Народна скупштина

СТРАНА 998

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Вогосав Поповић — Госиодо, ја ћу овде веколпко речн да кажем, шта ме је побудило да наппшем ову пптериелацпју са мојнм друговпма. Познато је мислим целој Скуиштпнп, да срез косанпчкн н јабланпчки лежп на граннцп до сампх Арнаута, који врло често наиадају на нашу граннцу, убпјају Србе, и стоку им одводе тако, да не само да је оиасио на том крају за имовнну п безбедност за иаше грађане, већ као што рекох и саме људе убпјају а нз самих новнна чнталп сте да тамо Арнаути врло често упадају и убију од једанпут ио 5 п впше људп. У току ових последњпх 10годива верујге, ја сам све протоколе црквене прегледао и нашао сам, да је преко 1000 иаших Срба погинуло од Арнаута за ово време. А иред ирошле и ирошле године погинуло је њих иреко 40. Ви, који сте овамо у унутрашњостп, вн не знате како је тамо грозан жнвот. Тамо Срби не смеју ннгде да пзађу и ие смеју ни да спавају, као што треба, већ морају бнти готовн и спремнп увек за свакп случај, јер му свакп час грозн опасност ио живот његов н његове породнце; тамо иема весеља нитн пак нграња, као шго овамо у унутрашњостн нма. (Чује се; на ствар.) Тамо Србн сиавају по сву ноћ обувени, нод фпшеклнјом н са пушком под главу ; тамо Арнаути не наиадају ио једаи н по двојнца него по 10 и 20, иоубијају иаше људе, оиљачкају стоку н иретерају преко граннце својој кући. Тако сгање граје једнако за овнх 10 годниа, само некад више, а некад мање. Прошле године био је постављен за комаидира иограничног одреда један врло храбар човек, којн је за кратко време многе ариаутске нападе енергично сузбпјао, н тпме их је доста усгукнуо н за то време врло је мало Срба погннуло, а за сваки губитак са наше стране он је умео вратигн жао за срамоту. То је једаи комапдпр а имсном Алекса Бо госављевић, који је учествовао у свнма ратовнма н којн јс одликован много бројним ордеипма, а врло способаи за сгарешнну кордона нрема Ариаутпма. Сем тога Арнаути су прелазили на наше зе>/љиште н иосеклн су иам до 100.000 грма (дрва) и однели у Цриштину те нродали н њнма се ннје могло статн на иут да секу та дрва н да одводе стоку са паше граннце. Арнаути упадају на внше места у срезу јабланичком и косаничком, али свнма тнм унаднма једнно је сгајао иа иут овај Алекса Борнсављевнћ и једном нриликом кад је њих 150 Арнаута напало на нашу гранпцу, оп нх је храбро одбно, многе је побио а многе п ранпо и тако иису смели више да се усуђују да тако често наиадају на нашу границу. Том је ирнлпкдм ногпнуо наш један буљубаша а сам командпр је бно рањен, и та му Је раиа седамнајеста. Али чпм је ои смењеи не зиам за што, они су одмах почели да нападају и да нам наносе грдне штете. Поред тога, што тако често гнну нашп људи, оии нам, као што рекох, одводе и стоку Тако прошле годнне одведепо је бнло 40 — 50 коња и волова 180 грла са кравама. По званичном извештају износи 214 а ио извеиггају приватипх људи на 700 комада, које коња које волова. Сем тога одведеио Је коза н оваца на 000 комада и многа сена нонаљеиа су по селима. Сем тога прошле године иогинуло је 19 људн само у Новембру и Децембру месец;', а ииннетар је казао 14. (Смех). И усљед тнх нанада Ариаута наше су карауле, иа некнм местима морале да устукцу и да ге повуку на 1 саг овамо к нама н тако су та месга остала нод снлом Ариаута. Та места која су заузелн Арнаути снлом а без знања нашег палазе се: на десиом крају од Преполца а те карауле, које су се иовукле | назад за 1 сат, јесу код карауле Н. 19 и 20, које се налазе у срезу косасничком а друга у срезу јаблаинчком са внса Пранаштичког усгукнута чак у село Губаице. Нрема свему овоме ја мислим да наша влада треба да се озбиљно иостара и да учпии корак код отоманске порте, те да се стане на нут тим нападима Арнаута, јер Сбри иа нашој граннци нпсу крушкс да иадају сваки дап мртвн. Опи су нстина на грапици храбрн и енергичпо одбијају ове наиаде, али шта могу опи Да ураде кад Арнаутп често изнеивда наиадају. Ја ћу само с тим да се задовољпм ако г. минпстар из- | јави, да ће иајепергичиије иаотати, да се па томе крају стаие [ на иут унадима Арнаута, (ЈЈрло добро).

Јован Милић Баличевац — Госнодо, ја нећу много да говорнм о овој стварп, ношто сам чуо од г. мннистр'а ун. дела, да и он ирисгаје да се ојача чување на вашој граници од упада арнаута, али не могу да се сложим потиуно са ноп Богосавом, јер он није прошетао по граннци да види како је, нећ мирно шета ио своме селу, пошто је доста удаљен од траппце а ја сам на самој границп и ја сам чувао гранпцу некп 93 дана, па ћу знагн најбоље како је тамо. Пстнна је да је ту на Преполцу најопасније где Арнаути највнше уиадају у иашу земљу, јер они живе од убијања и пљачкања, иокраду волове, коње, овце н т. д. н одведу својој кући ; али иад сам чуо да је г. миннстар нзјавпо, да ће се тамо нојачатп стража, која ће да одбија ове наиаде и која ће боље да чува нашу границу, онда сам ја потпуно задовољан са одгопором г. мпнистра ун. дела. Тома Јовановић — Г. мннисгар ун. дела, одговарајућп на пнтерпрлацнју Поп Богосава Поповића ирпзнао је, да су ове годпне за два месеца на граиици нашој арнаути 14 пашпх људи убпли, а 17 било рањених. Ја сам и пре, господо говорио, да се повећа цифра на чување границе. Г. мннистар ми је одговорио, кад сам ја иитао : зашто су оиих 15.000 днн. внше,' г. мпнпстар ми је казао да је то повпшица на чување гранпце. И у један мах нитао сам г. мпннотра од куд ће нлатнтн два командира. Годншња плата једног командира пзноси 1.400 дип. Дакле на двојицу нлата изиоси 2,800 дин. Само у врањском округу нма два команднра, а тако нсто 1 у јабланнчком и лесковачком срезу, који врањском округу ирипадају нма другпх команднра, а и у округу где иоп Богосав живн. Дакле видп се, да тих 15.000 днн. неће нн да уђу у креднг за повншсње па чување гранпца. Ја мнслим, госиодо, да је г. мннистар требао нзиети већу цнфру за чување грапнца, да не гнну наиш људи на граиицп, јер и мн имамо ирава на ту земљу као н вн Београђанн, п ми сноспмо све терете државие као и вп у Београду ; и мп илаћамо дугове државие, као п ви у Београду ; п нас нема одвише те да гнпемо, н ми одговарамо на сваки иозпв отаџбине а није право да мл за нра Бога гпнемо. Ако г. миннстар не може да повпси плату чуварпма гранпце, онда зашто наша војска седи по Шумаднји, и унутрашњости земље. Зашто се баг летн не пзашље војска да чува граинцу, п .оида да впдимо да лн ће отоманска порта да иозна своје арнауте, за које је казала у пзвештају мпнистровом да не иознаје убице, кад чују да су нанш војпнцп иа гранпцп. За цело порга ће да каже да ио(наје сваког ариаутина, кад стоје иаган војннци на границн него кад стоји чувар са 20 дин. плате, који трин глада^ н још да га уцењује старешпна, ако буде онакав, као што је оиај сгарешпна кордоиа, што га је г. Тодор Радовановић бранио. Са том илатом, коју ги иандурн па граници пмају не може се ипигга учпиптн, и ако летп не шаље се војска да чува граннцу, ариаугн се иеће одбиги од иаших граиица. Кад виде оин нашу војску на границн, виде ће да је абиља, и иеће сметп лако ићи па баЈонете стајаћих војиика. Марко Петровић — Госиодо, мени се чини да су г. г. иптерпелаити узели ово шггање са врло уског гледншта. Чиин мн се да иије бнло места, да се ова интернелација уиућује тамо гдп је уиућена. Њој ипкако нема места да се унућује на мин. унутр. исслова, ио иа миннстра снољинх нослова ако се мпслн, да сриска влада но овоме ипје учинпла оао, шго мнслн да јо бпла дужна учинпти. Да је овдо иитањо о личиој бсзбедпостп у уиутрашњостн међу нама грађаннма, оида моћ г. миннсгра уиутр. дела треба да је осетпа свуда, гдн се вндн да је та моћ, која нредставља моћ зомаљских закона к ВЛ1СТН, слаба; — п оида И ја бнх разумео такву ннтернелацију. Алн уиутитн ннториелацију иа мнинстра уиутр, дела за ннтан.е, које но снада строго у шегону струку, за интањо које со но дсликатиој ирпроди својој не расправља иутем мнипотра уиутр. дела, по којо со одређујо у мођуиародпом ираиу, мислим да ипјо било места уиућиватн јс иа минисгра унутр. нослова, јор као што рекох ово нпсу унутрашп.н међусобни