свешгеник толнко домова, он има толико иута динара годишње. С тога вас молим немојте овај члан враћати у одбор, него га нримпте како је предложен. Потпредседник — Ирегрес је свршен. Стављам на гла. сање: ко је за то, да се чл. 16 прнми, тај нека седи, ко је иротив тај нека устане ? (Већина седи). — Објављујем да је Скуиштина усвојнла чл. 16. Известилац чнта чл. 17 (ио нредлогу мин. 18). Потиредседник — Примали Свуиштиначл. 17? (Прима). Известилац чнта чл. 18 (19 по предлогу минисгровом). Потпредседник — Прима ли Скунштина чл. 18?(Прима). Известилац чита чл. 19 по мишљењу одбора. Потпредседник — Прима лп Скупштина чл. 19?(Прима). Известилац чнта чл. 20 (21 по иредлогу мпннстровом). Потпредседник—Прнма ли Скунштина чл. 20? (Прима). Известилац чита чл. 21 по мишљењу одбора. Потпредседник — Прима лп Скупштпна чл. 21? (Прима).