Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ОАЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

СТРАНЛ 103И Потпредседник — Ја вас опомињем на ред, иначс вам закратнти реч. Станко Петровић — Говорпло се јуче о пнтерпелацији Пашпћевој 1881 год. маја месеца, па се казало: нитерпелацнја је поднешсиа , комнснјаје одређена н та комисија иије хтела да нзвндп ту счвар, а да је било чега она би пшла алн је знала да нема нпчега па нпје хтела да нде да нзвпдп. И ја сам онда био у Скунштнин н ви се саћате , а н ја се сећам да је та пнтерпелација бнла поднешеиа, она је расирављеиа у Скуиштнии п најзад је Скунштниа решила да се пзашље једиа комиспја; алп ондашњн мнннстар унутр. дела г. Гарашанин и то у оно доба, када је бпо на раднкалну иартнју највише огорчен и као наш највећп неирпјатељ носле Бонту-овог уговора, а хтејући да сачува лпбејале, казао је ово у своме говору: влада ке иредузети све нужне мере, и одредити комисију да ту ствар извиди ако нађе за еходно. То су његово рсчн н нрема томе не може се казатн да компснја нпје хтелћ да пде да извидн ту ствар. Дакле то је што се тнче те питериелацнје зашто се та сгвар није још онда свршнла. Даље је једаи говоринк казао: да је Адам дошао и иа разбоЈннчки начни узео на 300 ока кукуруза, јер кад му кмет инје хтео то датн , ои је узео на снлу. Ви знате, господо, како је било у томе ратноме времену, кад једио село наиустн евоје куће п своју имовииу; кмет је може битн другнма ио нешго давао алн Адаму као протпвнику иолитнчком ннје хтео ништа да да, на кад му ннје хтео датп , он је можда принуђеи био узетн да нсхраии свју породнцу. Ја ћу да напоменем да сам п ја бно комаидпр батаљоиа и знам кад у једио село дође војска и наређује да °-е становиици нселе, онда су комаидантн, команднрн батаљоиа па чак и четин командирн наређнвалн да се пз тога села нзнесе што се внше може и село то ннје браннло. Међутпм н овде бпо је такав случај; н код се узме ова крпвнца Адамова, коју је учпнпо само с тога да исхрани своју породицу а шта бн онда бнло са оннм људнма, којн су билн у збегу око Ћупрнје, Иараћнна н око јагодннског округа, где су бнли на сокаку а власт ннје могла да стнгне да им укаже помоћ, онда су онн сељацн ншлн, упреглн кола н волове н брали корење по кукуруштпма, да псхраие себе и своју породпцу. Сем тога онп иосеклн н уннштплп чптаве забране код 11ара1|ниа да пзгреју своју фамилпју; сонственнцп су се жалплп нрогнв тога властнма, алн власт пм је казала: куда ћу сад те људе , ја лм не могу нншга, они то чиие нз иужде да бп одржали себе и своју фамплпју у жпвоту. За све то нпко ннЈе узнмат иа одговор, а ондашњп власнпцн налазе потребу, да се Адам узме на одговор п стави у притвор за то што Је узео 300 ока кухсуруза , да нсхранн своју породпцу , јер ПЈ1 је бно као кост у грлу, п да се отера на робнју. Они су дакле хтелн да се један човек смакие са овога света да нм ие смета, нтује нмала рука рабогу. Ово можда инје учииила цсла влада нпти нак цела нартнја , алн су то учииили иеки иартнјскп члаиовн. Даље је се казало да Адам иије отрован. Ја нећу то да тврднм, можда инје, али ако ннје охрован оп је уморси н тужен је само за то , да му се одузме жпвот. Кад г. Паита Срећковпћ тврдн и да је он , кад је био иа Скунштпни у Нншу, лекарскп прегледаи на месец даиа ире његове сиртн и лекари су констатовалп да ће он скоро да свршп. Па кад су то зналн полпцијски чнповнпцп , како су могли опда да узму једнога човека п да га стрпају у апс кад јо после два дана умро.кад је констатовано да је опасио оболео нда 1|С скоро да свршн. Дакле кажем, ако Адам ннје отрован, он је уморен н мн морамо да сумњамо па го уморсгво. Како је пак то уморство извршено то ие могу да кажем. Дакле иоред свега овога што сам казао, часг и иоштовање свпма оннма, који ие заслу;кују ирекор, вп млађи можда да о томе пнсхе зпалн алп кажсм вам : „арчнскн се образ не може да оиере сапуном" , н о томо је јавно мпен>е пзрекло свој суд н осуднло је ту иојаву. 11а послетку имам да кажем да овде ннје бпло места да се овој стварп решана овдс, да ое штети државпц каса си

две скуиштпнске седпнцс , јер , ако сте хтели да се оправда једно странка пма једна лпчност, на коју се баца сенка, нма другог пута н начина да се то расирави н ја осуђујем овакав поступак господе из оиознцпје. Панта Срећковић — Ја сам у моме говору тачио казао, да сам срео Туцаковпћа ондаш. мннистра уи. дела н упнтао сам га је лн истпна да је Адам болестаи и он мп је одговорно да јесте , на то псто сто,и п у пзвештају полициском, да је болестан. Ја сам дакле рекао што сам зиао, казао сам да је био иошгеи човек, честнта н чврста карактера још као ђаком а после као п грађанин; алн молпо бн Станка Петровпћа, ако он зна кога је уморпо, онда га дајте суду а немојте бацати беду нп на кога кумпм вас Богом. Ђока Анђелковић — Кад се после овако дуге дебате која је још јуче иочела, оведе цео разговор, онда излазиЈједан пнтересантан закључак: не само да је увереиа већииа да је Адам бпо један одлнчаи човек, одлпчан муж, одличан иолитнчкн карактер, да је био добар п моралаи, него и многе спмиатнчпе карактернсгнке о Адаму; господа нз опознцнје доказују Адамову сушту невнност, налазе да је то бно човек који никоме нншга ннје учннпо пи с које страие. Г. Иаита Срећковић рекао је мало пре, како је Адам бно честпт п ваљац човек још кад је бпо као ђак на Великој Школн н као таквом, да му је од сгране релико-школске омладине новерено н благајинштво, па тврдн не само то него н допнпје кад је саршпо велику школу кад се јавио као човск на нолитичкој иозорници н у свима другнм пословима иоказао је се, да је то бпо човек безпрекорног поиггења. Међутим иитерпелацнја г. Рпбарца, мога доброг прпјатеља, хтела је да говорн о једном делу за које се сумња хтела овом ннтернелацпјом да опере са свнм, да је несгане и да се о тој сумњн впше не може ннгде говоритн, јер се надао да ће акта која се паходе у мпнистарству унутр. нослова новодом смрти Адамове биги довољнн да збрпшу п иоследње грагове сумње, Ма да бп далеко бољи иут бпо, кад би се те и такве ствари расправљале путем јавнога мњења, али таквпм да баш и ми пстп којп смо овде, само не у Скупштнни, да раснрављамо та пнгања ван Скунштине јавно н отворепо. Но, кад тако ннје него се тражи званпчна нзјава и мишљење Народне Скунштипе по овом делу, оида сва мишљења мојих другова из ве^нне предсгављају ствар у другој светлости. Ја веома цеиим племеннте иобуде г. Рнбарца да сасвоје нартнје скнне једну љагу, као п побуду да правда дође до свога задовољења, по као што сам мало ире казао исиало је нешто са свпм друкчнје. На завршетку свога говора г. Рнбарац нас је иозвао да се уиутимо толеранцнјн наргиској н узвнкнуо је: браћо, пођнмо онпм путем, који ће нас воднтн внше патриотпзму н иолнтичком моралу, оставимо на сграиу све заблуде н нредрасуде о овоме делу. Госнодо, увек сам готов да се иа такав захтев, одазовем али нре свега да лн је одговор г. мннпстра ун. дела могао да иотресе у нама оио уверење, које смо мн још нре 10 година створнлн, па баш кад бп он јасно и отворено у Скупштнпи нзјавно да Адам ннје бно отроваи, пиак, кад бп о томе хтелн да ааннтамо народ п јавно миење, тада би тек још гори одговор добплн, иего што га мн данас осећамо. Да л 1 у народу но мпшљењу г. Рпбарца постоје иредрасуде пли заблуде о Адамовој смртп па то по могу да одговорпм познтпвио, алн знам, да ја у њему дубоко уч .орењено уверсње да је Адам опако поипен н честнт нре времена отпшао са овога света н да за то баца крпвицу на лнбералне власнпко н чнновннке н то не од кад се држо зборовн, већ јо он то нзрекао н веровао одмах после смртп његове. Нптање о Адамовој смртп то је пптање о једном осећају у народу, којо сс толнко укореннло да га донста ови фактн но могу потрети ип данас н да се усле-' ове ннтернелацпје не мојкс опратп л>ага са странке, која јо онда владала кад ј с Адам умро. Одговор г. мпннстра моно лнчно нијо могао