Народна скупштина

СТРАНА 0!>'Ј

сукобин немири наших сугра1)аиа, но иемнрн, којн се дешавају усљед новреде нограничннх међа наше државие тернторнје; коју новреду врше грађанн суседие огоманске царевиие. И нрема томе, ово интан.е иије чнсто унутрашше нрироде иишег уиутрашшег стања државног, ио ниташе међуиародие нрнроде, и мсђуиародиог ирава, иа га је требало тако схватити н тнм путом уиутнгн н расирављаги. Госиодо, стањс пограннчно, међуиародни одиосп пограинчни, регулншу се међународннм нравом. По међуиародном праву свака суседиа држава дужиа је да да другој суседиој државн оиолнко јемства за мпр и сиокојство њеипх нограничипх суседа, колико и она добпја тога јемства од својнх пограинчиих суседа. На жалост, тога овде пе видимо. Ове иојаве иису тек од јуче; иа жалосг, оие се снстематскн поиављају све од онога дана, од кад је отомаиска нмиерија ностала наш суссд, оие се продужавају од оног несретног часа, од како смо носталн суседи царевннн, која или нема моћн пли иема воље да иа спрам иас врши своје дужности ио ироииспма међуиародиог ирава, које је оннм делом својим, који нроиисује сигурпост наше државе н њених грађаиа од те страис, већ иеколико иута ирелннено тоилом крвљу нашом. И кад мн вршимо своје дужиосгн у томс као иарод, да оснгурамо ссбп и племсиу своме слободу, на коју нмамо права и ио историји и но међу-народиом ираву, брнжиа Европа вазда иађе разлога, да иас омете иа том светом нољу наше државие и надноналие дужностп, а ннкад ие нађе за себе разлога н дужиостн да осигура живог племена и безбедносг наше државе н њенпх грађана од варварнзма тога нашег иограннчног и разуздаиог елемента, коме можда инје ии било места у Евроии и евроиској зајединцн, но које је погрешвом развоја нсторнскпх догађаја прошли овдо у Евронп. Госиодо, пословн међуиародие нрнроде треба да прнвуку на себе иажњу ие само нашу и наше владе, п да их вазда само мн и о иашем само трошку п крвн иодмнрујемо, но они треба да вазда нравпчио заинтересују и све остале државе евронске н народне , који нмају н својих међународннх ннтереса н нограничннх ирава; н којн треба да вазда сврну пажњу целе цивилнзоваие Европе на се, н да цела Европа, која с иравом тражи за ссбс мнр и сиокојсгво, радп културног н слободног развнјања својег, да она умиожи свој> моћ на свакој тачки евроиског копна, где нађу да се међуиародио нраво и међународне дужиости но добро сваћеинм нојмовнма својнм иравнлио не пзвршују а не само н тада, гди њнховпм сепаратппм питереспма грозн каква опаспоет. Иначе, Евроиа ће да пзгуби ираво мешања у послове наше ове прпроде, ако илеме српско, овако често нзазнвано, опет буде ирппуђено стрестп са себе ово несиосво сгање. Мени се чини, да баш овде на истоку, н то но несрећн иа тачцц, где се иаша држава сусрета са државом турском, да Је то међународио нраво иало у прашпиу, н да цела Европа овде превиђа своје међуиародие дужностн н да иема те моћие спле да иогажеио међуиародио право дигие н из те ирашине извуче, у коју га свако дан, на срамоту Европе, баца једиа шака разузданнх људн. Ту, госиодо, лежи тежнштс целог овог иитања, цела бољка овог сгања. Ја прнзиајем да усамљеиа снага срнскс др/каве ипје у стању да измени то стање, којс често иута ногреса целу Европу, н често пута скреће је са мнрног правилиог разннгка њеног; и с чега се стварају трзавнце, које иајвпше уде иашем снокојству државиом н нашем мирном н културирм развоју. И ја се не могу да начуднм довољно, каквнх разлога могу да налазе ти евронски пароди п државице, у ово.м оваком ровитом и несигурном стању на једном крају оншто евронскс заједннце, коју они иосе свн па својнм образпма, н којнједиако проиоведају : да цео свег треба да се креће у културном н лнбералном нравцу — а међутнм, пе само да самн тај иравац ннчпм не иомажу н противни томе тако дуго са иеком равнодушношћу гледају ; — но чак и тешкоће праве народу, којп је 1876 године покупш да и себе и Еврону ослободи овог за њу н њено снокојство неириродног стања. — Каквог

разлога, велпм, имају да до века трпе једиу незгоду, коју истнна неносредно не осећају иа својнм лсђнма, али, које су очсвидцн скоро сваког дана, и због којс сс за цело као цнвнлизоваин иароди не могу а да не застиде. Ја држим, госиодо, да свн народн имају нрава на мн* раи и иравнлаи развој. Свакн поједини парод нма право да се користн заштитом међуиародпог права у свјим суседним п међуиародним одиоепма, ииаче, каког би смисла нмало међународно нраво, ако се његова моћ креће само нземђу ускнх територнјалних граннца иоједнннх држава, алн ако се оно подједнако не прнмењује у свима нрнлнкама и на снрам свнју држава н нлемеиа. Кад бн наше ]>уке одрешеие биле, да се можемо кретатн у том нигању слободио и без икакве мешавиие осталих иарода, може бптп да бп наша држава пошла другим иравцеМ, којн бн јој јаче оснгурао иародњн живот н њеиу иародњу будућност. Алн као што вам је позиато, госиодо, нз скоре прошлостн сваки иокрет наш у том иогледу Евроиа врло суревњиво ирати п свс резулгате иаше мучие борбе иа иољу наше иацноналие дужиосгн најиосле своди и иодешава нрема назорима п гледпштпма других јачнх држава. Алп кад оиа оће да се меша у иаше иословс иа том иољу, и кад се на рачун, како сиокојства европског п мнрног развића њеиог гада трудн н настојава да одржн мпр европски, када мп иођсмо да учиипмо крај овои иашем несиом стању у суседству, онда оиа у толико је дужна, да се постара, да иам се ин одакле не даје новода, да оштрнм мерама морамо брапнтн то наше нраво у граинцама наше државне тернторнје, и право иашег угњетеиог нлсмсна нреко тпх наших граиица. И све 1пт0 бих могло, н све што су дужни да раде они у овом ногледу то је, да снагом свога мо11Ног гласа, ирииуде суседну иам иаревниу. д& иам она ујемчн, осигура иа граиицп својој бар онолнко мира н безбедиосгп, колико смо ми то оснгуралн нашој суседиој државн турској свуда гди се са њом граипчпмо. Даклс пз свега дито рекох нмам да извсдем то, да се свратн нажња краљевској влади иа то, да оиа целим ауторцтегом државиим порадн, како код отоманске норте, да се овоме сгању једном учинн крај, — тако и код оетадпх европскнх сила у том случају, ако бн се отомаиска влада иоказала немоћна нлн са мало воље да ово стање једаииут нрекрагн. Пе иомогие лн дакле иеиосредан сиоразум са отоманском поргом, оида уложнги свој иротсст и тамо, где треба, да се ов.1 ннтање решн но међународном нраву, да Енрона заложп своју моћ, да се поврати нравнлио стање за међународно снокојство угараиговаио свнма народима проиисаипм прапплнма међуиародпог нрава, за чпје извршење дужна је стараги сс цела Евроиа, свуда н на свакој тачкн, те да се свакн час не дешавају овакве крваве нојаве. Тнм путем треба да је унућено ово нптање, а ие овако ускнм погледпма, јер јсдан министар не може уредитн једно стање на граиицн веза понредом међупародиог ирава. Иа пе само да смо дужин старати се о спокојству и сигурносги само наших грађана у граннцама иаше државнс гернторије, ио п но природном п по ипсаиом међународиом ираву н дужпости мени се чиии, да мн као племе сриско не можемо бити равиодушии ирема ономе, што се дешава са иашим сродницниа п нрско граиице наше државе, јер нема иа свету те снле, која може иоставитп граннце братскнм симпатнјама и брагском саучпшћу, преко кога братска радња и братска осећања не смеду нрећн. Међутнм мн видпмо да су н тамо наша браћа постали иредмет зверске обесги н крваве нгре варварске. Н у ко.шко је брцга иаше владс да се брние о безбедпосги ногранпчннх мошгана нашпх, у толпко је исго натриотска и иационална дужност н њеиа и иаша да сврагп довољиу иажњу Евроне и нато, дасеи тамо поштеди крв браће паше преко граинца, те да сс ие ироливл као силачние, јер Евроиа ие сме заборавити, да је срискн иарод, оио племе 1Соје јс 500 год. штнтпло Евроиу од те иајезде варварс.ке, н да је њнхова цнвилнзација захватила себи кореиа н мирног развнтка само заштпћеиа и зашгићаваиа српским грудпма за