Народна скупштина

СТРАНА 960 НАРОДНА

дозволчти, да весиремни људи замршене рачуне склапају ; или ирљави људи да прљавог човека ухвате и окрпве ? То бити не може, јер дозволпте да се тако пзразим — курва курву нема право да кори због владања —. Оно пстина нма н међ њима добрих људи, али их је већина, који нпсу за те послове снремии пли који су сами због прљавих дела отиушгени. За овим долазп још један висирен проналазак а то је благајник, коме ће се нлаћати до 4 дпн. дневно за иреглед тпх пореских рачуна илн боље рећи за надзоре. Ама ајде све ово друго, али тај благајник баш овде није требао да буде умешен! Шта овамо радн тај благајаик ? Он по цео дап и не завирн у комиснје, игра санса н шаха у кафани и чека да на крају меседа повуче пз иартнје тога прихода по 4 днн. дневно, на никоме не би било жао, кад би он то узимао од људи све крпви н непоштени, али има кметова, којн су као злато чисти и иоштени, чнсги пм рачуни, па и они су оста вљени ван закона и овом прпликом упроиашћенп, што се неда ничим оправдати. Чланова ове комисије има онаквпх, као што је био Илпја Аврамовић, који је нз оиштинских канцеларцја нсћушкао ио једног кмета кад је год хтео, па ако му је капа остала у канцеларпји и кад је се овај хтео вратити за њу, други му је довикнуо, ама манн капу, кад ти је глава чнтава, видиш да ту седе сејмени и бескућнпцп. Питам ја 10сподо, вас, а п мпнистра, је су ли пмали овакн кметови времена за скупљањс и нредају рачуна, а овакнх случајева било је доста у Србијп ? Не, нису га нмалн, ц ко год хоће да правда министров поступак не може га оправдати нпкад, он је незаконпт. Мисао у основи не може бпти дпвнија, рачунп се морају нрегледатн, алн како ? Ја држим да је најбољн пут овај, да их нрегледа иолицпјска власг ио зваиичној д\жности уз нрппомоћ једног чнновника али канцеларијског; да зовиу тога кмета и ако му рачуни нису склопљени, да га натерају да пх склони, а не овако седе у једном месту, обично у в^роши окружној н док оду до једне оиштине треба им 5 даиа толпко и^то док се враге и кад дођу, онда склапају рачуне оиет без п једаог кмета и осталпх објашнења пз суднпце онако само на намег. Ја сам тврдо убеђен да ће држава по склаиању тнх' рачуна добитп 10°/ о процента а дотле ће ироиасти и велики број људи пропашће, ни криви ни дужни, ио ће нх живе иојести комискје као змпја жабу. Из ових разлога, што је рад ишао неиравилнпм путем; што је г. миннстар ваи сваког закона ноставио правпло да су дужни кметовп у напред иоложти паре, иа били криви илп не, и што су се на тај рачун људпма продавала пмања сматрамо да је то незаконито п то је тежиште — језгро интериелације, и на то пнтање миннстар нпје нп речп рекао, а то је : по ком је закону могао напред иа п продајама од н кривог п правог кмета наплаћиватн дијурне за комисије?!!! Ја нпсам у интериелацијн тражио да се не полажу рачуни, ја сам увек за то да се најстрожије водн надзор на то полагање рачуна н да сваки, који је год крив, искуси законску казну али иошто се у внђеним рачунпма за криваогласп. Но, господо, кад је ред на иреглед рачуна, онда пођпмо с главе, требало је најире завнрити у Гл. Контролу. Од 1877 — 8 године има у њој толико не ирегледанпх рачуна и ја мпслим да по тпм рачуиима лежи злоупотребљеног државиог новца 1 до 1 п ио мнлион динара. То, госиодо, није ннко загледао, то није нико пзнео на јавност, а кад бн се то изнело на јавност, вндело би се, како су браћа Петровпћи куг.овали за наше лене иаре иразне метке, тад не би остало у тајностн нн оно куновање буђавог сеиа нз Аустрије, кад је Србија била пуна сена, иа шта мислите за нашег нријатеља Бонтуа, иа разип хиљадама лнферација, иа трошкови иреких судова и побуна, па и тајна убистава што се и штамиом тврдп итд. итд. итд. За то све, госиодо, није још нико одговарао, него се иочиње с реиа од кметова, п кад друга влада дође, она ће то исто радитп са данашњим кметовнма, а никакав кчет није крив за несклонљене рачуне, већ надзорна власт што га није терала да то учпнп и сума сумарум ми ћемо оиет

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ироћи рачуне и за оне комисије и нове компсије, дакле платићемо п за ову данашњу генерацнју кмегова. Ово су моји разлозп са којих је рад мпнпстров у овом савршено неуставан н незаконит н он је повредио грађанска уставна права а н оштетио их. С одговором нисам задовољан. Раша Нинић — Из говора г. минпстра внди се, да је г. миннстар у врло доброј намери одредио тако комисију. Ви знаге, госиодо, да за време ирошлпх годпна, опшгпнски рачуни врло рђаво су вођени, управо ннје се знало ни ко иије ни ко нлаћа. Ви знате где по закону опшгнпском од 1882 године груписане су оиштине, и постављенн за кметове, иандури н жандарми. И кад су таквн људи биранп за кметове, није ни чудо шго су рачуни оишгински тако рђаво вођени. Г. мпнпстар фпнансија ,;е врло добро учинио, што је одредио комиспје, само може му се замерптн што није баш тако добро те комнспје саставио, н. ир. за шт'о ј тим комнсијама да се нађе кае члан Милутии Марковић, о коме се зна шта је радио, и ои сад да прегледа рачуне рђавих кмсгова , а међутнм н он сам не ваља. Мпсао г. минпстра ннје рђава, само треба саставнти добре комисије, а не узимати за чланове нензионаре, и људе, којп не само да не уму да иншу него ии иа рабош да режу. Ја сам са одговоиом г. минисфа фииансија задовољан, јер у одређивању тих комиснја виднм само добру намеру његову п мншљења сам да треба ирећп иреко ове иитериелације на иросг дневнп ред. Стојан Рибарац — Г. Тајсић са свим је разложно нредстављао побуде, ко^е су га нокрен)ле да иоднесе интериелацију, као што су му са свнм нсправии и аргументн, којн иравдају ннтериелацпју н његов иостуиак. Ја нећу томе да додајем иишта, али у ирилог оиом наводу, којим се тврди , да се ове комисије дуго баве на том иослу, имам данаведем Један цример, какојеједна комиснја, састављена изЈедног кмета, једног учитеља, којц је одлуком иросветног савета истеран, као неморалаи н још једног члаиа, седела 5 месеци у Једном селу и резултат њеног рада бпо је да је иашла једном кмету 91) дии. дефацита, натоварила му да нлаш 900 днн. трошка комнсији! Још један ирнмер, којн ће потврдитн и госиода из тога краја. У другој једној комнснјц био Је члан један учитељ, који је наиустио службу за 2 месеца; он је нознат као човек, којц је вршио врло недостојне услуге 1885 и 1886 год. ондашњој владп, иознато је, да је имао учешћа у једнои лажном вештачењу , којим се ншло на то, да се обедц једиа невиност , у оишге иознат је као човек који је често ишао у кимиспје а Једиом ириликом, као иеки комесар иод наиредњачком владом, вратио се нз Рановца са двоја кола вуне, иа је натерао ђаке да му иеру вуну. Потиомажући аргумен^е Р. Тајсића, молим г. мииистра да обраш пажњу, да комисијо ^.аде брже своје нослове и да не сматрају оиштину као обетовану земљу, те да ту унронашћуЈу иоједине људе. Јер само од савесног ц ноштеног рада комисцје вндео бн вајде и народ и држава; иарод у томе шго видн да се те комисије ие шаљу забадава; а држава у томе, шго ће једаниут довести у ред то стање ио оиштинама. Тома Бојичић—Ја ћу, госнодо, неколнко речи да проговорнм ио овоме предмету. Ч.ује се овде ншање: шта је нагонвло мннистра да одређује комиспје за преглед оиштинских рачуна ? Но ја се томе нећу да зачуднм, кад знам какве се иојаве дешавају ио оиштинама од стране кметева и на којн се начин ирнкуиљао порез, као где је и лежао. Факт је , госиодо, да су кметови задржавалн по дуже време иорез код себе, водили су трговину с њим и давалп нод интерес, а пма н таквих кметова, којц су уиронастнли иорез, Требало је стати томе иа пуг и министар је пзаслао ове комиспје, да се једном цредупреди то. Ја сматрам овај корак мпиистров као оправдаи и иотребан за наше фннансије п оне органе, који неће да врше савесно своју дужност. Дакле ја сматрам као оиравдану и коректну ову меру,коју је мннистар употребпо противу оваквог стања ствари, које се појавнло у нашој земљн од 1884 године, а које још нпје расчишћено. За застој на-