Народна скупштина

СТРАПА 1000

НАРОДНА СКУИШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

тако дуг низ годииа. јер да су Срби били равнодушии тада, као што је Евроиа данас нрсма нама равнодушиа, не бн се њихова сиага кршила о сриске грудн кроз пуна четнри сголећа на Марици и Косову и осталим бојним иољима, него можда нод Берлином или Бечом, докле је већ бнла и доирла. И за све те јуначке наиоре наше и илемена нашег, зар Евроиа и данас сме равнодушно гледати тај обесни нокол. див спнова оног нлемена, које је за 500 година било тврда предстража љпховог државног сиокојства, и њиховог мирног културног напретка. И то она Евроиа, која се својим фнлантропским пдејама размеће по афричкпм иустарама, док се ту пред њеннм нрагом, пред њеним очнма свакп дан вриш овакав варварски покољ над саморанпм племеном српским; акад то витешко племе, пригнато крају том тиранпјом, оружаном руком пође да том покољу крај учини, тада ти великн светски филантропн загрме са берлпнских конгреса, да је поремећена европска „равнотежа", да је нарушен ,мнр и снокојство Европе", којн мир Прелива свакн дан племе сриско својом драгоденом крвљу, коју равнотежу иодкусурују јуначке и мученпчке костп илемена сриског на свакој стопн огњпшта свога. Па схватајућп ову појаву п ово иптање са овога овако ширег и нравог његовог гледншта, мп нмамо ирава да апелујемо не само на хуманнтет Европе, но да је иозовемо да она по овоме вршн своју међународну дужност, те да се једном стане томе на иут и да се наша крв не иролпва више у бесцење, а и да се овако немилим појавама не буне више осећаји српскн. Иначе, нека се Евроиа ио овоме не меша у предузеће племена српског , ако оно једног дана нађе се иозвано, да слогакн оружаном руком ирибавн ссби и своме праву оног поштовања, које, као народ има ио јасиом чеђуиародном праву. Кад бн поднесена интерпелацпја дакле била са овога право! гледишта свог уп}ћена, тамо гди треба, а ие са опога уско) гледишга, ја би је разумео, али нначе не, за то скинимо ј( одавде н у своје иреме уиутпмо је тамо гдн је њено нрнродн( место. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скунштина да се нрекиве даљи нретрес но овој ствари ? (Јесте). Богосав Подовжћ — Пошго гамо полицнја ноставља командире, буљубаше и чуваре, то сам ја ову интерпелацнју и иоднео г. миннстру унутрашњих дела, те да он у договору са владом учини што трсба. Дакле, ја инсам ногрешно унутпо моју ннтерпелацнју. Још само имам да додам, да су гамо стражари плаћени са 20, буљубаше са 24, подкомандпри са 5о а комапдири са 100 динара месечне плате, те с тога ја мислим, да нм тако малу нлату треба новиснги, међутим ностављати људе храбре, који умеју да одбију Арнауте од ненрестаиих унада. Милојко Лешјанин — Ја „сам, госиодо, н пре неки дан, кад је бпо говор о буџету, а нарочито кад је претресан буџет стражара пограннчних устао н казао, како је велика опасност иа граннцн, нарочнго у тонличком округу и у јабланнчком срезу, нређе у тонлнчком сада у врањском округу. То долазн отуда, што су баш на том крају Ариаугн, који су ире у Србнји живели, са својих земљишта и својнх кућа иретерани у Турску и сад се иалазе ту у близнни граннце. Онн не могу пикад да забораве на своје куће, на своја имања, на своје можесе казати најнлодннјс нредсле у Тонличкој долипн и то је узрок шго онн врло често радн освете нрелазо из Турске на нашу страну, но кад кад по иеволнко њпх заједно а "0 кад кад читава оделења, а бнло је нрилнка кад их јо и ио 100 и више прелазило, као што је био случај кад сујсдноч донрли н до*саме Куршумлије. Ја овом ириликом могу казатн, да јс за велико сажалењс, што су тн Арнаути претс)1ани пз наших иредела у Турску; да су остали где су били, ми нс бн сад нмали онолнко кубуре, као што је имамо. Да заиста иашн људи тамо много сградају, то нчма суми.е, ио да ли јс број погнпулих баш онолнки, као што нои 11о-

госав рече, то ја не могу тврднгн, менн се чини, да је претеран, алн кад он велн да је то из зваиичних акта црпео те иодатке, онда нека тако и буде. Не само што се људп убијају но се и стоке много краде н нреводи, али, госиодо, треба знати и то, да ту стоку не краду само Арнаутн, него је краду и у споразуму са нашнм људима. Наши краду те њнма додају тамо, а њчхови краду иа нашнм додају овамо, дакле н наши не остају њима дужни. Врло врлетни иределн олакшавају тако што ; стражаре су врло раздалеко једна од друге, а стражари су врло неспособни људн, што сам ја нмао ирилике више иута да вндим. То су људи, којн иемају ипкаква иојма о војничкој служби, они не умеју нн нушком да рукују. Ја сам и онда предложио да се тнм нограничиим стражарнма иовнси плата са 5 дииара. Сад имам још да прпметпм поиу Богосаву, за једно г командира, кога он хвали, да је то један особит човек п вели, да је врло велика штета, што он нпјс остао на граипци, јер да Је ои тамо, тих несрећа не бн било. То је неки Алекса Богосављевић млад човек, који, као што рече, поп Богосав, има много декорацпја, но какве су то декорацпје, ја не могу да тврдим да лп су оне добијене у боју, алп менД се чини, да су нроблематичне прпроде. Што он ннје на граници, ја се морам чудитн, јер тај човек ужива врло велнко новерење окруаиог старсшине; он је практикант у начелству, међутнм ништа не ради. Дакле, ја се чудим да се он не поставља за командпра иа гранпци, кад је тако храбар п кад бп могао све крађе н убиства да ирекратп. Ја мпслпм да г. миннстар треба да норади да тај човек дође на границу и да уведе једном ред. Панта Срећковић — Ја сам чуо од пошгованог посланнка Богосава, да он каже „љутн Арпаутп", атосунросто једнн шугавп н лншави лоповн н нанадачи, који не верују ни властн нн Султану ни Србији. Одкуд су оии таквп, то је са свим иросга ствар. На границп црногорској н на граници сриској, кад је граиица била до Мораве и 'Куирпје, они су опет нрелазпли и убнјали, а кад је граннца. прешла на Суповац и Равну Гору, они су опет тако нсто убнјали. На ево ;ад су и у Нрнштнни убнлн нашег консула. Узрокје, господо, у томе, што их је норта напустнла нротив Србпје п Црне Горе. Алн да наше власти 'енергнчније стану одбијатн њнхове иападе не бп „љутп Арнаути" смелп арати н нападатн, јер онн су као жабе у бари, баци један камен а оне се све ућуте. Да је се овака иолитика према њпма раппје водпла, иа ако њихов валија ннје хтео да пх казни, ја бн$ ирешао са тоновима и очистно те несретнпке, иа чик му га да после нређс какав Арнаутин ? Огац Марко пзговорио је једиу лепу беседу, али докле је Еврона чује дотле ће доста нашнх глава одлетпти. Ја држим н отворено кажом г. минпстру, да су узроци код нашега чнновпитшва н мнннстар је дужан, да спречи то нетачно вршење своје дужностп. Недавио бно је један мој ирнјагељ у једиом пограничиом крају н донео је неких 10 кожа од јелеиа и кошуга, коју су поубијалн тамошњи наши стражарн н буљубаше ио иаредбн начслннка нз Нрокунља. То је забрањено да се нстребљује н да се кошуте убпјају, међутим паше старешннс шаљу иаидуре н буљубаше те им они лове лон, а што гину наши људи до тога њнма инје стало. Дакле, у овоме ја налазнм крнвице до наших старешипа. 11ека иаше старешине врше тачно и частно своје дужностп; нека држе јупачне н одважие стражаре; иа нока освоте сваког убијепог, нестаћс тих лоновских иапада. (11лставиће ск)

Одгоногни угкдник РицвоЗ Нотрони!.

Шглипл кглљ. огникк дгжлннк шглнплгнјк