Народна скупштина
89 САСТАНАК — 9 МАРТА
СТРАНА 1055
ворипка наговестиЈШ су, да је иеоиходио иогребио ради омладиие, ради иомоћиика, који су у иоједииим радњама, било
Тога, ако који гаЗда ие води рачуна о своМе ка:(ану, кад ложи ако га иа времвј кад треба, ие очисти, и оставн не очншћенога.
дућанским, бнло чанатлнскнм. Кад то стојн, Скунштииа је Ио по млниовнма раде више људн, и онн треба да се одморе усвојнла те разлоге, усвајајућн сам нројекат. Дожим, да треба нразннчинм даиом. С тога нредлижем, да се са свнм забраПи и сад да се крећемо н држимо тога нриицина којн је Скуи- иедељом радНтн ио млииовнма н молнм 10 иослааика, да ме
штииа лањске годиие усвоЈила Заиста има код иас устаиова, које ие бп могле, или које
нотиомогну, (Не нотиомаЖу га). Витомир Младеновић — Нредлог, којн је поднео
не смеју иикад бигн затвореие, које су усгановљеие ради иод- Вића Радоваиовић меин се чиии, да није у иитрресу млниара мирења иреких иотреба иашнх гра^аиа. Међу овим иаговеште- ио баи! иа штету њнхову. Кад је лане донесеи закои о затваиим радњама има и таквих, које иеће сметатн нашнм грађа- рању дућана нразннком, у закону иије стављено, да ниљарн могу држатн отвореие дућане, н но варошнма ннсу хтели ннљарн, да отварају дућаие, а ја сам зиао, да то у закону ие отојн, али иолициска власт иије давала, да се отворс, баш аа
ђаинма, ако буду празииком и иедељом затрореие, у голико ире, што су иослови, који се врше у иојединим радњама, велнкн као што је на нр. бакалски, те се радницн, који ту раде треба да одморе, као н радннцн но другим радњама. То је го што у закоиу нису именоваин. Меин се чинн, да би миого једио, а друго, г. Јоца Ж. Јоваиовић изиео је јаке разлоге, боље бнло, кад би се у закону нзрнком ставнло, да млннарн
да бакалске радње у означене даие не треба да буду отвореие, и да су у нас бакалске радње, скоро свуда мешовите, т. ј. иокрај бакалск г еепаиа, иродају се и другн есиаии, и баш с тога разлога ие бн требало дозволитн бакалнма да држе отнорене радње. С тога, што су у лањској дебати изиесеии довољии разлози, да сваки онај, коме што трсба у исдељу, може то набавити у суботу у вече; и да би осталн доследнн нрошлогодпшњем решењу иашем, кислим, да тај иредлог треба да усвојимо. Држпм, да тај истн разлог важи и за дуваиџије.
само за време службе не могу да раде, а иначе могу да раде цео даи, да се и с њнма ие бн деснло оно, што се дешавало са ииљирима; — тим прс, шго су млинарн ннтелнгснтнн људи и онн могу пмати иолнгнчке иазоре, којн се можда исћс доиасти власги, и власт може да тражн, да н млннови не раде у нразиичне дане, цео дан, баш кад би можда иајвише заради.ш кад то у закону ннје нзреком одређеио. Ирема гоме ја држим, да је овде врло добро сгављеио да т. ј. да за времс :лужбе затворе своје млииове н ис радс, а иосле службе, да
Г. Вића леио је иаиомеиуо, да је иродавањс дуваиа у уи^- могу раднти, јср ако то нзбацнте пз закоиа, оида ће бнтн
трашњости узгредаи иосао, и томе ие би било краја, кад би се дозволила тим мало-иродавцима дуваиа да раде празииком. Ми би оида овим нзиграли овај закои. Дак .1е, држим, са ових разлога, да би било исонходио потребио, да се бакалн и колачари нзоставе. Овнх иослсдњих
гаквпх случајева, да ће их државиа власт затваратИј а иа штету самнх млииара. Ја сам дакле за ову редакцнју, како је нредложеио од страие владе. Јода С. Јовановић — Овде у 3-ој тачци ианоменуго је изие^у осталога: и колачари. Ја ћу само, да иаиомеием
има врло мало у толпко пре номенутн касаии, мссари, псче- да поред колачарлука заннмају се нарочнго во^карском радњари п т. д. Колачарн то су луксузне радње и оиај, који њом . С тога мнслпм да је прече, да воскари треба нре да хоће да једе колаче, тај иека кјпн у суботу а ие у иедељу. пмају отвореие радње за време службе, него колачари (Чује Шго се млииара тнче, ја држнм, да Впћпии иаводи иису се: 10 Ј е иајбитинје.) Молим г. известпоца, да ову нзмену
довољним разлозима ноткреиљени; с тога, што мн морамо, да нрпмп. удешавамо интерссе иоједпиих грађаиа са иотребама. Млииарн не могу нматн штете, што ће иразником држагн млннове
Известидац — Ја примам то. Максим Сретеновић — Кад је ноднессп лаие закоиаатворсие. Оио што рече Внћа, да и рид у млииовима ие може ски предлог о затварању дућаиа празииком, ја сам онда прекндати, иа иосле онет, да отпочиње иослс службе божије, иавсо моје разлоге, какве ћемо штете иматн отуда и па — на оии кад знају, да је забрањеио да раде за време службе моју велнку жалост оно се у обистнинло у томе, игго нашс калфе и калфнћн но унутрашњости оно што ипсу зналн научилн су — иаучилп су да пграју кирата, и да од мотака око
божије, оии иеће иуститн, да се радн, док се служба божја не сврши, а иосле службе иеки отиочис рад и нека даље радн. А што се тиче навода Вићиних, да народ и иа сам даи Ускрс билијара не можете празпнком да иро1)ете кроз мсјаиу. Сем
мора да меље, кад му Је иужда, а иарочито ако Је сирома. Ја мнслим, да тај спромашак, којн хоће да меље, тај неће
гога ниалн смо шгсте огуда, што сељацп дуванџмЈС ннсу се држали строго закоиа, као дуванџпје ио варошима а ипјс ии
нћи у иарни млин да меље, иего ли има мале водснице, на власг могла иад њима водптн надзора и колико је могла иије ће тамо млети, илн ће у таквом олучају ире узајмитп, иа да ии хтела, већ су радпли иразииком готово свуда н све то на
за тај даи сврши посао. Држнм дакле, да би требало н млпиаре изоставитп. Међутим, ја бих имао на другу једиу ствар да обратим иажњу Скуиштиие: о мехаиџнјама п кафеџијама. Ја разумем, да мехапџијс треба да држе своЈе радње иразником отвореие, али да кафеџије своје кафане држе отвореие, ја мислнм да иема инкаква разлога. Кафане су ансолутво за мештане, а никако за нутинке и страице. Овнм законом хоће се, да иаша омладина, у место, да нде по кафанама, да ствара разиа удружења, а ие да нде да инјанчн, да се карта и т. д. Кафаие иама нису иотребие иразником, доста је кад су мехаие отворене, јер заиста долазе иутнпци и страици, па с тога и треба да оу мсхаие отвореис. Сем тога од мехаиџпја тражс се миого тежн условн иего од кафеџија. Нрема овомс ја мнслнм, да јс са свпм онравдаио изоставитн: бакале, колачарс, кафсџпје и дуваиџије. То је моје мишљење. (Чује ее: да се- реиш.) Потпредседник — Је лп вчљиа Скунштина, да сс реши? (Јесге.) Мика Сиасојевић — Оно, штоје Внћа говорио о 3-ој тачци, одиосио млинара, да заиста и оин не само да не смеју за време службе да раде, него за цео даи; газде могу да
штету варошн и морала. Кад је речеио о месарима и хлебарима, ја мпслпм, да трсба ту да до1>у и бакали, да и оии греба ире и иосле службе да држе дућапе отвореие и у њпма назарују, јер бакалн у дућанима већииом држе нужие иамирипце као со, оаиун, сирће шећер кафу н т. д. За то сам протнван иредлогу послаинка Јоваиовпћа да сс бакали нзбрншу из реда пекара, месара и т. д. Нека су госнода говорила, да трсба млииаре, да ограиичимо и да не раде празником. То је ио моме мншљењу ногрешио, јер нам народ обнчно иразииком, кад јс слободаи од свога иољског рада, оида иде у млинове, 1 ,а ие би ишли раднпм даиом, да даигубе. Ја сам нротиваи овоме, али сам за ограннчење м.ишова, као и осталих да за време служба не раде. Ја сам дакле, да остано но нројекгу. Живан Живановић — Ја бпх, госиодо, имао да вам обратпм иажн.у на казие, којс су овде одрсђеие. За све крнвнце, које су побројане од 1 до 7 тачке стављена је казиа од 10 до 50 дннара. Ту иема ннкакве постеиеностн. Вн знаге, госиодо, шта се дешава само за то што су казне за мехаиџнје врло строге. Ако му пншта друго ие може, ои дођс иадвнрн кроз ваппју, иађе да „пма ђубрета" и за то га олмах казип са 50—60 динара. То зиам и из нскуства нз закоиа о основинм школама ио коме су врло вслнке таксе ироннсане за децу
трие извс^иу штету, али иа против миого је већа штета од која одсуствују. 11рва је казиа 2 дииара, друга удвојеиа ц