Народна скупштина

ОТРАНА 958 НАРОДНА СКУПШТИНА

онако уређено као што треба. Да вам напоменем ово: било је оиштнна у којима није било порескнх књпга, но рачун нанлаћене иорезе кметови су бележплн ка рабош. И кад су позвати да положе рачуне, они су поднелн рабоше и казали су колико је наилаћено а колнко је остало на дуговању. Тога је фактз било на више места. Ово је најгори случај : али сем овог случаја има још и горпх. Дакле, при таквоме стању ствари резултат не може битн тачно јасан, тачан алн свакп успех биће добит, те да се тн рачуни пречпсте. Ја би са своје стране напоменуо ирвопотп..саноме и главноме пнтериеланту Ранку Тајсићу ово, да у његовом говору прн адреској начелвоЈ дебати у одбрану ове ствари, кад нам је неко од госноде посланнка замерпо, ако се добро сећам, казао је пзмеђу осгалога п ово : не само да не треба замерпти овоме, него се треба још п радовати, што је дошло већ једном крајње време да се и ово иптање нречистп. Тнме нећу да кажем, да је ова његова интерпелација недоследна ономе, што је нређе казао, него само помнњем факт, да је он онда нашао да је нодпуно умесио, што су одређене комисије за нрегледање н склаиање рачуна, на је то шта више и бранио. Што се тиче иезгода. на које он сад овде удара, то сам ја знао а н сад зиам каквпх пма лпца по овнм комисијама, али то неће ни најмање нзменитп резудтат, којн се отуда очекује. Та су лнца узета с тога, шта мп немамо довољно чиновника на расиоложењу. Међутим, госиодо, ја најмање могу бпти одговоран, јер мн смо тако рећи употребплн цео персоиал, који смо ималн на расположењу. Уиотребилп смо све чиновнике у нензији, општннске органе, деловође и рачнововође општинске и т. д. Разуме се да међу њима може битп п људп, који нпсу подеснн за тај посао, тачнн и савесни, алп иаиослетку за мена је гарантија у томе, што он сам у тој комисијп не ради, него је комнсија састављеиа пз внше људи, па ако впде где што иогрешно и иеиравплно, онп ће учинитп како треба и то ће пснравнтн. С овим мислпм да сам одговорно иа питање г. г. интерпеланта тнме што сам казао: да је одређивање комисија ноднуио основано на закону о устројсчву главне коитроле н да је то учињено у сноразуму са главном контролом; да се са рачуиоиолагачима рачуви нречисте и пореза нанлаћена унесе у државну касу. Што се тиче резултата рада имам ово да кажем; Ја данас са далеко мнрнпјом савешћу гледам на ову радњу,него што сам у иочетку гледао. Ја ћу иризнати да сам се бојао, да ствар не наседне. И макар се протегла дужностпма, нмам уверење према добпвенпм пзвештајнма, п ако не пз свпју крајева земље, да ће рачунп оиштннскн бпти склонљенп, да ће се иречнстнтн, да ћемо једанпут решнтп с тим рачуннма. Ја мнслим, да је и овакав усиех довољан. Радисав Митровић — И ја сам нотписао ову питернелацпју, и сматрам за дужност да кажсм пеколпко речп, шта је мене н моје другове руководило да ову ннтериелацију нодиесемо. Г. мзннсгар велп да су ове комнепје разаслане, да сс буде један пуг на чпсто с тнм рачуннма онштпнскнм. То је врло леиа мпсао, и ја мпслим да пема нпкога међу нама, који је не би одобравао, алп мп сматрамо да је г. минпстар рано почео да је пзвршује, на овај начнн како се одничело радптп. Вн се сећате, госиодо, да смо у закону у општннама, уне 1и неколпко чланова, у којима се говорн о скланању оиштпнскпх рачуна. У једноме од тпх чланова каже се: да рачунополагачп треба да склопе рачуне, иореске и општпнске, и ако то не учпне до нзвесног рока, дужна је среска н цолицпјска власг да позове збор онштинскн на коме ће се нзабратп трп стручна лпца, да склопе рачуне како једне тако п друге. Таман су тп роковп протекли и зборови оиштпнскн по поменутој закоиској одредби почелп су бпратн људе за склгиање рачуна, а г. минпстар је одредво ове компснје за преглед даначкнх рачуна, и тако рад гих комисија обуставпо је

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

рад комисија оиштпнскпх зборова. Ирема овоме мп смо сматралп да г. минпстар није добро учннно, што пије сачекао, какав ће резулгат допети комнснја онштннског збора, па тек ако се тнм иутем не ностпгне жељенн резултат, да се прпступн склапању иореских рачуна, на овај начпн. — То је ирва замерка, која насје нокренула да поднесемо ову питернелацију. Друга је замерка, што је избор тих чланова компспје са свпм несретно иснао. У те компспје ушш су нензионари и отнуштенп чпповнпцн, већнном неспособнп н неноштени људи. У тнм компсијама, ако има по којн оиштпнскп инсар, тај једппн чпип радну с.нагу чпх комнсија. Ја држнм, госиодо, да се с таквпм људпма, каквн су у овнм комисијама неда нпшта иостнћн. Те компснје раде већ од толико времена, п рад ће се толпко отегиутн, да ће трошак иа њих пзнетн 250.000 дннара, а колико ће вајде од њпх бптп, ја не могу оценптн, али само знам, да ће оне коштати на 250.000 динара; да ли ће тај трошак нлатптн рачунонолагачи или држава, 10 је друго питање. Трећа је замерка, због које смо поднгли интернелацнју, што је г. мнннстар пздао расипс, да се од сваког рачунонолагача наилатн у напред 50 — 60 динара за склаиаље рачуна и то за свако нолугође. То се тражн не само од онпх рачунонолагача, код којих збпља пису рачунн чнсти, него се то тражи да ту суму новаца положе у напред и он" рачунополагачп, за које се зна н за које се може нретпоставитп, да су пм рачунп чистн. Дакле тражн се од свију рачунонолагача да положе ту суму новаца у нанрад. Мени се чнни, да то значн нн впше ни мање, него да човек буде у нанред осуђен а не сас,1ушан. Има људи код којнх су рачуни чисти , н већпиа нх је таквих, шта више међу њнма има и таквих, који су далн на нме пореза п прпреза впше, него што је ирипадало државп. Ја таквпх случајева знам у мојој околини. Среска власт наваљпвала је на онштину, да нолаже држави норез п ирнрез, а кмет из бојазнп да не буде кажњен, давао је држави све шго ирикЈнн п на нме оиштннских прпреза, и дао је внше него што јој нрниада. Такови сада мољакају да им држава врати вишак. Одговара пм се, да чекају, док ове комнсије сврше рачуне. Ово су наше побуде да ову питериелацију иоднесемо. Из одговора г. министра видн се, да он тврдп да ннје могао друкчнје раднтп, н ирема томе виднм да ће Скунштина битн са одговором његовпм задовољна, а ја сам овде изнео побуде моје као интериелант. Тривун Милојевић — Иосле говора г. Раднсава, ја не бпх пмао миого што да кажем, п само ћу рећн неколпко речп. И ја сматрам да нема ппгде никога на свету да обавља један иосао, а да о своме раду не даје рачуна. То стоји, госнодо, да је свакн дужан, да даје рачупа о своме раду; али, госнодо, у целој пнтериелацнји о томе н не говори, а још мање о чл. 17 у закону о устројству конт^оле. 0 томе не може бнти речн, н један газда, кад узима момка да га служи ио даје му нншта на голо поверење, него му је слуга дужан, да о њему даје тачно рачуна, иа за једно звонце на овцама, ако га пзгубн, тнм пре мора дати рачуна, о народннм нарама. Интерпелација унравља очп на то, и иита се г. миристар фпнанеије па основу кога закона могао је наредптн, да се унаиред од рачуноиолагача узима 50 п 60 дннара, што је. бно кмет месец, два, и но године, на н впше, н да се на тај рачун хвата стока људнма и нстерује н иродаје. То је протнву закона, јер, госнодо, чнме ће се дати накнада оним људнма, који су остали без волова без иравно и против закона и своје стоке. У томе је главна тачка пнтериелације, и на то г. министар није одговорно. Одговор г. минпстра своди се на то, да је сваки рачуноиолагач дужан датп рачун. Нпко, госиодо, нротпв тога није; свп смо ми за то, да се склаиање оиштинскнх и иорескнх рачуна свриш. И које крнв, да нлати комнспју н ипа више, ако се нема нанлатнтн од кмета, нлаћају онн који су га бпрали, а он крнвац у анс, да накнади општини штету, нли ако не може да је накнади, нека иде малко до Пожаревца, иа п на робнју. То је друга ствар, алн но ком ираву може миннстар тражнти од људп,