Народна скупштина

86 САСТАНАК — 7 МАРТА

СТРАНА 1011

Ако је, госиодо нстнпа да покуда нде брже, него нохвала н да рђав глас дејствује брже него добар, онда та истнна налазн највише нотврде у случају смртп Адала Богосављевнћа. Још ире 11 годнна „Видело", орган тадашње опоаицпје, прво је ударвло темељ сумњн о смрти Адамовој. Та сумња продужава се све до данас, час у једном час у другом облнку, излазиле су књпжице н песме, у којнма је опевана смрт Адамова. На зборовима п у штамип, свакад је сумњнчен не један човек, него на читаву једну странку бацана је тешка клетва да је она узрок смртн Адамове, да га је отровала. На јавннм зборовнма нашнх полнтичкнх иротивппка, ношено је сгаклепце са неком жугом течношћу, — то се представљало као отров п снмвол либералне владавнне н странке п казивало се, да је том течношћу Адам отрован. На н онда, кад сам ,ја поднео ову ннтерпелацију, један — пстина споредаи алн орган раднкалне странке чудпо се што подиоспм интерпелаЦ»јУ» упућујући ме да о томе пнтам једног свог друга, јер ће он „најбоље знати." То је мнлановачко „Таково." Та одвратна клевета достпгла је врхунац свој, кад је на Ваиредној Скунштннп један радикалнн иосланик казао, да су лпберали „отровалп" Адама, а ове годнне тај истн посланпк узвнкнуо је: да у Скунштинн п као посланик седи човек, којн је „Адама отровао". Крајње је време бнло, да се у тој стварп констатује нста п несумњива истина, која је и пре бпла јасна, ал коју су полптички спекулангн злонамерно ирекрнвали. Г. министар поделио је свој одговор на ову пнтериелацнју на двоје на део о окрнвл.ењу Адамову н на део о смртн његорој. И ако онај део о окривљењу Адамовом није плао савршено нпкакве везе са пнтањнма у ннтериелацпјп, ја нримам да, заједно с г. мнннстром и кад је он дао за то иовода, уђем у нснитнвање н тога дела оитужења п да га расветлнм, но основама, ксји су у актпма и решавању о прнгвору Адамову садржани. Господо, ири нспитнвању кривпце и пстражнвању кривца ие гражп се н не пазн се на фнлософију закона, него на факат н логику закоиа. Ту важе одредбе позитивпог закона. Према томе, кад је настало иптање: је лн Адам учинио кривпчно дело, кад је узео општинскн кукуруз, онда је власт, кад је ислеђпвала њсгово дело, одговорила да јесте, а фплософи моглн су и онда а могу п сада одговоритн да ннје. Г. миннстар је казао, да се ово дело сматра час као „крађа" а час као „разбојнпштво" међутим, по актима н решењу о притвору Адамову, то је дело узето за разбојништво ,по оној одредбн § 238 крпв. зак. (чига), по којој „као ра::бојник сматраКе се и казнити онај, који на делу крађе ухваћен, да бп украђену ствар задржао нротпв лпца силу или оиасиу претњу унотреби.'' И г. мпнистар казао је у свом одговору, како ј<з Адам сам иризнао, де је ово дело учииио у присуству кмета, алп протнв вољс кметове. Кмет је иредставио власги да кад је он хте да стане на пут Адаму, оида је овај нотего леворвер, а иод таком иретњом однео кукуруз нз онштписког коша. Тај факт, да је кмет бно у селу потврђује да његово село није било наиуштено, као што бн иеки хтелп да тврде.' Може се ко запптатп да лн је власт требала да верује кмс-ту, нлн не? На такво нитање иалази се одговор у § 230 крпв. иост. у коме стојн, да казивање онога над којим је казнимо дело учињсно служи као доказ о каквоИи села а у овом случају кмет је био тај, који је као иредставник н застуишннк онштпнскпх ннтереса, пмао да да доказа о начнну, на којп је општнна оштећена. Ја сам до сад узео ове две околности као доказ иротиван ономе што је г. миинстар — ваљда не иамерно — нокушао да наведе као рђаву радњу властн. Тре1>н моменат у овоме нравцу објашњења г. министра у томе је, што се хоћс да каже да власт ср. зајечарског није била надлежиа за пслеђење тога дела, јер је Адам бпо нз крајинског округа. Ва то имам да одговорпм, Д1 се иадлежност не опредељује само по месту живљења отуженпка, него и ио мссту где је дело учињено. Та је падлежност нрвенствеиа. Но томе, власт ср. зајечарског била је нидлежна

за ову нстрагу, иошто Је село Дубочане, где је дело учнњеио у ср. Зајечарском. Нијпосле ја допунггам да се може н нападати радња властп како за саму квалифпкацију дела, тако н за аншење Адамово. Ту, ако хоћоте, може бптн н погрешке. Али све то не стојп нп у каквој везп са самом смрћу Адамовом. Ннтн се из тога апшења, па узелн да је оно н иогрешно, може известп закључак да је Адам насилно уморен, н да је уапшен за то, да би могао бити отрован. Цристуиајући сад оцени оннх чпњеница, које говоре о смртн Адамовој, о узроцнма смртн и резултату који су лекарн нашли обдукцпјом (секцпјом) тела Адамова, одмах изјављујем: да је г. министар то нредставпо опако, како се налазн у актнма. Ја бпх имао да обратнм нажњу Скупштпие иа оие моменте, којн у очнма сваког пошгеног човека нмају са свим да одбнју сумњу: да су либсрална странка нли ондагиња влада или иоједини чланови њезини, иосредно или неаосрсдно узрок смрти Адамове. Госнодо, Адам је ухаишен 17 Марга, 18 Марта пре подне у 8 н ио сатн долазпо је окр. лекар, јер ире тога ннје бпо у месту, нрегледао га је, констатовао болест запаљења плућа н наредпо да иде у болницу. Адам није отншао у болницу за то што, по казпвању лекара, нпје хгео док се не унерн колики је болнпчкп трошак. Кад је лекар тога дана нонова дошао н нашао га у канцеларнји, зачудпо се, замолно га да пде у болницу, п објасиио му да болнички трошак ннје скупљи од 1 днн. дневно. Тада је ои отпшао у болницу, на је тамо лечен у прпсуству фамплнје, а сутра дан 19 Марга у 3 сага но нодне умро је у болннцн. Унитајмосе сад, како је ноступао срескп начелннк нрема Адаму ? Носгупао је опако како закон налаже, н како сваки разумаи чиновипк треба да поступа према оитужеипку, какав је био Адам. Уакон разлнкује крнвце, за једпе допушга да се прн прнтварању строжпје ностуна. За друге наређује да се иритварају „ уљудно и са могуКим иоштеђењем лцчности ." Ето, с тога је Адам уаишен не у апсанп, него у једиој чнстој собн ср. каицеларнје. А та пажња ср. начелинка пскључује нрема н>ему сваку сумњу да је могао ићн о главн Адаму. Из пстнх обзпра ср. наче.шпк дао је Адаму што стојн у актнма н шго је прнзнао н г. мнннстар: — н душек, н јорган, и јасгуке н момка да му ложп собу н шербет н теј (Чује се: н теј!) Јес, нонављам, дат му је: душек, јорган, јасгуци и теј, — а ви то данас не бн далн, вн дајете подрум н мотку, као у Студенпцн. Кад је Адам умро, — а ие треба заборавптн ии оно, што је г. мшшстар на осиову акта нотврдпо : да је окружни суд одобрио решење ср. властп о његсвом иритвору — онда су некн нрнјатељн његови, — да лп за то пгго су жалилп њсгову смрг — а ја у то верујем — плн шго су хгели да праве канптал од његове смртп — а ја н у то веруЈем онда су тн прнјатељн иочели да нреносе узбуњујућс вестн о смрти Адамовој. И, усљед тога, први који је гражио секцпју његова тела, нпје бпо ин једаи ирпјатељ Адамов, ин један члаи фамилпје његове, него сам срески иачелнпк. То је другн разлог који убеђује да срескн иачелннк нпје узрок смртн Адамове, јер ппаче не би имао куражн тражнти секцију. (Чује се: То је маска) то инје маска. Маска бп бнла кад би се он томе оннрао, јер нико не бн бпо луд да даје доказс протнву себе уверен да је учинио зло дело. — И у то време кад иачелнпк срески депешом тражн секцију тела Адамова, родбииа Адамова, која је до смртн му бпла непрестано код њега изјављује начелсгву цриоречком : да она нс сумња да је Адам од ириродне смрти умро и зибрињује да се вргии секција на мртвим тслом његовим.... Је ли и то „маска" г. Петровићу ? И тадашњи министар унутрашњих послова, денешом паређује да се изврши секција без обшра на изјаву фамилије, нрп све том што му је начелиик окружии депошом доставно нзјаву неторпце најблг.жнх сродника Адамовпх, коју су далн на протоколу; да не дају да се сскција изврши, да су гла~