Народна скупштина

СТРАНА 1010

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДННУ

Црема оваиом стаљу сгвари, а иошто је срески начел11ни зваанчно тражпо секцпју, мнипстар унутрашњнх дела депешом од 21 Марта паредпо је начелсгв) крајписком, да секцнју предузме а да је пзврше лекарп округа: књажевачког, дрноречког н крајнпског. Међутнл, како се вндн пз прзнднјалног извешћа иачелнпка округа црноречког, које је у акгпма види се, да је Никола Пашић онда пижпњер у Пожаревцу, већ бно телеграфисао брагу свол иокојиом Лазару Пашпћу да му јавп што зна о смргм Адамовој ; а нз акта осталих оиет, да је пстога даиа, 21 Марта, два нута телеграфисао министру унутрашњпх дела н тражпо да лекари не огпочну секцију док пријатељи и фамилнја Адамова не нсшљу лекаре, којн ће секцпји прпсусгвовагн. Иа другу деиешу Пашићеву од нстога дана, министар је опег псгога одговорио : кад ће се секцпја иредузети н да се због тога не може чекагн иадо1азак привагипх лекара. Сутра дап је оиет деиешом миннстра молио да се одреде другп чувенцји н при ;1натпји лекарп. Исгога даиа миинстар је телеграфпсао начелству кра.јпнском да се секција, кад лекарп, дођу не предузпма за 36 сатп, за које време да прнчекају на лекаре, које фамплпја Адамова одредн — о чем је нстога дапа н Пашпћ пзвешген. Идућега даиа, 23 Марга, Пашнћ и Обрадовпћ моле да се секција ие предузпма док ие стигиу ирнватни лекари, ма и прошао мало одређенп рок, н и да п иривагнп лекарп колегп;ално пзврше секцпју. Мннпстар је ставио па- то наредб) : да се већ одређеин рок ие може мењатн н да се колегпјалиа радња с ирнватинм лекарнма не може дозволигп (ЈБр. 2374). Из акта се не впди да је то Паишћу саонштено. Марга 24 денешом ПБр. 2439 иачелнпк округа крајнпског јавља, да је секцпја извршена, да су лекарн далн мншљење, да Је Адам ум]>о од заиалења илућа. На тој дсиешп сгојп наредба да се иубликујг у „Српским Иовпиаиа", што се впдп пз пнсма, управп Београда да тужн „Бндело", што иије хгело штамиатн, а но томе је за зваипчие новиие нриређеиа нсправка , која је иубликоваиа и у којој су : 1. Увод, како је н шга је урађеио до сскције ; 2. Решсње о Адамову нрптвору п решење суда, којим се то одобрава ; 3. Секцпопи иротоколп лекара п званнчпо одређење п прпватнпх са њпховил мпшљењнма; 4. Извешгај начелсгва окр. крајпнског н 5. Решење мпнистра уиуграшњих дела. Мишљење ириватиих лекара бпло је : да су нађепе иатолошкс апатомске нромеие тако јаког сгепеиа, да су довољие да проузроку смртнн нсход болестн, а шго се тпче желудца н црева, онн су као што је горе у ирпмедбн наведеио у стаклета снравл,еин и потписата су миења, да се оип иошљу мииистарству унутрашњпх дела, да пх државнп хемичар прегледа, болест је коистатовапа Рпеитоша (1ир1ех. Број 89 „Срнскнх Новпна" од 18 Апрнла 1880 год, у коме се све ово иаходн нрпликеи је н находи се у актима ове груие. 0 самом уапшењу Адамову и боловању његову од времеиа до иремеиа кад је одвсден у болнпцу, велн се, у презпдналном пзвешћу иачелппку окр. црноречког г. Брзаковпћа од 21 Марта 1880 год., које је у овој груин акта, и ово : „Цосле нодие (17 Марта) иасгави и доврши нснит н нред вече донесп реи1сн.е о нрптвору његову на га задржп. Ово решење среске власти. суд окружнп је сутра 18 Марта осиажио. Ннје га уаисно у ансани, већ у капцеларијн н ова је отворена стојала, а оп је, тако рећи, са свпм слободаи био. Дао му је душек п јоргап и једнога момка, који му је целу ноћ собу лржно. Тога вечера захтевао је од каиетана један чај од мекин>а с јајетом н ои му је дао, а пзјутра 18 овог мессца кад је било затражио је једаи шербет и то му је дао, па је одмах позвао и лекара да га прегледа. И кад га је лскар прегледао, нашао .јс да пма заиалење илућа и позвао га у болнпцу. Он одмах нпје хтео отићн, плн се предомнсли н оде у болнпцу, иа кад је било 19 послс подпе у 2 сата умре.

Трсба знатп да је Адам од кућс болестан дошао. У другој груаи акта , која прппадају сапптетском оделсњу н уз које такође стојп преглед њнхов чпта се ово : „Марга 30 1880 год. СБр. 883 начелсгво окр. крајнпског шаље нзвештај о.извршној секцнјп Адлмовог тела. Овом нзвсштају додатп су протоколп секцпја обојпх лскара са њиховпм мишљењима о смрги нок. Адама Богосављевића. Уз ово пзвешће нослаге су п две нолоканице папуњеие чептпцама утробе секцирапог Богосављевпћа за то су ирпватнп лекарп Др. Стејнћ н Данић пзјавили да треба хемпскп аналпсати. Иод нстом иумером сутра дан је мпиистар унутрашњнх дела донео решење, да исма званпчие потрсбе да честице Адамовог тела хемијскн аналишу иа рачун државие касе за го, што је зваппчиа комисија дала мпшљење да је Адам умро од заиалења илућа н што су се с тпм сагласили н прнватнн лекарп а оно што су прпватии лекарп нашлн да ппак греба државпп хемичар чесгпце Адамовог тела да аналише, оидашњп мпнпстар нашао је да иема месга, „пошто се нз званпчног прогокола обдукције уверно да је узрок смртп Адамове нотиуно јасан п да нема места ннкаквој сумњн". Решење је ово саопштено у поменутом броју „Срискнх новнна", и саопштеио је н Пашпћу. Аирила 2. псте годнне начелство округа крајпнског пигано је депешом СБр. 883: ко је вадио честице пз Адамовог 1ела прп секцијн. Сутра дан начелство јавља: (СБр. 927) да су честице вадпли комесар зваипчип Д-р Пелиарж и ирпватаи ирнсутан лекар Сгејић. Кад је Пашпћу саопштспо решење миннстрово, које је горе споменуто, он је писмено, па иротоколу нзјавио: да опет гражи зваинчиу аиализу, об ашњавајућн заипо, н наводећн да ин.је довољно што је мпннстар уверси да сумњп нема места' Оп је ту нредложно и комиснју н тражно нопово, да га мпинстар о том извесги, јер он иалази да је неоиходио иотребно аиалнзу пзвршитп, н ако мннистар поново на ово не ирнстапе, он нзјављује, да ће од сво.је стране хемнчаре одреДН1И, а у том случају мпнпсгра моли да ои одреди државиог хемпчара и једнога доктора медецине, да тој аналпзи прнсуствуј у. Опдашњи мниистар ни иа ово впје прпстао, а Иашнћу је одговорпо ннсмом СБр. 962 да ће честнце остатп онако сиаковане и заиечаћеие, како су миннстарскву иослате, дотле докле г. Пашић ис би захтео да се 1е честице прнватпо *емпјскн аиилишу, у ком случају нздаће му се од сваке честнце ноловипу на његову уиотребу, а друга половпна запечаћена иечатом дрл;авиог хемнчара п г. Иашића задржаће се у мииистарству дотле, док се пе публикује резултат нрпватне хемпске аиалпзе, да би се, ако буде иотребио, извршнла и коптролна званичиа аиалнза. После овога зваинчно није рађоно иишта, а акта су, пошто је ирема овоме ствар сматрана као свршеиа, огншла у архиву. Све што је носле овога званично рађеио, то су оие деиеше, у почетку поменуте, које је садашње мнипстарство радило, услед ове интериелације г. Рибарца, иошто акта окривљења Адамова у мниистарству нису бнла, ио у иачелству окр. црноречког. Осим овога, пма уз ова акта, интериелацпја Н. Пашића и другова о смрти, као и о окривљењу Адама Богосављевнћа, од 18 маја 1881 годипе п два реферата спремљсна онда за мпнпстра унутраш. дела, као и матерпјал за одговор на ту ин1 ерислацију. Према овоме јаснп су са свим и одговорн на ирва чсгирп пнтања у интерпелацнји г. Рибарца, која се тичу Аданове сурти. Стојан Рибарац — Господо, два су оссћања која у овоме трснутку обузнмају сву тежн.у моју: жеља да одгововорпм очекпвањпма пријатеља својпх иолитпчкнх, те да скпием оиу сумн.у, која сс нобацује на њих кроз неколпко годипа. Друго јо осећањо нравде, иа коју се ио овој ствари, кроз голики дугп низ годпиа безразложчо п педостојпо кндисава.