Народна скупштина

82 САСТАНАК

да унаиред иоложе 60 дннара, и да нм се на та.ј рачун продаје стока, н да онн гледају како је лепо време, а како не могу да сеју нн ору, јер немају с чнм да раде. На гу гачку нека се одговори, и онда се могу задовољитц. пначе не. Максим Сретеноввћ — И ако се ннсам потписао на ову ннтернелацнју, сматрам за дужност, да кажем, шта ја мислнм о њој. Кад се зна, и јасно је каодан, да су за време прошшх неколпко годнна, почнњући са врха па до дна, а то од највишег државннка у земљн па до последње сукмегице, упропашћавалн и аралн народ и земљу; кад се зна, /а су Јншистрн за две годнне, као Пнроћанац са платом од двадесег н неколнао хпљада дннара, без даје имао какових другпх прнхода нли пмаовнне снлазпо са мнннстарске столнце са триста хнљада дииара можда н милнонима, иа Вукашпн мнннструјућн неколико месеци са илатом око десет хиљада динара, снлази са мннистерске столице са милнонпма, онда није чудо, шго су данас нужне ове комнсије. Кад су тако радили мннистри, на њнх су се угледалн и другн чиновнпци по осталој управн земаљској. Начелннци окружнп нзвршивалн су верно зановестн миннстрове, шнљалп су им иосланике, које су они мпннстри хтели, и на рачун тај радилн су, што су хтели. По нримеру њиховом, капетани, и осталп иолпцајци чниили су услуге начелницима као својпм предпостављеннм н по нримеру својих иредпостављених онп су оно псто радили, шго су виђалн од својих старпјнх; аралн су своје грађане, кралн су данкове земаљске, н триста чуда раднли а то нм се н дозволило, да могу чинити само, ако се учине услуге, које су се од њих тражиле н ннје чудо, што вндимо бивше чнновнпке, нарочито нод владом нанредњака, што су свн готово капнталисте са внше хнљада дпнара. Мнсао г. мнннстра фннансије врло је добра, па и ако се баш не подудара са законом, јер н онн што су кралн своју земљу а на верност со заклелн зар су онн то по коме закону чпнилп н зато, господо, ја држим, да се не треба обазнратн на формалносгн законске, само ја мислим да треба влада н г. министар финанснја да нзвршују ту мнсао од главе, да се изнађу злоунотребе од мплнона нокрађене од велнкаша, па тек после да се тражн од кметова, којц су учпннлп крађе омање, некн сто, неки двеста, ретко ко 1.000 дин. Госнодо, ја као иосланик овде говорим нстнну, коју цео народ зна, што ће и наша нсторнја црннм словнма записати, а сад ћу нред Скуиштнном да иотврдпм, да је за време начелниковања Браловнћевог било злоупогребе и крађе само у начелству на 10.000 динара. Ја смем, господо, нознтпвно тврдитн, да за време његово прнходн од казна и такса нису ношенн у државну касу нп они мањн пи већн, па тако нн 600 дннара, што сам овоме старешинн дао за кафапско право у 1886 годиие. Ја ово овде иред вама нсповедам, држнм да нема никога ко бн могао у нстпнптост мојпх надвода посумњатн п зато тражнм, иошто је овдп г. мппнстар унуграшњнх дела, нека ирибележи ово моје гврђење н потражп да се томе увери, па ће видетп не само да новаца неиа, већ н спјасет много акга унроиашћено. Према томе ја сам, господо, мншљења, да не треба само гњавнтн кметове, него и од осталпх власнпка и лоиова народнн рачун тражитн. Кад је г. мннпстар пошао тим нутем ја тражнм од владе да пронађе начпна да се крађе н злоупотребе свачпје, које не пзносе неколико десетнна нлн стотина дннара већ хнљаде и мплноне, пронађу. Овнм и оваким радом влада ће задовољптн не само нас већ н цео народ, који то тражи и очекује од ње. Оволико сматрах за потребно о овој стварн да кажем. Ранко Тајеић — Интериелацнја, коју сам на г. министра ноднео, ннкако не садржи питање: за ш го се ирегледају рачуни, јер сам врло далеко од помпсли, да гражпм или дозволим, да у земљи може да се рукује и са најмањом с> мом новаца државних или друштвених, а да се од тога не даје ннкакав рачун, као што то рече г. иредговорник. То не. На иротнв ја желим најјачу контролу, најчистпје рачуне, јер нословица вели: „чист рачун дуга љубав", Но моја интериелацнја садржн овогпуиа друго једно нптање, пшање о томе, од куд су кметови моглн битн изузети од свију других рачуно-

— 2 МАРТА СТРАНА 959

нолагача у земљи и од куд је могло да се иотре оно право, усгавно, које велп: да ннко не може бпти суђен нн осуђен, док не буде саслушаи? Од куд је, дакле, могао г. миннстар издати наредбу да они, којн неће да плате комнспји дпјурпу напред, да пм се може нродати нмање, те да се отуд наплата дпјурне изврши н то без обзира, да ли је дотични крнв нли нпје, па чак и без прпзрења на то, да ли су склопљенн рачунн предатн среској власти ! Мепи се чннн, да то до сад ни ирема једном рачунополагачу у земљи ннје извршено, ни иод иређашњим Уставом ; а под овим Уставом, мнслим, да је се то могло још мање учинити. Чак нн један механџија не сме за дуг свој од дужпика да одузме ма какву ствар његову, докле га суду не тужн, докле суд не кажз своје мишљење но закону, а како бн се ово иравдатн могло?! Мпипстар се нозпва на устројство Главне Контроле, н на неке чланове из тог усгројсгва, да бн оправдао свој рад. Ја бих желео да мн г. мпнистар илн ма ко од чиновнпка државинх каже, да ли је у нашем државном жпвоту од турског Устава 1835 год. ма коме чииовнику у напред наплаћено што од пмања на име дијурне комиепји, која има да му се саставн п ако нађу ма један једиин нример, ја ћу пристати, да је и овај иостунак иравилан. Алн, господо, ја зпам, да такзог нримера нема. Компсије се свакад одређују те констатују право стање сгварн, било рачунима илп ма чему па ако има крпвице до кога, дају га суду, п ако Је ко крив, он плаћасвојпм имањем на и чашћу. Међутим, ако еије крнв, не илаћа нпшта а често н пастаје време, кад се н њему даје каква накнада. Овако учпњен нзузетак на спрам кметова, меин се чини, да је са свнм незакониг, и на томе је се оснпвало моје главно питање, могу лп се тп људи лишити онога, што нм је најмнлнје н најнотребније, могу лн се лпшитп, може ли нм се одузегн без суда онај услов за живог свој и своје фамплије а то је њихова сгока: волови, краве, овце и може ли им се то узимати, тако рећи, насилнлчкн, унраво сејменски, те да се људима иродаје сгока а отуд да се илати дпјурна комисији, која ће да прегледа и склоии њпхове рачуне, негледајући чији су рачуни чистп, а чијн нису, на чак н од онога чији су рачунп склоиљеин и предатн властп п од тога је нанлаћено, што нп по ком закону није министар смео учиннти. Ја то сматрам као н злочино дело. Сад настаје интање: Ко и како те рачуие нрегледа? У једном се члаиу каже : и ако ти трошкови не дослегну за нлаћање днјурне комиспји, наплага ће се нзвршити понова" а то је нрво нолагање на иолгође по 60 односно 50 динара. По томе, дакле, могло би се једно ииање бив. кмета и иет пута продаватп тим нре, што се у истом распнсу вели: којп би се члан комнсије иоказао нерадан или не уме да радн он да се иусти па другп узме. А у другом се члаиу каже: „иа рачуннма једне онштпне радиће само један човек п мораће да сврши тај носао најдаље за 5 — 6 дана", Мн, господо, треба да иомислимо само колико дана већ ради ова ксмисија, иа ћемо онда знатп да неће бнти готова још ни за 20 ни за 30 дана, а ја сам уверен, да та комаснја нн до конца маја н јуна неће битн готова, а негде можда и ннкако. Дакле ја налазим мпнистров рад за неправилан да рекнем н што јаче, и да не номенем реч отмпцу. Даље г. министар је наредпо ради гарапције да ће чланови комиспје да раде боље, да онога који неће да радц одиусте, разуме се иошто му се платп што је данас био на иослу, иа но томе, ои може целе зиме да-не ради пли не зна, шга ради н за то време да ирима плату, па онда да буде одпуштен, ама камо паре, које је он већ утрошио? Одуговлачењем самога рада може још да задужује поједпне људе са ио 60 дпн., те да се још но једном иродаје имање за дијурну компсијску, као што нанред рекох. Пре свега овога што се измншља за једпу класу људи ц товарп им се некакав герет, њима се још ностављају људн, који су већином несиособни да нм прегледају рачуне. То су већином пензионерп а постављају се н људн, којн су пстеранн због прљавпх дела. А вн, господо, знате, да таквп и самп своје рачуне нису оставили тачне и чнсте; на зар можеге