Народна скупштина

СТРАНА 1024

НАРОДНА СКУШПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

да је мртав он га пусти и каже да је жив; дакле нн у ком случају не може да иогодн. Такојеиовде е Адамовом смрКу. Ја ћу вам на то навести и иримере нз дебате. Док бп се у другом свегу могло казатн, да је оно леио што му ио одобрешу каиегановом неки Иашићев рођак дао душеи и јорган и да је то лено од једиог каиегаиа, што га је у канцеларијм а не у аиси задржао, дотле ви кажете* да је баш то шереглук н маско. Ирота Милаи устао је па каже, да је Адама требало нредати војном суду, онда би казали како смеге једиог посланик да шпљеге иа војии суд. Даљеје казато, како су се иашла три лекара, гри „шумадинца" , који су далп овако извешће о прпродиој смртп Адамовој. Нек су њихова имена каква бнло, они су три ирава тадашња окружна лекара у том крају, ц нису бнли либерали. Али они су у друштву са још двојицом лекара, који су за цело ирави шумадиици, констаговали оно ; игго сге нз уверења впделн ; а ваља знати да су ова два лекара баш Адамови прцјатељи тражп.ш п тад. минпстар пм дао одсусгво. Кад би се то хтело тако да уираво нзврће, оида би можда даиас чулп ново сумњичење , да је минпстар дао да се честпце аналнзирају п тада би сеопет рекло да је то извришо четврти „Шумадпнац" и онда бн се циак могло да сумњнчц, да је он тако н.ш овако извешће донео не по својој заклетвп, но по вољп свога мпнистра. Ето куда води то вечно доскакање и пзоиачавање факта. Даље, госиодо, у прнлог објашњења да се сиомене још једна деиеша где капетан моли да се та ствар пзвпди, и да се нзврши секција. Он моли\ То стојп да моли. И нек сада п на ту очевпдну исиравност кажу „то јемаска!" Може бпти да је маска, реците даје подвала, врло оаасна иодвала. То је нож оштар са две стране. Ја држим, да човек коме је са вест нечиста н немпрна не би смео то да тражи, да се тело Адамово секцира. И ово сведочи само о несумњивој чистој савести тог чиновипка. Госиодо, ја као либерал, ја сам потиуио у у целој овој ствари равнодушан , не с тога што бпх п ја хтео, нли шго хоћу злочине дашттим, — п што не бпх желео да се иравда задовољп, него просго сам равнодушаи с тога, игго онај од вас, којн коже казне; ти си убпо некога , на томе човеку стоји дужност да то докаже ниаче је то иуста клевега. Дакле, с те стране могао бнх биги равиодушаи, али п с друге страие могао бпх бити равиодушап. пмаЈућп иотауну иреданост и веру у људе, који се окрпвљују, да онн нису бн.ш у стању да то учине и да то иису учинили. Алп свакојако питање о смрти Адамовој иосганљеио је: зашто је ои умро? И на њега вал>а датп савестан о^говор. То је иитање, госиодо сгављено још пре 10 годииа и њега је јјој иоштоваии друг г. Рибарац сасвим часио и отворено поиово ставпо. Ири оцени овога шпања има два момеита, који треба да се узму у обзир: момеиат иолитичаи и моменат лекарокн иљи иатолошкп. У погледу иолитпчног момеита кажо се макар н у паговештењу да је ондашња влада пмала питереса и рачуиа да Адам иестаие. То је речеио у овој нлп оиој форми, ио размотрпмо ту ствар пзближе п ^^^^^311,^10 ирво личност Адамову. Ја гога човека нс иовиајем, а.ш слушао сам о њсму, да је то бпо мпранп добар човек. По момо сватању код њега је најорнгииалннје то, што је свршпо нашу највишу школу, иа је по свршетку школе отишао у своје село да ради сеоске радове и живи у иароду. То је, дакле , код њега и бнло ирцвлачио, што инје отишао у државиу службу, као остали његови другови, који су свршили Велику Школу , пего је одмах отишао у село да ради. То је доиста примамљива сгвар, нарочито кад је ко год у оиооицији. А.ш друго је што се опако иедосгојио тврди—каже: да је чак влада наредпла да се Адам „отрује". Што се тога навода тиче, ја панред изјављујем, да бн морала бнтп врло лаКЈмпсленд, луцкаста м.,и исасвими луда она влада , која би могла да нареди тровање таквог једиог човека. Ире свега

иознато је да Адам ипје био нпкакав говорник. Напослетку нека је бпо н најбољн беседпик оиег оп није могао нпкако оиасан по оидашљу владу; оидашња ситуација је бпла од прилпке као и ова садаш. и ондашња располагала је великом већпиом као п ваша док оиознција није била владп ии опасна питн бројно велика. Ја пнтам госнодо, зашто бп рецимо сад мпиистарство имало погребе да ук1ања каквог једног човека, — ја ннтам, да ли би на ирилику радикалн ово ваше миииетарство имало какве год иогребе да радп. да се огрује рецимо Рибарац , нлн другн ко год ма да је може бпвп који . д нас данашњој влади незгодинји п далеко опасннје него Адам, што бете у сзоје време. Господо, ја сам далеко од тога да у тако што верујем ја сам од оних којн верују у врлииу иросвећеинх људи. Даље, господо, у уиутрашњој сптуацијн, ко ценп п лпчпостн, којесу тада биле на владп, те лпчности могле су се и ие допадатп нравцу вашем, могли сте нх и не волеги, али нм њихов частаи карактер не можете одрицатп. Онн, као докторп фнлософнје, као хумаиитарнн људи, као људи, којп немају ппчега прљавог за собом, ја држнм, да таквим људпма Једпа толерантна онозицнја неће одрпцати лнчнн каракгер, и да не може мислнти, да су таквн људн мог.ш пматп учешћа у једпоме иечистом делу. То је сраино п педостојно н мнс.шти. И на послетку кад се хоће, ма из чисте накости да одржн такво тврђење, онда настају нитања: иа ко је могао наредиш. да се ово тровање извршн? Да ли министарскн савет, нли који од мннистара? Да ли је го вршено иутем президијала, н.ш иоруком ? И.ш ако нн једно ии друго сме .10 да буде, [•о да лп је мпнпстар ишао у Зајечар, илн је иачелпик"срескн долазно овамо ? То су ппгања, која се са свим оправдано могу и морају ставити. Но, и ако се о овој ствари говорн оиет лс може ништа о њој да со иотврдн. Одиада, дакле, иред свима часним људима сумња, да је могла једна влада, нарочито каква је у оно доба уарављала зсмљом, наредити да се такво злочинство учини! Сад иренесимо се у мислн у Зајечар. Ја нпсам бно у Зајечару, алп мнслнм, да су прилпке и тамо бнле као и овде. Је лн канетап позпвао Адама да дође да му саопшти тужбу и да га саслуша? Јесг; то је учинпо п урадпо је све онако, како треба да учини с обзнром иа дело Ои је Адама и задржао, алп му је дозво.шо, да може имаги своје сгварп за преноћиште н дозво.шо му је да се лспо у једној нарочито успремљеиој каицеларнји иаместн. Чим је нзјавно да је слаб, канеган је звао лекара, казао му: 1'осподипе, ја немам наредбе да овог човека уапснм, алн но дужносгн пмам права иа то ; но ако ви налазнте због болестн да не треба да га даље оставим у загвору ја ћу га одпустнти, јер се ствар може п доципје свршитп. Усљел, тога лекар доиесе уверење, да треба Адам због елабости, да се уиути у болиицу. То је требало одмах и учнннти да јс Адам хтео, алн он инје хтео одмах да иде но је чекао, да чује да лн ће га суд ослободитп. Кад то нпје бг.ло, он је за тпм п отншао у болнпцу и у болници је умро иод непосреднпм падзором лекара, коЈп су све спмитоме болестн н смртн иратпли и у ј^дном нзвешћу нарочпто стојп, да бљувао нијс, дакле да троват није. Алн претиосгавпмо ииак вапредиосг смрти Адамове, и рецимо и мене би изиенадила п ја би поставио нигање: зашто је умро овај човек? То је пнтање, које бн но моме схватању бпло н право ц ноштено па бнло оно иокренуто од иротпвинка 11.111 од прпјатеља. Умро човек „на нречац" п кад је то, опда је дужност да се извпдн чнсго п несумњиво: зашго је умро тај човек?^ Но моме схвагању иа то је иптање као гито ваља и одговорено; н свакн поштен, толерантан н нскрен човек могао је да каже, да је учињепо све што је требало да со учинп. (иЛОТАПИЋЕ ск)

Олгоиогии угкднии 1'аико Иетрови!.

ШглМПА КГЛЉ. СР110КК ДГЖЛ1ШК ШТЛШиШЈК