Народна скупштина

87 САСТАНАК - 7 МАРТА

СТРАНА 1023

бпла турска војска и сви су из села побеглн у шуму иа п пок. Адам, ношто у шумн ннје могло ништа да се нађе за храну, то је он дошао н тражио од лнбералног кмста оиштпне дубочке, које је село такође било напунггено- од њнне стране, н које су Турцн носле неколнко дана заузели, да му да 100 — 200 ока кукуруза, да заранн децу у шумп, н кад он нпје дао, Адам је казао: ја ћу да узмем сам, н у прнсуству кмета је узео. Дакле то ,је та страшна кривпца за коју су либералн стрналн Адама у ансу. И кад г. Рнбарац сада доносп крпв. законнк те њнме хоће да докаже, да је као разбојник уапшен онда, сматрао сам да је нужно, да пспрнчам ту страншу крнвпцу Адамову, за коју је он морао даумре у апсаш!, а тада опет да га Стојан Рнбарац н мртвога нравн разбојннком. Ја мнслпм да не бп требало нравдатн рад ондашње владе, јер крпвицу коју је Адам учнипо држим да бн је п свакн другн иа н г. Рнбарац тако нсто учинно, да је у оном ноложају био, а да лн је ондашња власт гребала да ностунн с њнм онако, то нска ценп Скунштпна. Међутпм вндн се да је ондашња власт сматрала то и да је кривица н да нпје, н да је треба н да не треба узегн у ностунак, јер од 1876 годнне скоро до 1880 годпне ннје га за то узнмала на одговор, н тек 1880 годпне узела је за то на одговор н прптворила. Ја сам о тој крпвнцп чуо ирвп пут у нпшкој Скунштннн. Тада се о то.ме новео говор нзмеђу покојпог Адама н тадашњег шефа владе. Адам је тражно да се да нод суд, ако се сматра да је крнв, и тадањн шеф владе одговорно је да ће му учпннтн ио вољн, док оде са Скупштнне. На тако је и бнло. Он је бно уапшен чим је отпшао кућн. И што је још горе он је уапшен болестан. Ннгде у свету, госнедо, пе би болесног човека нригворнли због крнвпце овакве нрнроде, ге да тај човек посде 2 дана умре у прнтвору. И тада господа пз оиозицнје хоће, да мп то не номињемо. Они хоће да будемо толнко толерантни, да то не номнњемо нпгде н не вређамо њпхова нартпска осећања. Иа је лн њпхов захтев оиравдан? И шта бп онн раднлп, кад би се такав случај десио иод другом владавином? Такав малер у владавннн једне странке, употребно би свакн, па наравно п мп овакове догађаје не можемо да хвалнмо. Кад један човек, којп је уживао велнко новерење у својој околннн, умре у аисанн на пречац, наравно, да пам се мора дозволнти, да мп то осуђујемо п они нпсу пмалн ннкаква узрока, да о томе подносе пнтерпелацнју, те да правдају тадашњу власг. Најзад ова се сгвар савесио до краја н не може да проведе. Јер, ако сте довољно обратнлн иажње на нзвешћа, која су нрочнтана но овој стварн, вп ћете видетн како је та ствар текла. Тражп се н. ир. секцпја, која бн се тражнла и за обнчног човека, а тнм ире за оваког једног човека, као што је био Адам ; п начелиик срескн нзјављује, да ће моратн да употребн војску, ако се буде секцнја вршпла, јер се његовн сродннцн прогиве томе. Доцннје мннистар одређује комнснју, која нзвршује секцпју н она се врши на мпран начин и бсз војске. Из тога се може закључитп, да г. каиетаи нпје нмао вољ9, да се та секција извршн. Алн она се извршује н констатује се да је Адам умро прпродном смрћу. Ја мпслнм, кад је већ нзбнла на јавност сумња о смрти Адамовој, да гада ннје била довољиа само секцпја тела, иего, пошто се сумњало у прпродну смрт његову, да је требало нзвршптп и аналнзу његова дроба, те тако да се да доказа да нема нн трага од оне сумње, која се због овога проносила. Шеф тадање опознцпје, а садање већнне г. Пашић тражпо Је да сс нзвршн секцпја н аиалнза, п њему се то на свахојакн начин осиоравало, што је све могло још пронссену сумњу да увећа. С тога мислпм, да је у пнтересу владе лежало, да она наредп анализу и да о томе нзнесе званичан извештај, па би свака сумња престала. Дакле то нас побуђује, да мислнмо свакојако а има људи, који терају и даље, па тврде, да је Адам отрован. С тога дакле оиозпција нпје пмала разлога да овакво иптање подиже. Г. Авакумовнћ каже, мако је прота Мнлаи напоменуо, да је Адама требало предатп војиим судовнма, и вели то нијр учињено него је дат редовном суду на оуђење.

То не стојп. Јер њему је требао да суди редован суд и то суд крајинскн а међутнм он је нредат зајечарском суду. Дакле инје му судно редован суд, којн бн требао да му судн. На послетку, иошго је о овоме нигању доста говорено, мислим да кажем, да оваква пнтања нчје било нотребно и корнсио пзноснтн сада. Ово је већ свршена ствар; опо што је већ сгворено услед невенггнне тадање унраве, не може се лако да загладп. То је велнки н тежак посао, који садањп либерали предузпмају, трудећи се да сгвар која се тнче ове смргн другчпје преставе у јавном мншљењу. Ја мислнм, да је то рћаво учпњено. Изменнти мншљење, које влада о томе догађају, са свнм је тешко, алн кад је то већ иокуш&вано дозволнте мн, да учиним један предлог, на какав бн начнн требала Скуиштпна преко пнтернелацнје да нређе на дневнн ред. Ја сам наппспо једну мотивацију, с којом држпм, да би иајбоље било да Скуиштниа иређе иа дневнп ред. Моја мотпвацпја гласи овако, (чита): Народиа Скуиштииа, дубоко сажаљевајућп, што је овај догађај смрти у загвору једног народног иосланика и одличног грађанина наше отаџбппе дао новода, да се о томе н иосле иуннх десет годнпа подгревају тужие усиомеие иа овом важиом месгу, нзјављује овпм своју тврду иаду и жељу, да ћемо у будуће сви иораднтг, да се оваквп случајевн нпкад впше не дешавају нн под једном владавином иашег даљег уставног жпвота и развоја — а преко ове ппнтерпелацнје, да се с овом пзјавом пређе на дневнп ред. Ако је Скуиштпиа сагласна с овнм, то молим да ме погиомогне (Нотиомажу га). Живан Живановић — Дебата се , господо , већ клонп своме крају, а то ноказује онај предлог, који је г. Рнста изнео, како, наравно, он мнслп. Овде су нзнете две ствари. Нокренуто је пптање о апшењу п нптање о смртн Адамовој. Шго се тиче апшења кажем, да је то заиста једна мера за оно време , кад се десила, ио себи иеиријатиа ма да не може бити, да нико инје крив сем Бога, којнје наредио, да Адам умре 19-огмарга. Сви вп знате нз нскуства, да може, кад један прпјагељ дође другом иријатељу у госте, изиенада да умре, илн дође нутннк у механу у другу варбш н умре, а ие зна се зашто и крошто. У свима тнм случајевнма довијају се људн, да нроиађу частаи н прнродаи узрок смртп, али у оваквнм случајевима не сме да остаје ствар не објасњеиа н ред је да се дефпнитивно одррдн узрок Адамове смрти. На иослетку с иолитичког гледишта може бптн крпгнковања , ја то дозвољавам , ма да стојп тај факг, да је она иста власг хтела раиије да уаисн тога човека, али 'је баш ондашња влада желела да се гај човек ие дира, јер је он иослаиик. То је казала оидашња влада, ово ваља добро узетн на знање. Но, господо, са иолигичког гледпшта дозвољава се, да се ова ствар н можс критп нковати; а са иравног медишта, то је апшење одобрио суд, дакле са тога гледишта сгвар је сврн^ена. Господо, ја мислпм' да смо мн могли да станемо после ирва два говора. После говора г. миннст. унуг, дела, којп је нзнео објашњење о овој стварп а још више иосле говора Сгојана Рибарца. Не стоји то да је Рибарац својпм говором изазвао жестину ове дебате. Рнбарчев говор био је врло ирилагодан, може се рећи, да је говорпо жустро, као и обичио, алн иикога нпје увредио. Свештено је лнце отпочело дебату с највећећом жестнном н кад је већ свештено лице отиочело, онда за нас људс нијо ниигга друго остало, него да то нрихватнмо и заблуде, ио могућсгву, не иравпмо. Ја хоћу и овом ирпликом да останем доследаи својој сонствеиој нарави и ако мп се пребацује да сам умерен човек Кад се хоће нека сгвар да расправи, онда се тражи да се константују факта. Међу свпма људима, којн воде рачуил о фактима тражи се — иошто се факта ириберу—да се пресудн је .111 ко прав нлн крпв. Овде не можемо да дођемо ннкако до краја по начпну какав ви у дебатн нрактнк)јете. Ово мн личи на ону народну прпчу, која каже , како је ђаво негде држао вранца у руци, иа пнтао човека : „је ли врабац жнв ?" Па ако он каже да је жнв, онда га удавн а ако каже