Народна скупштина

88 САСТАНАК — 8 МАРТА

СТРАНА 1037

треба да се из тога кредпта испдаћују морали су се и даље чиннтн, нити се ту по произвољству може чинити каква штедња, пошто те трошкове изазима сама радња мипистарства; то сам се оОратио министарском санету, и он ми је под 2 7 октобра 1890 год. укеличао на терет готонине држаине поменутн кредит са 1000 динара. Да би се ово решење министарског савета узаконидо, част ми је мредложити Народној Скупштини, да изволи одобрити и решнти : Решење мннистарског савета од 27 октобра 1890 год., којнм се миннсгарству иностраних дела увеличава кредит с 1000 динара на партију за шиљање нонапа и званичних пакета у 1 890 години , Народна Скупштина признаје с тим, да ови издаци нмају пасти на терет гоговнне државне касе. Председник Министарског Савета Министар иностраних дела Ђенсрал С. Грујић, с. р. У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости божјој и вол>и народној Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На преддог Нашег мннистра народне припреде, а по саслушању министарског савота, решиди смо и решавамо: Одобрава се министру народне привреде да редовној На-

1., Да Србија буде звапнчно заступљепа па светској изложбн у Иарнзу 1889 год. 2., Да се мнннстру народне прнвреде за ову цељ сгави на расио.нжење сума од 100.000 дннара, гако, да се од тога 40.000 дпиара ставн у буџет за 1887ј8, а остало у 60.000 у буџету министарства народне иривреде за 1888|9 рачунску годину. 3., Да се за руковођење послова око прниреме производа за изложбу саставп нарочнтн одбор, а сво руково1)ен>е радње око засгупања Србпје на овој нзложбн да се иовери министарству народие ирнвреде. На основу горњег решења Миннстарског Савета, министар је народне прпвреде решењем својпм од 22 Јануара 1888 годнне. Н.Бр. 170, одређену суму од 100.000 дпнара расиоредно овако . 1. Оделењу рударском 65.000 дпнара

2. 3 4.

трговнне радности исаобраћаја 10.000 земљорадње и сточарства 20.000 шумарском 5.000

Свега

родној Скупштини сазваној за 1 8 90 год., поднесе предлог да може у рачунима својих расхода за 188 8, 1889 и 1890 год. показати на терет државне готовине издатак од 170.5 17*8 5 дин. учињених око излагања српских производа на светској издожби у Паризу, држаној у 1889 годинн. Наш министар народне привреде, нека извршн овај указ. 4 марта 1891 год.

Београд.

Министар народне аривреде К. С. Таушановић.

Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Беди-Марковић с. р.

Исти гласи: ПРЕДЛОГ Народној Скуцштиви На по.шв владе Републике Франдуске, да Србнја са својим производима, участвује на светској изложбн, која је држата у Паризу, у почетку 1889 године, влада је Његовог Величанства Краља српског у мннистарској седницп од 18 Марта 1887 год. донела одлуку, да наша земља званично буде застуиљена на свстској изложби у Нарпзу 1889 год., па је о овој својој одлуци нзвестила и владу Француске Републике. Доцнпје, а то је 28 Новамбра псте године, министарски је савет поново узео у решавање ово пшање, па Је с погледом на финанспско стање наше земље, а из обзира иа потребну штедњу донео друго решење: да Србија не участвује званично у овој изложби. Но министар народне нривреде према своме позиву, узев у озбиљну оцену питање о овој изложби, дошао је до тог уверења, да интересп наше земље, како у иривредном, тако п у иолитичком иогледу захтевају да и она буде званично заступљена иа светској изложби у Наризу 1889 год. н кад ови интереси наше земље захтевају, да иамирење овпх интереса не треба да спречава штедња, иа Је нонова иредложио Министарском Савету, и овај је у седници својој, оцеиившп иоиово стање ствари, 30 Дексмбра 1887 год. НБр. 2491, решио:

100.000 динара Па је за распоређене суме отворен кредит код окружиих благајиа за исплату ирикупљених ствари и плаћање разних радова, око спреме и траде пзложбених иредмега. Но како је састављеи одбор за париску пзложбу у току свога рада увидео, да све гране наше иропзводње, а иоглавито она из гране радиностп, не може достојно бптп заступљена на сеетској изложбп, ако се занаџпјама по некпх иронзвода, не да новчана иомоћ ради израде поручених предмета, и ако се по неки предмсти са свнм не откупе, коЈе израдпоци не уступају бесплатно за изложбу, то је радп тога и изложбени одбор морао да чини извесне издатке на припомоћ око израде, и на откуп пзвесних предмета. Даље, иошто иододбори, који су образовани у земљп ради ирпкупљања и одабирања изложбених предмета из своје околине, нису могли да изврше поверени им иосао, као што треба, то је одбор принуђен био да одашље одавде из Београда четирп стручна лица у иоједнне крајеве земље, радн ирибпрања и одабирања изложбених нредмета, којпм иоводом морао је да учини извесне нздатке на одаслана лпца. И на послегку одбор је имао издатака на паковање предмета како у унутрашњости, тако и на паковање нредмета овде у Београду, и на транспорт предмета до Париза и натраг. Осим нздатака, које је непосредно нмало миннстарство народне прпвреде, и нздатака, које је морао да учинп одбор за изложбу, имало је издатака, који су у Паризу учпњенн. Већ самим законом о изложбп, стављени су пзвесни терсти на излагаче. Тако израде басаде на згради, њен унутрашњп намештај п декорисање, иадали су на терет излагача, осим других издатака, као што су: иренос сгвари са железнице у нзложбени локал, однакнвање, намештање, чување нстих за време нзложбе, руковођење изложбеног одељка, иаковање и одношење нзложбених предмета. Када је наш конзул у Парпзу известно краљевску владу, да је за излагање српских предмета добивено угледно месго, и да је ио састављеном иредрачуну иотребно 23.000 динара за уређење и декорисање одређеног локала, министарскп је Савет решењем својим од 6 фебруара 1889 год. одобрио овај издатак, да се може издати иоред суме од 100.000 дисара, која је регоењем његовим од 30 Децембра 1887 године одобрена, но иошто је потребна била још нека извесна сума за измирење већ учињених издагака, и пздатака којп ће учињени бити за транспортпрање изложбеннх предмета до Парнза и натраг, на дијпрне н трошкове оних лица, која ће за време трајања изложбе у Паризу прнсуствовати, то је министар народне привреде предложио Министарском Савету, те је овај у својој седннци од 18 Фебруара 1889 године изволно решитн, да се на сирему изложбе п на застуиање Србпје иа светској изложби у Парпзу, поред одобрене суме, решењем Мнннстарског Савета, од 30 Децембра 1887 године, у 100.000