Народна скупштина

СТРАНА 1038

динара може ивузети и утрошити још 70.517-85 дннара и то нзсуме, која је деноновапа у миннстарству фпнаисије, иа цсљ сриске изложбе од пзвршноца последн>ег државпог зајма за откун дувансхог мононола. Учествовањем на номенутој светској изложбн, земља паша имала је пздатка 170.517*85 дннара, алн је нмала користн. Она је првн нут том ириликом изнела на углед своје миперално богаство, које не обрађепо лежп, н које ће бити у стању, да изазове вољнијнх п вештијпх раденнка п више канптала за обрађнвање. Наша вина, п многи другп пропзводн пс-о-радње. којп па далекмм пнјацама нпсу позиатп бнлп, оцсњенн су, да могу бнтн предмст светске трговнпе, н наћнће шпру пнјацу, но што су до сада пмалк, а пзложенп нредметн наше раднностн н кућевне пндустрије, моглп су дати локаза, да ми нмамо нредмета, којн не само што могу да иодмпре нашу потребу, но могу да буду н предмет извозне трговнне. Да бн се учнњенн пздатцн моглн иоказати у расходу мннистарства народне прпвреде нужно је закоподавио решење. Ношто прошло-годншња Ванредна Народиа Скунштина, којој је предлог за расходовање поднешеп, ннје због свога распуста донела ннкаиво решење, част мн је нонова иредложптн редовној Народној Скупштпнн сазваној за 1890 годнну. да изволп решитн: „Одобрава се миннстру народне прнвреде, да може у рачунпма својпх расхода за 1888, 1889, 1890 годнну показатн па терат државне готовине, нздатак у сумп од 170'517 85 динара, учпњени око нзлагања српских производа на светској нзложбн држаној 1889 годиие у Паризу." ПБр. 1477 4 Марта 1891 год. у Београду МПННСТАР НАРОДНЕ ПРНВРЕДЕ, К. С. Таушановић с. р. У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕДИЧАНСТВА Д Л Е К С А Н Д Р А I по милости божјој и вољи народној Краља Србије МИ НРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На предлог Нашег мииистра народне привреде, а но саслушању мииистарског савета решили смо и решавамо : Оилашћује се Наш минисгар народне привреде, да иоднесе Народној Скупштнни, сазваној у нрви сазив прпе периоде, на решеље предлог, да сс мииистру мародне прииреде одобрава, Да поред 2 7.000 дннара, колнко је одобрено буџетом за 1890 годипу на издржање ђака, канцеларијске трошкове, огрев и осветљење управе ратарске школе, може утрошити из државне готовино још 4 931*69 дии. н ову суму показати у расходима рачуна за 1890 годину. Наш министар народпе привреде нека извршп овај указ. 2 8 Фебруара 1891 год. Веоград. Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Министар пародне привреде К. С. Таушановић. Нредлог гласи : Народној Скупштини Буџетом за 1890 годину предвиђено је на издржавање ђака, на огрев, осветљење н канцеларијске трошкове Управе рагарске школе у Краљову 27.000 динара. Ну на крају 1890 рачунске године покааала је се горња сума недовољна за подмирење неодложних иадатака, који су но овој партијн чиљени,

н Унрава ратарске школе актом својим од 5 Фебруара прошле 18 90 год. Бр. 1170, и актом од 8 Фебруара 189 1 год. Бр. 190, молила ме је, да јој се отвори пакнадни кредиг за 4.93 1 дин. 0 9 пара. Издаци речсне школе по наведеној партији за 1 890 год., моралн су со нрекорачити с тога: 1) Што су пптомци добили сељачко одело, које је сарпзмерпо скупљо, по пптомачко одело ранијих годииа, јер је рапијих годпна плаћап пар по 60 -65 днн., ау 1890 години пб.р сељачког одела плаћен је но 76 дпнара. 2) Што су пптомци, сходно правили.ма, добилн иоред онанака по један иар чизама, док ранијнх година поред опанака, добнјали су цокуле. Чизме су плаћане по 20 дин. 95 пара, а цокуле у средњу руку по 11 дннара. 3) Шго су ђачке кошуље од српскога плагна плаћене ио 8 дин. 3 2 паре, међутим оне од американа само 3 дин. 10 пара ; и 4) Што је у години 1 890 било 84 ђака, а ранијих година било их је толико само у 1889 годиин, иначе број је био далеко мањн. Ја сам се уверио о умесности овога тражења Управе ратарске школе и увиђајући, да су потребе речене школе, за које се тражи накнаднн кредит од 4.931 дин. 69 пара неопходно нужне, — мени је част предложити Народној Скупштнни, да нзволи решити: „Одобрава се министру народне привреде, да поред 27.000 динара, колико је одобрено буџетом за 1890 годину на издржавање ђака, канцеларијске грошкове, огрев и осветљеље, може утрошнти из државне готовипе још 4.931 дин. 69 пара, и ову суму показатн у расходу за 1 8 90 годину. Мипистар пародне привреде К. С. Таушановић Потпредседник — Сва ова четири предлога упућују се секцијама а после 2 4 часа мислим да се упуте одбору Финанцнјском Усваја ли Скупштипа ? (Усваја). Тома Јовановић — У почетку ове Скуиштине ја сам иоднео једну ннтерпелацију иа мннистра фннансије и ја, држећн се свога ирава нослаиичког, унутпо сам ту ннтерпелацију ио иословннку. Ја мнслим, да је г. миинстар дужаи да одговори и иа моју интернелацнју, кад је већ одговорно на ннтерпелацију Ранка Тајсића, са којом је слична и моја интернелација. Ја мислнм, да иије требао том нрилпком да се додпрне н моје ннтерпелације и да то сматра као одговор, него н на лоју интериелацнју треба засебно да одговорн. Ја бпх молно председнншгво да позове г. мипистра, да што ире одговори н на моју пнтернелацпју, јер п ја сам иосланнк, на то нмам ираво да тражпм п мојнм бпрачима треба да дајем рачуиа о своме раду. Та је пнтериелацпја одиосно одређене комиспје за нреглед оиштннскнх пореских рачуна. Потпредседник — Као што је нознато г. мпнистар фнпанснје одговорно јс на све инчериелације п ја мислнм да је и на вашу интерпслацпју одговорно прилнком одговарања иа нитернелацнју Ранка 'Гајспћа, која је слнчиа са овом. Ну, председинштво ће оиет иитатн г. мпнистра да ли ће н на ту питернелацпју одговирати нлн не, на кад мн одговорн ја ћу вам саоиштнтн. Сад прелазимо на диевни ред. На дпевном је реду другн иретрес закоискога иредлога о фоиду свештеннчком. Молнм г. известноца да заузме своје место. Известилац Алекса Ратарад — Ја ћу овај пројект законскн да читам онако, како га је Скуиштнна усвојнла на ирвом читању. Чита члан 1 (ст. 523 и 845). Потпредседник — Прп\а лп Скупштина члан 1 ? (Прнма). Иавестилац чита члан 2.