Народна скупштина

(ЈТРАНА 1012

сови који се ироносе о смрти Адамовој неистинити и да иису од њих ироизишли. И секцнјн се прнстуиа. У то доГ>а јавља се г. Иашиј. п тражп, у пме прнјатеља да секцпји нрнсуствују н два прнватна лекара, које оп одредн И мпнисгар му то доиушта. Трећои /еисшом од 22 Марта, и ношто је секцпја воћ бнла иаређена г. Дашпћ тражп да се оиа не иредузнма на 24 сата, јер ће за то време стићп на место њчховп лекарп. Мпнистар депешом од 22 Мфта ПБр. 2341 иаре1)ује пачелств.у крајнпском да секцнју задржи не за 24, већ за 36 сати, до доласка прпватних лекара. 0 томе мппнстар пзвеиггава деиешом од тога дана н г. Пашића п даје му на знање, да ће приватн.ш лекарима, ако буду у државној службп, дати дозволу н осусгво. Може ли се, господо, очекпваги већа предусретљивости од једнога члапа владе на нуту да се задовољн захгев једног прпјатеља, да се задовољи осећан.а нрапде н ноштења? Ја мислпм да не може више ништа да се тражп. И та два лекара ирпватна: г.г. Стејић н Данић стпгли су на време. И њих двоје, заједпо са зваиичном комнснјом, у којој су бплп Др. Мачај лскар окр. црноречког, Др. Пел нарф лекар окр. књажевачког, н Др. Чернп лекар окр. крајннског, сва иегорпца од којих ни јгдаи није бно лнГерал Једногласно коистатују да је Адам умро, од обостраног запаљења плућа. И сем тога је Др. Мачај ионављам тај човек ннје нпгда био либерал него наиредњак — каже у ранијој својој сведоџбн — ношто је он ранпје ирегледао Адама и лечио га неирестаио: „За све време боловања ннје у Зајечару бљувао, пролпва нпје имао на особпт бол ннкад сс није зкалио При чистој евести до еаме емрти био. Боловао од запалења нлућа. Па не само то. На вест да је Адам умро г. Иашић обраћа се нз Пожаревца своме рођаку, чпни мп се стрпцу Лазару Пашићу у Зајечар, п ппга га о томе. Лазар му одговара, да је нре него је Адам умро бнло код Адама вшпе његових нрнјатеља. Ако би, доиста, Адаму бнла удешена наснлна смрт, онда бп Адам, бно прпи којн бп то ироказао, он бн се пррц потужно па неке особене болове, којп се иојављују ири тровању, он бн првн пзјавио својим иријатељима и иородици сумњу да је отрован. И онда ои, после смртн његове, члановп њсгове породнце били ирви, који бп тражнли истрагу, који би ноднглн гужбу за уморсгво Адамово. Од свега тога није бнло нпшта, н го је опо што тако песумњнво тврди нрави прпродни узрок смртп Адамове. После оваке једногласне оцене петорпце лекара, псгакиуга је онет од стране г. Пашићг потреба да се честице Адамова тела нодвргну хемпјсној анализи. Г. Пашић тражп од мннистра звавнчну хемпску апалнзу. Мппнстар га нзвсштава да за званнчну хемпску аналпзу, код једиогласног мпшљсња петорнце лекара, нема званичне потребе н сгавља г. Нашипу честице тела Адамова, да их ако хоће уаотреби за причатну хемијску анализу. Кад је то саопнпено г. Пашићу он је по нротоколу код београдске нолпцпје од 5. Аирпла 1880 год изјавио; ако мннпстар нсће да наредн зваппчпу аиализу, он ће узеш прпватпе хемпчаре На ову нову сумњу г Пашпћа о смртн Адамовој мпппстар је регпио 7 Аирнла 1880 011 952: да ту „сумњу не може имати нн један прави зналац, који је ирочнтао протоколс секцнје о смргн Адамовој", наредпо је да се јавн г. Пашпћу да се честнце чувају сиако спаковане н занечаћене, како су послате министарсгву, док пх г. Пашпћ не бн захтео за прнватну аналнзу. А кад он то захте, да ће му се половпна од свију чс-стнца иа његову приватну уиотребу; друга иоловнна резервпше се за случај, ако насгане иртреба да се пзврши звапа контролна аналнза. То друго решење саопштепо је г. Пашићу ио пзвештају начелства окр. ножаревачког од 9 Аирнла 1880 г. .V: 5088. н г. Пашпћ изјавио је тада : да ће ускоро одреднт" хемичаре. 1о јс, господо, другн моменат, којп озиачава иредусретљнвост тадашњег органа сриске владе према захтеву једног прнјатеља Адамовог, какав је г. Нашпћ. Такве нредусретљнвостн не ћсте наћи у државппх органа од 1880 год. Од тога доба ако јс ппо учнњено, пс само да је пажљнво прикрнваио,

иего је често иута бацано па другога. Потребно је радн нравпчннје оцепе ове стварн, да вам ирочитам извештај лекара којп су секциралп Адаиа. Докторп: Мачај, Пелперн н Чернн кажу (чита); „Смрт њсгову ироузроковало је овосграно заиалсње алуПа, к >је је иодиаравано бнло: 1. Нсгдашњим илсурансумонијама. 2. Промена у срцу, као што се у иротоколу види. 3. Промсне у мозгу су старијег дптума осем конгссгије, а сва остилс су иромснс услсд трулсжа иосталс. Докгори Огејић н Дапнћ кажу (чпта): „И •гако јс паша анатомсва дуагиоза: р1еитота 11ир1ех. Пашнћ нпје нрпмпо ионуду миипсгрову нитп .је тада одредпо приватпе хемичаре. Место гог^ пашло се за иотрсбно да се и даље нодозрева сумња о смртн Адамовој. На томе иугу коме пе беше чпстом иочегак, нао је у год. 1881 још један акат. То је пнтерпелација г. Пашића п другова иа мппнстра унутрашњих дела г. Гарашаннпа о узроку смртп Адамове, ири свкм том што баш г. Пашић није нмао узрока да у то сумња. Алн ја нећу сад да процеи>ујсм побудс тој интернелацијн. Напомнњем само то п коистатујем да је ондашњн мпннсгар уиутрашњпх иослова, г. Гарашаинн, новодом ге нигерпелаипје, у седнпцн скуишгннској од 21 Маја 1881 год. (о том треба видетн број 254 „Орп. Новппа" од Нов. 1881 год.) из.јавно, да он пе може прнстатп на компснју док не внди нма лп за то потребе н прпмпо захтев Пашнћа п другова. да у ту коипспју, ако је т. миннстар одредп, уђу н два члана Скунштнне. Одређепп су г. г. Пашпћ п Таушановић. Пашнћ је одрекао, те је на његово место узет г. Аца Станојевић. То је једна сграна рада но овој пптерцелацији, а друга је у оиом, што нам даЈе нрава да се заинтамо, ако бн донсга узрок смртн Адамове б■!о сумњнв, ако бп та сумња могла пастн бнло на ондашњу владу, бпло на кога органа њезнног, зар мпслнте да влада наиредњачка расположењем ч мржњом нрема лпбералиој владп и странцн, не би нареднла комнсију кад не бп бпла спгурна да је Адам умро нриродиом смрћу ? И зар се може мнслптп да на раду те комиснје ие б 1 настојавали г. Пашић п други пријатељи Адамовп? Зар г. г. Таушаиовнћ и Станојевин не би чниплн упогребу од одлуке скупшгпнске само кад не би зналн да та комнспја не бн разбпла сваку сумљу и потврдила невииост либерала? Да, ^осиодо, по томе нншта инје рађено. Наиредњачка влада, уверена да је уверена да је Адам умро од природне смртн нпје хтела прнступнтп исннтпвању, јер је знала да ће ту нроћи као у нзвнђају скупнггннском о тражењу дпснозицноиог фонда, к1Јјпм је констатоваио да су лпбералн уштеднлн на том фонду на 130000 дпн. а онн то утрошилп за неколико недеља чнм су дошлп на владу. Прнјатељп Адамовп, уверенн такође о прпродној сурти Адамовој ннсу хтелн да разбнју сумњу о томе, него су је задржавали да, као н нанредњаци, нраве од ње полптнчки капптал иротив либерала. Господо, у почетку свога говора ја сам казао како је друго осећање, које ме обузима у овом питању, узвншено осећање правде. Није бзе ингереса, потреба је да јЈноновчм то. Ако се хоће да јавнн послови у једној земљи иду нравилно, не треба жртвоватн нолнтнцн ни правду ни морал. Ако се неће, ако се не може, ако се налазе разлози да правда не може да буде над интереспма иолнтнке, никако не треба доиустнти да она буде иод гнм ннгересима. Ја сам се, госнодо, свакад бунпо н ненрестано ћу се бунигн нротнв тога, да се у нолптпчкој борбн употребљавају н неморална и бесчасна средства. Али, ако је тога бивало до сад, време је да се један цут стане на томе кобном нуту. Јер ко може нматн вајде од тога? Донуштам да у једном тренутку, једна странка која се служи клеветама нротпву својнх нротивппка и може да нма уснеха. Алп је тај усиех пролазне прнроде. На крају крајева од тога пма штете народ, морална снага и достојанство његово п његова будућносг. Не треба заборавитн да у продужавању таквнх оиадања у политпчкој борбп може да лежн узрок злпм навикама п счрастима у нашем друштву, јер кад се у једном народу овнм