Народна скупштина

СТРАНА 1058

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

зиа добро, да је у нашем буџету мањак, који ми морамо да иоиунимо. Кад хоћемо да попуннмо тај мањак—дефицит у буџету онда се морамо заннтатн, којнм путем ? Два су нута, пли да ударимо нов тсрет на народ, нли се мора наћи други пут, као што је овај. И један и други пут то је зло, али ово је мање зло н ми морамо да бирамо мање зло, а то је ова трошарииа. Заиста ја бпх се сложио са поштованим предговорником Машићем у томе, да оитсретпмо све луксузне ствари. Још у Нишу, кад се изнео оиај закон о патснтарнип, мн смо билн сви за то, да се оптерете луксузне стварн, па смо за то н данас, али г. Мишић нрочитао је једаи иараграф, којп нам не да да то оптеретимо н мп морамо остагн на ономе, да се сад онтерете луксузна јестива н зачпнци, без којих народ може да живн. Кафа је луксуз, н баш народ нећс пматп много штете што ће се оитеретнтн на том артиклу. Тако је псто и са шећером. Мегло шећера нек С(; повратн оно што је пре бнло ; нек се узме мед, иа ће бптн боље п здравије. Имајош много другпх зачинака, ноје паш парод не зиа, Но у колпко је то ошерећење као пеко зло, толико ће битп од тога и добра. Није нпком забрањено да гради код своје куће лојане своће, ннје ннком забран.епо ни санун да гради. Сапун је лако направптп, н ако не може то један човек да учпнн, нек се саставе њнх пеколико, иа нек нанраве котао сануна и иек иоделе. Процељујућн ирнлике у земљи, имајући у внду да треба иоставитп равнотежу у буџсту, ја мпслпм да треба иримиги овај иројекат, парочито још што знамо да се мора извршптн још нсшто, што је погребно за сељака. Ми зиало да је сељачкп палеж оитерећеи велт;ом иорезом, која .је дошла због неправилног нремера земље; то се нма поправитн новнм премером земље н новом класифпкацијом земљишга и колпко ће се тпме сељацнма помоћн, у толпко ће се онај мањак, што долази од ионовљеног нремера нопупнти тиме, што се у/ара трошарпиа на оне аргнкле којп су потребни сељацпма. И ми кад пмамо два зла, треба да бпрамо оно које је мање. Што сс вели да ће се овпм онтеретити инринач, на н нек се оптерети. Мн имамо доброг пасуља, којн је много боља рана него п инринач. Кад узмемо у обзпр све ирилике нашег парода као и то да треба још квалнфнкацпјом н премјером земљишта скидати са сељака, којн је снага наше државе, а који под пеправдом ирекомјерног онгерећења норезе на земл,у иропада, онда сам ја у пачелу .'.а овај пројект. Министар Финансија Мих. В. Вујић — Госиодо, дозволнте мн да кажем само иеколико речн у овој начелној дсбати. Пре свега онп раЗлозн које је сам финанснскп одбо]> нзнео п којн су вама врло добро нознатп као п меип т. ј. да иостоји дефпцпт у буџету, то су ти разлози који су мене и финансискп одбор могли нобудити да подпесемо овај иројегкт Народној Скунштнни. 1'. Машпћ који ме ун]>аво и наводи да кажем ово неколпко речи, напомепуо је да је трошарпна једап кулук. Теориски, но науци финанснској то се пнтање још раснравља. Начелпо се каже да све трошарпне нису правнчне с тога што терет ие нада на потрошаче ио имућиости. Но кад узмемо артнкле к ;је маса народа трошн, којп ипсу прека ногреба днеииа, онда је то памег на луксузнпје погребе, а не на нреке потребе. Алн да оставнмо овотеорнско ннтање на страну, да ие говорпмо у начелу за, а ко прогнв, јер кад бп начелно говорили, ја бпх могао бити иротив онога. Овде је питање чнме ћемо да иокрпјемо дефнцпт Опо што је паиомепуо пои Н. Милошевпћ, ја ћу само да ионуним. Вама је пеаиато да је прошле две год. од саме порезе на земљнште скуљено иреко милиоп динара, од иорезе на земљпште олакшано је пароду н сад чнме ћсте тај мањак да подмприте. Дефнцита фактички нма, не можемо га нодмнр ги иовпм неиосредпнм паметпма. Норез па земљнште, па зграде не може впшс да се повећава; могу да се чине само пенранкс као, ш1о је то учннепо у овом предлогу који је нред вама, т, ј.

да се нешто на плату повнсн, да се на капнтал новнси итд. н с тим је свршено; ту морамо стаги; не можемо даље мнслнтн да аове тереге уводпмо. Оио шго јс приход у нашој земљи, нпје у стању да јачн терет поднеее. Знајућн то, дефициг, Скупштнна је гради.ц, буџет, фпнансискп га је одбор месецнмо нрегледао н као што впднте, колнка је уштеда учињена? Сто и неколпко хпљада, Видн се, дакле, да је ирека потреба државиа, за извесном сумок, а она се не може подмирити. Знајућп да дефпцнт постоји н мора посгојатн, мн немамо другога начпна, иего да га подмпрнмо неколиким нзворнма, да дакле овај иројект усвојпмо. Господа из онозпцнје, сећају се дг су говорнла прн начелној дебат.1 о буџету, како је Италија због преке потребе увела трошарнну чак и на леб. ^апста то је неправнчна пореза; она теретп масу народну која се лебом рани ; алн сс у Италнјн казало, ми морамо п то да употребимо, само да измиримо дефицит. Ја подсећам гоеподу нз оиознције на то. Кад се помпње о спасавању финанцпском једне државс, нек се има н то на уму. Дефнцнт у нашем буџету постојп, н то је та невоља која нас нагонп да ову трошарииу уведемо. Не ударамо ли ову трошарниу из добре воље, него из иевоље. Но кад рече г. Машнћ да је ово кулук, нека ми дозволп да наиомеием да је тај кулук усвојен нрвн нут 1869 год. За што је то учињено? За то што је било опда нзвесннх издагака већнх н да бн се дефпцнг иокрно, морало се прибећи трошариип. Ја бпх г. Машнћу навео само го, да те тропирпие које су 69 год. уведене ннсу рђаво дејствовале. Ја толнко само сматрам за дужност да наиоменем, да се те трочирпне нису ноказале као штетие већ као корпсне за пропзводњу. Нарочиго од 69 год. трошарпне иису бпле кулук задомаћу производњу. Ирема томе смаграм да и овде неће бптп терег за пронзводњу земаљску. Опо што је напоменуо један од г. посланпка на н г. Машић да нма овде много пронзвода иа које нећемо смети иншта но трговачкнм уговорпма ударатн, на ћемо само ударнтп на земаљске нронзводе, нека кп дозволе да је то ногрешно. Ми ћемо ударатп н мо?кемо ударати само аодједнако, на артнкле који се са страие упосе, као н на артнкле којн су нашн производи. Не може се овај закон вршнтн на артнкле којп су у земљп, а не и на оие са страие. У колико се не буде плаћало на оне са стране, неће се шаћатп на ове наше. Димитрије Машић — Чпии мц се да се нећу варагп, да је та грошарниа устаиовљепа 1869 годпне, оида кад је Србија била ваеална држава п иад пије мислила да иоднже царинарнпце. Шго се гнче аргнкала у чл. 24, да Србија сме подизатп трошарпну иодједнако, како на њене, тако и иа страие иронзводе, извпннће г. мппнетар, шго морам да кажем, да је он приликом претреса монотла соли казао, да се монополска солска такса пе може да наплаћује на царннарннцама за то, шго нам уговорн трговачкп то забрањују. Следователно кад то важп за со, важн н за кафу н друге ортикле. Миниетар Финансије Мих. В. Вујић — Па говор г. Машнћа нмам д! кажем , да је са евпм друго оно што је било са сољу, јер у трговачком. уговору каже се: да се за време трајања трговачког уговора пе могу уводпти никаквн новп мопополп. Дакле, повп моиоиоли забрањују се. А овде је иитање о трошарнин а пе о монополу. Известилац Ј. Ж. Јовановић — Ја сам хгео да одгсворим г. Дпмовићу на његову замерку код чл 22. Он је казао: зашто да (е поипеује оно што се на1)е у земљн н да се на то наплаћује трошарниа н велн да је то неправедно. Мн смо у одбору о том нитан.у мислили п нашли смо да ће овако битп иајнодсенпје п најнравичпнје, јер узимамо да ће се у земљн загећн неколнко хпљада кафе н шећора н да не бп бпло ираведпо, да се иа то по паплати трошарииа а оин, који буду довезлн носле да илаћају. Овде је главно то, да се до!>е до пара н гај нас је разлог рувоводпо, кад смо ово усвојилн. Па замерку г. Машпћа, којп 1,пжо : зашто со уводн трошарнна на ова јеетнва а ие иа луксус, ја би га замолно да