Народна скупштина

СТРАНА 936 НАРОДНА СКУШПТИНаиховим изменама и донунама од Б Новембра 1886 год, (Збор, 42 стр. 308), и 2). Закон о „накнади иодвозних, поиутних и еелидбе* них трошкова војених чиновника и војника" од 21 Фебруара 1864 год. (Збор 17 ст. 53), заједно са његовнм изменама и допунама од 5 Јуна 1884 год. (Збор. 40 ст. 78). Дрзкавни Савет Бр. 551. 26. фебруара 1891 год. у Београду. Мишљеве Државног Савета. Госаодине Министре, Савет Државни ироучио је пројект закона о »подвозним и нутним трошковима чиновника и осталог особља" који сте му изволели иисмом својим од 12 јануара т. г. Абр. 92 на ту дељ послати п исти је усвојио са иркмедбама као што ће ниже изложене бити. Наслов закона и чл. 1. 2. 3. и 4. усвојиојепо пројекту. Ч .'1. 5. такође с тим да се у последњем одељку а у ирвом реду реч „поради" заменп са "ради". 4.1. 6. такође по пројекту с тим, да се у четвртом реду иоследњег одељка изоставе речи: „у гоговом новцу"> Чл. 7. ио пројекту, Чл. 8. такође с тим да се исправи граматична иогрешка у почетку тога члаиа п да у место »чиновнидп и другп државнк службениди" буде »чнновннцнма и другим државнпм службеницпма". Чл. 9 и 10. по пројекту. Чл. 11. такође с тим да се у трећој врсти првог одељка изоставе речи „од средине® а тако исто и у четВртој врстп реч ,средине". Чл. 12. ио пројекту с тнм, да се на куају другог одељка изоставе речи: „а не од п до средине места у којима су те станице". Чл. 13. усвсјен је ио пројекту с тим, да се у иетом реду дрвог одељка реч „исплаћеним" замени са ,,поднесеним" а после речи „рачунпма" у истом реду да се дода ,иоје је такав чиновнпк пли службеник исплатио''. Чл. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20 и 21. усвојени су но иројекту с тим, да се наслови стављени код чл. 15. 16 и 17. иод А. Б и В. „Сеобнина за личност, за иородпцу и за ствари" изоставе. Чл. 22. усвоје.н је ио иројекту с тпм, да се у иетом реду озго реч „врши" замеии са „иаређује''. 4.1. 23. 24. 25 и 26 усвојени су но иројекту с тим, да се последње речи на крају 26-тог члана „којега су решене" замене са „свршеног нутовања". Чл. 27. усвојен је такође по пројекту с тим, да се наслов код члана ,,А. обим важења"' изостави. Чл. 28. такође с тим, да се и ту изостави наслов „Б. огранпчење важења" и да се у трећем одељку трећем и четвртом реду пзоставе речи: „као и који се по потреби службе премеииају из једног места у друго". Ову је измену Савет учипио из тог разлога, што кад нвтерес државни п службени за време рата захтева да један чиновник иде нз једног места у друго, оида није иравично да му се ирииадајућа дијурна своди на ноловину, јер у таком случају чиновник не иде лично сам и на нривремену службу, какав је случај са онпма који по војеној служби нугују, нити се држава за њега брпне кс.о за војнике, да му даде нужни подвоз и остале потребе, већ се такав чиновнпк са кућом и целом иородицом сели и њега та селидба мора у таком времену осетио скупље статп, јер се зна да се за време рата

., САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

возпа средства и лпца која се вожењем баве обично на војену службу узму н позову, и гад је са свим природно нодвоз !:ного скупљи него у редовним ириликама. Из тих дакле разлога Савет маслн да је умеена његова измена у дотичном члану ; Чл. 29. бО п 81 усвојени су по пројекту, Чл. 32. такође по пројекту, но с тимј / аби по мишљењу Савета требало исти члан допунити у томе, што би се сиедијалисале нотребе у којнма би на предлог иојединих минИстара министарски савет могао решити, да се нужне дијурне и трошковп из дотичнпх буџетскпх позицпја могу и на други начпн мимо овог у закону изложеног одређиваги, само да ни у ком случају не могу ирећи границу, која је овим законом аостављена. Такви случаји на нример били би : нутовања у цељи научној, војеној, економској и т. д. бнло појединце, било у групи. Осим овога Савег је мишљења, да би на крају закона требало да дође и једно црелазно наређење, у ком бн се казаао, да ће се онин чановницима и службенпцима, којп су одиоче.ш иутовање под владом старог закона, а завршпли би га кад нови заков у Живот стуии, рачунатп дијуриа ио новом закону, те на тај начин избегли би се могући сиорови између појединаца и државе о томе, по ком ће пм се закону платптп ирццадајући им трошкови н дујурна, У саопштењу овога част ми је, Господпне МинИстре И овом ириликом уверити вас о моме одлпчном поштовању. Председник Државног Савета Ђенерал, С. Грујић с. Р, Потпредседник — Нројект овај упућује се Скушптинским одсецима, Пошто је Скупштина на одсеке иодељена, то сваки одсек има да избере по једног члана за одбор за молбе п жалбе^ и да избере себи председникај тако исто но једног члана за одбор, којп ће ироучавати пре^логе носланпчке. Дајем четврг часа одмора да се одсецц састану н избор да изврше. После одмора. Потиредседник — Нродужује се седница. Изволте чути резултат избора. За председника I одсека пзабрат је прота М. Ђурнћ. У одбор за молбе и жалбе Новак Милошевић, а 'Бока Анђелковић у одбор за преглед иосланичких нредлога. Друга секција изабрала је за председника одбора Илпју Душманића. У одбор за молбе п жалбе Панту Срећковпћа а у одбор за преглед иосланпчкпх предлога Јоваиа Николића. Трећа секција изабрала је за председника Милојка Дешјааина. У одбор за молбе п жалбе Ђоку Брачпнца и у одбор за преглед иосланпчких предлога Милана Ноиовпћа. Четврта секција изабрала је за председника Ранка Тајсића. У одбор за молбе и жалбе Мплоша Богдановића, а у одбор за претрес иосланпчкпх иредлога Димитрцја Илмџановића. Пета секција нзабрала Је за председника Т. Туцаковића, у одбор за молбе и жалбе Алексу Ратарца и у одбор за преглед посланпчких предлога Живана Живановића. Шеста секција изабрала је за председника Доброслава Ружић«, у одбор за молбе и жалбе Војина Ћирковића и у одбор за цреглед иосланцчкпх нредлога Радисава Митровића. Седма секдпја изабрала Је за председника Марка Петровића, у одбор за молбе и жалбе Анту Радосављевића, а у одбор за преглед посланичких нредлога Макспма Сретеновића. Сад је на реду одговор г. мпнпстра финансија, на интерпелације које су му ноднесене, (наставиће се)

0 1ГОПОГШ) угк.шик Ранко Петровнћ

ШтАМИА КРАЛ. СРНСКЕ ДРЖАВНК П1ТАМПАРИЈЕ