Народна скупштина

87 САСТАНАК — 7 МАРТА

СТРАНА 1031

задовољити у тој мерн да н за један часак одстуиим од оиога мишљења, које сам н пре о тој стварп имао. Кад се узме оиај одговор г. мииистра у оцену, сваки ће доћи до тога резултата, да ие садржи нпшта друго него иокушај једног иолициског иелеђења ио тој ствари, алн покушај којн је недовољан, но коме се не може да пресуди о иитању о коме је реч. Мени се чинн да г. Рнбарац ннје нзабрао најбољи иачии са овом ннтериелацнјом, начни којим се потрлнсвн основи сумње иоводом смртн Адамове. Кад бнх ја био у иоложају г. Рибарца т. ј. да се мени као раднкалу нребацује као што се то њнма нребацуЈе, ја бнх одговарао фактима, којн су резултат судске пресуде н не нрема факгнма нз иокушаја за иолицпјско нслеђење Кад пам ви кажете, ево вам 14 мај, то је нега, која нрља ирве даие раднкалске владавнне ја бпх вам одговорио: ево вам судске иресуде. Ако хоће да се говорн о Бпјанићевом убиству, мп вам одговарамо, о хоме је донета судска пресуда, по томе нма свршен факт, којн је усвојен и поништено уверење којн су госнода ирошле годпие имали н водили врло жестоку и ненријатељску реч нрема страици и раднк. владн у Нар. Скуиштнин оиет иоводом ннтернелације. У оиште ја смаграм да иокушај полицијског ислеђења, којн је овде иред нас нзнесен, не може иогрести оно уверење које смо ми н ире о томе нмали. Ја бпх разумео ствар са свим друкчије, кад би пресуда бпла донесена, да је ислеђење бнло журио, да су стварн исннтане до краја, да је анализа нзвршеиа не иницијативом ириватнпх људи, која је свакојако може увек сиорити, него да је анализа званичним начином утврђена , онда очевидно сваки би човек стекао иравилно уверсње о тој стварн, али кад тога свега нема, онда не може човек да стекне уверење да је онај факт несумњив. У овоме нитању ја се не могу раснростретп на говоре мојпх другова нз већине у Скупштнни, него ћу се једино ограничнтн на оне мнслн које је г. Рпбарац изложно да треба свесги ннтање у границе закона и са гледиште закона иосматратн, а не уиуштати се у фнлософнју самога права илп философију стварн, које бн могле повољно одговоритп о самом нредмету. По мпшљењу г. Рибарца ову ствар треСа увек нзвести на земљишге иозитнв. лакона и свнју одредаба, које стоје у логнчној вези како са делом тако п са законпма које пресуђују саму ствар. Но мени се чинн да је овакво гледнште погреишо, јер сам уверен да је Адамсва ствар једаи тепдеицпони процес увнјен у позитивие одредбе п иараграфску правду. Но сем иараграфско чма п оиште апсолутне п пдеалне пр^вде судске, која је над нозптнв. законпма увек у друштву н њена се реч н нехотпце мора чутп у питањнма овакве врсге. Донста, госнодо, у прпроде самога друштва лежи двоје, лежи нрио крнсталпсани, утврђенн појмовн о ираву н то је иознтивно ираво; леже односн, којн се садрже у законпма; п ако се строго држимо иа земљншту тнх односа, онда очевидно, ндући тим путем, морамо иочетн од нслеђс-ња и редом све донде, док се ствар не исиита и сврши оним резултатом, као што једно друштво иматаквпх путева да дође до права. Алпје овде увек у пптању још н то, што Адам, као личност, која је бнла предсгавннк једна чнста народна осећаја, уираво жпвн иредставинк мисли народних н нотпора његова п као таква лпчност не може се судити по иознтпвним законнма у иуној мери, јер се мора узетп, да суди н по иојмовпма, који владају у друштву, но иојмовима онште људске правде н морала, јер је н Адам у своме нолнтнчком н јавиом животу бно суште олпчење те иравде и тог морала. Можете о Адаму мислитн даје човек не велнке н особене нителектујалне моћн, алн не можете п ни те одрек.ш оио у што је сав иарод веровао, да је бесирекорио н праведаи и узвишеи моралан н оида су иозптнвин закони слаби да стриају Адама у крпвнцу н да му тако брзо нресуду донесу. Као што сам мало ире рекао, друштвенн иојмови о нраву и моралу, нису нојмовп таквп, да се не могу развијаги, то внсу иојмови, којп, кад се кристалишу, да се држе вечнто до краја. Нраво је појам иеторпјски што је бнло право ире 2000 годпна дан.^с се не сматра. Г1о Арнстотелу пре 2000 годпна држало се да треба да постоје робови и поред слободних

грађаиа. То се данас сматра за варварсгво. Дакле у оишге појуови ирава никако ннсу утвпђеии стално, него иознтнвног мрава иостоје идеалии и ти нојмовп ирава крећу друштво иаиред. н крећу га ие само у иоглсду права, већ зајздно н у погледу моралног развитка умног, индусгрпјског развнгка н развитка у онште. (Панта СрећковиК.. — Молнм вас кажпте ми иојмове моралне. И у средњем веку морални појмовн бплп су нсти којн су и данас). Ако хоћеге да вам одговорнм онда ево: Сматра лн се данас да је нраво н морално да се деле људн на слободие грађаие и робове као у Арисгогеловом времеиу? Не, јер је развитак моралинх н нравних нојмова унпшгно тако глсдпшге у друштву. Илн још боље: Ви сте г. Паито властелин нз Душановог времена, убијете једног себра каква бп казиа друшгвеиа над вама бнла. Ви би убиство платнли, док бп себра за вас на муке метали н убпли га, дакле као што впдпте са моралиим мењају се н нравни иојмовн и обриуто са иравинм и моралнп појмовп уједноме друштву. • Дапас иије тако и бнће друкчије у току других векова. Нода оставнмо то ндозволите ми да се упутпм онамо, где сам иошао са мојим разговором. Дакле кад се хоће да цени једиа таква лнчиост, која у строгом смислу никад и ни у ком случају ие може потпадаги под строгост иозитпвиог права, онда човек може да замншља какве су иобуде биле, да се такав једаи човек осумњпчи ио мншљењу г. Рибарца и по навођењу § нз кривичиог закоиа за злочинство. Нокојпи Адам, као шго вам рекох, бпо је нредставиик мисли народиих, осећаја његових, ленпх иојмова његовнх о личпом ираву грађана и слободи, један такав човек је увек тачка на коју су иаиадалп, нећу да кажем само лпберали, већ ево да речем нанадало га је п конзерватнвио минисгарство чпча Данплово, Кад је народ избавио из аиоа Адама, оида су иеки миипстри млађи а учевии људи тога доба ирсдлагалн да се иошље војска. Зашто? За то што су и они ио појмовпма иозитивиога ирава иалазилн да је иајбоље средегво за одржање норетка иослати војску да угуши покрет и разуме се да се иа осиову кога § из крив. закоиа ставе у нритвор можда н окове и да им се суди као бунтовницима. Тако је судило нозитпвио право, алн један разуман стар човек њнхов нредс. мни., који Је позиавао народ рекао им је : ако ношаљете војску, оида тек можете ианравнти гору иесрећу и већи иокор. То значи да људи са здравом памети мог.ш су иојмити ипа значи то ко дира иредсгавиика, којп креће друштво у наиред. Ои то аије казао, али у глави његовој таква је слика стојала, он је то боље разумео сд иојмова познтнвног ирава шта зиачп иоигратн се са једиом јаком матицом у иароду за којом нде иебројеи број иарода. Ои је појмио шга значи такав једаи човек, докле госиода лнберали или наиослетку чниовиици под лпбералном владом ннсу умелн да појме значај његов у друшгву нашем, нме његово у целој оидашњчј Србнјп. Опи су хтелн да га огласе за злочннца. Узелн су ми једну ствар која је била чак застарела узелн дело његово, које се деснло у ненормалним ирилпкама иаше земље. из времена ирвог рата, узели су само тога радп дамуучини неко зло. Питавс јс сад далн је зло оне врсте које се сумнпчн плп зло друге врсте. Ма које било ја сматрам да је према њему учпњеио зло, н, да инје био у затвору молда ие бн умро, а дали је био огрован? 11о моме уверњу то бн ноказала авалпза и цела ироцодура законска, којом се служнло, кад се хоће да дође до нрссуде о самој стварн. А.ш да је узроком некнх иеваљалух људн ире времеиа угпиуо, у го ие сумњам ии за једаи милиметар, ако би се у опшге сумња могла мерити дужином. Са овнм сам фактом на чнсто а шго се тпче сумње трговања оие би пале, чпм бн се њени основи, основи сумње за тровање иотрлн. Да вндимо колико се н како могу отклоиити оскови сумње. Да ли би се н. пр. могла огклоннти сумња о страсиој мржњи према њему, ако бн поново иавео факаг да су нок. Адама прсдсамп ирвн раг гледалп да огласеза луда као што јс то мој друг Ранко Петровнћ навео и као шго мп је о томе у разговору сноменуо и г. Марко Нетровпћ друг Аламов.. Какво је жалосно уверење могао нматп пок. х\дам о иравди