Народна скупштина

СТРАНА 952 НАРОДНА СКУПШТИШ дугом са ннтеросом на интерес, но пошто је г. мнннстар финансија изјавио у име владе да нема ништа против тога, да се народу опрости пнтерес на иитерес до 1 Јануара 1891 год. то ја изјављујем хвалу како г. мунпстру финансија тако и делој влади. Дакле и ја сам хтео да говорпм да се овај ингерес народу поклони. Сем тога од иреке је потребе да се подела дуга изврши па да сваки нлати своје. То је оишта жеља народа у ново-ослобођенпм пределима и он то једва чека. Лазар Лазаревић—И ја имам неколико речи да кажем. Ово нису чифлици него госиодарлуци. Овај народ од 500 година, од Косова, седи на овом земљишту п сваки од њих зна своје место и колико има зсмљишта. И комисија кад је прицењивала ово земљиште, она је одма распоредила н дуг, али нар^д само чека да Скупштина решп да сваки плати свој иропадајући дуг. Што пак до сада нису плаћали тај свој дуг, то је с тога, шго су били обавезни један за све и сви заједнога. Јованча Стојановић — Баш и ја сам из тих ново-ос" лобођених крајева и за то ћу н ја да кажем неколико речи. Код нас у заилањском срезу овакав је случај. Ви врло добро знате а н сећате се кад су ослобођени иови крајеви, како скуио коштају Србију ова 4 округа. Истина ми смо једва очекпвали да дође наш брат Србин и да нас ослободи, алн после кратког времена насгало је то да смо постали ирезадуженп, шго је неираво. Ондашњавлада и државницп, који су руководилп државннм пословима нису се обазпрали на гај свег и на добро ових људн, који су ј обовали 500 година, па да каже: ево, ви сте сада са свим ослобођени Али на жалост о томе нема ништа. Онн су слалпсамо комисије, које ће да напуне своје џепове са дијурном а нпсу радили онако, како бн цравда захтевала. То могу да докажем фактнма и иред Скуиштином и нред народом и свуда редом. Те смо комнсије ми илаћали п то нам је био горн терет. Но ту ннје крива СрбиЈа у оиште, него су криви иеколнко људи. Те су комиснје цениле неправилно и неираведно. Јер мп који смо нмалп да илатнмо 100 — 200 дук. мн сио но њиховој нроценн цмалн да платнмо 2 — 3000 дук. Они су ту нашу земљу разумели као ћифлуке. То ннсу ћифлуцн, јер је то бнла каша својина од проиастн царства српског ц прелазила је од нотомсгва на иотомство. Зашто су те комисије овако радиле, да ли нпсу разумели нли нису хтели да разумеју, ја не знам, ио на нас је бнло толико одређено, да смо плаћали више ио под Турцпма. Ја, гссподо, не могу да разумем како се могао донеги такав закон, да један буде обвезап за све а свн за једног. Јер један бп и могао да плати и има људи, који су збпља таквог стања да бп моглп да отплате дуг којп на њих пада, алн кад види да ои остајс обвезаи и дугује п за сваког спромаха, који ие може да илатн, онда наравн , иџје чудо што ће да каже и ја нећу да платим, и тако нз плаћзју и онн који могу, а не плаћају ии оин који су заиста сиромаси, којп не могу да илате, п држава ие може да дође до новца. Мп по десадашњем закоиу иросто остали бн да дугујемо до века, а ја вас пптам, госиодо, смемо лп допусгитп да п наше потомство остаје у таквој обавези да дугује до века. Ја мислим, госиодо, да Народна Скуиштпна то неће дозволити. Ја бпх молио Скупштниу, да нас ослободп те тешке обавезе. Вп сте иас крвљу вашом ослободили и ево данас заједио седимо с вама на овим законодавнпм клупама да. делпмо срећу Србијп. Ја мислим да ћете нам ви сада ирииомоћи, кад пређашња влада није добро иазила иа се п народ српскп и Ја бпх вас замолио да будете тако добри да усвојите, да се оаростп овај интерес иа ннтерес, којп је по мишљењу одборском сведеи на 3°! 0 . Тиме држава неће нпшта изгубити а кад то усвојитс, нмајте на уму, да ћете нас извући пз великог блата, из кога не бп могли иснлпвати. Ја се надам да ће и влада тај предлог усвојптп. Данашња влада иде иаруку п обраћа пажњу на народ у новоослобођеним крајевима. Ја сам на гоме владп веома захвалан. Ја бпх молпо Скуиштпну да у чл. 2., што се вели од сто 3, да се то онростп, да се не плати. Ја мпслим, да Народна Скупштпна пма осећаја нрема народу из наших кра-

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

јзва и молио бих 10 послаипка да ме нотиомогну. (Потноже га впше од 10 носланика). Министар Финансије М. Вујић — Ја сам већ мало ире у свом говору иаиоменуо, да смо ми, ио накнадној оценп, дошли до уверења да треба цео тај ннтерес да се оиростн н онда бч дошла оваква редакција у другом ставу: „а сав иеплаћени интерес и интерес на интерес од дана првобптног задужења, опрашта се до 1 Јануара 1891 годиие". (Чује се: врло добро, да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да се реши? (Јесге). Вогосав Поповић — Ја ћу само две три речи да кажем. Тамо у тим селима седе људи од старпна п знају свакп своје парче земље где му лежи. Ја сам пмао ирплпке, као свештенпк и учитељ, да се уверим о томе. Опи чим су кунили ту земљу, направили су ирлбелешку, на неким местима видео сам рабош п на њему урежу колико кој дугује, а неки на артији наиише. Само та њихова прпбелешка нпје преведена у зваинчност, да се тај списак, та белешка сматра као зваиично. С тога ја бих предложпо Народиој Скупштини да се овде у овом члаиу дода п каже : да самп оии ону поделу, коју пмају, или ако учиие доцније, "наипшу у присуству среског начелнпка п да се потппшу свп, п то ће се сматратп као званичап сппсак. И онда ие би бпло потребио да се комиспја одређује. Известилад Ранко Петровић — Ео што јс мииистар фпнансија ирпстао, да се сав досадањп неилаћени питерес и интерес на интерес опрости становницима ново ослобођених крајева, та онда нма се рачуиати ннгерес на нрвобитни дуг од 1 Јаауара ове год. у иаиред п онда соисгвеницц земаља постају дужнпци за првобитнп дуг са пнтересом и отплатом главнице за 25 год. којп је још 1881 године учпњеи. Тај је предлог најнре учпнио г. мииисгар фпнансија а иосле г. Јоваича Стојановпћ. Ја примам тај иредлог н мислпм да се може задовољити г. иредлагач Јованча Стојановпћ. Милан Ђурић Ја могу бити благодаран г. миниинстру финансдја као члану владе, којп је озбпљну нажњу поклонпо, да помогне овој нашој браћи. Србија, која се вазда брпнула за своју браћу, тако псто видимо сад да у лицу владе н Народие Скуишгине бриие се, иошто је ослободила своју браћу од иолитичког ропства, да их ослободи од екоиомномског ропства. И кад усвојпмо иредлог, који је потиомогиут, а који је п сам г. министар финаиспје први изнео, оида дајемо ирилпке нашој браћи да створе услове и за материјално наиредовање. Заиста, госиодо, и ја сматрам да греба да се онрости иеплаћени пигерес и питерес иа иитерес, јер, госиоч .0, вп свп знате да наша браћа у новоослобођеипм крајевпма робовали су под Турцпма и Турци су им односили најбоље богаство; даље, госиодо, ви сви зиате да су се у тнм крајевнма водплп многц ратови, а народна иословпца вели : „тешко селу куда војска ирође." Усљед тих ратова наравно да су људи иретриелп штету, а друго, госиодо, у те крајеве долазилп су људн из ужичког округа, из Коиаоника, из Босне, из Херцеговнне и Црне Горе. Ио мом мпшљењу, ако усвојимо овај иредлог, ослобођавамо нх тек оида и економског роиства. Ја мислнм, да је правилно и ираведно и корпсио, и да ће то и Народиа Скуцштина усвојнти, што је г. миннстар предложио. Генерал Лешјанин — Иошто је г. министар учиипо предлог, који сам ја хтео да учпшш, Ја одустајем од речи и нећу да говорпм. Јован Николић — Кад смо у одбору иретресалн оваЈ иројект закоиски, пре но пгго смо учинпли измену у овом 2 члану, да се интерес 6°/ 0 сведе на 3°/ 0 , ми смо се у наиред сагласилн, да бп требало аграрипм дужиицима у ослобођеним крајевпма цео досадањп пнтерес иоклонити. Но онда г. минпсгар фннанспје иије на то прнстао, него је иристао само за иола да се сведе од 6—3°/ 0 . 1 (НАСТАВИЋЕ СЕ)

О поиогш! 1*ркдиик Ранко Нетрови!.

Ш ТАМПА КРАЉ. СР11СКЕ ДРЖАВИК ШТАМ11АР;1ЈЕ