Народна скупштина

89 САСТАНАК

спомене, која су то јестнва пвде а да иису луксуз. Маиифактура је луксуз, али ;>а маиифакгуру веааии смо трговачким уговорима н ие можемо чиннти што ми хоћемо, на с гога овде и стоји: да ће овај закон важитп у толнко у колико се коси с тим уговорнма. Ако се десн случај да Аустрнја протсствује нротив ове трошарппе, онда се ова неће моћн нанлаћнватн ; длн овај закон служиће нам за дане, кад нстекне уговор пзмеђу нас п Аустрнје п онда ће стуннтн у живот. Дакле оно што се може нанлаћпва! п. то ће се н наплаћнватп. Дал>е, г. Машнћ велн да није заштн1|еиа домаћа иронзводн.а. Ја мнслнм кад се прочпта члан 11 да ће Сптп јасно, да је овде баш потпуно зашгпћеиа домаћа пропзводн.;!, јер се у томе члаиу каже: радн тачнпје н сигуринјс наплате трошарнне на предмеге домаће пропзводње, миипстар фнианспЈе овлашћеи је да сваку такву пропзводњу подвргне нарочнтој контролн. Но где бн то бнло с велнкпм трошковнма скопчано пли нначе отежаио, мннистар по нотребп с иронзвођачнма може наредиш п плаћање одсеком (иаушално). Дакле, овим јо заштпћена домаћа производња. Ја немам нншта да кажем. Г. министар је казао каквн су га разлозн руководнлн, разлозн фннанспјски и одбор је то нмао у внду. Потпредседник — Оглашујем да је ирепрес свршеи. Ставићу иа решење овај пројект законскп у пачолу, Ко је за то да се овај иројект закопскн прими у начелу тај иека седи, а ко је нротнван тај иека устане? (Бећнна седи). Оглаш\јем да је прнмљен у начелу. Сад ћемо нрнаупгт претресу у поједииостима. Извеетилац Ј. Ж. Јовановић прочнга члан 1. Вића Радовановић — Ја мпслим да бн чребало у оиај члан унеш још један артнкл. Не зпам да лн се то предвидело илп се хгело пзоставитн, али ја сам устао да иредложим да спадпе нод трошарпну п чај а да до1 )с у овом члапу 1 носле кчфе н чоколаде, јер и то је једпо пиће опаке нсте врсте као н кафа. И молнм 10 чослаппка да ме иотиомогну. (11отиомажу га). Известилац — Ја нрпмам то. Мијајло Веселиновић — Иоред иредлога Виће Гадовановнћа ја бих иредложио, да се уиесу овде н сва теета, као: макароие, таранс н т. д. Ја миелим да је тај артнк) од велнке шгсте. Међугим свака кућа, која хоће да кува суну нли друго какво јело са тим артнклпма, она треба сама да нравп од свога брашна п масла; оснм тога дешава се да код некога у бакалницн стоје макароие ао 10 год. п скоро се н уцрвљају н то1по нсви куиује а иао иио зиамо да су такова јошт и обојена, то је у толнко јошт шгетпије н 1,0 само ^дравље иотрошача. Дакле,ја мнслим да је то по све шгетио и молпм 10 послаипка да ме ногномогиу у овом ИЈЈедлогу, да ее и та теста нодвргну трошарннн. (Иогпомажу га). Известилац Ј. Ж. Јовановић — 11а ово што је номеиуо г. Веселнновнћ имам да кажем, ако би се пошло тим путем н пшло даље, онда се не бн стало само на томе, него би могли да иађемо још 50 артпкала. Ме1>утнм треба нмати иа уму, да суо ми радп да овај закон стуип у жнвот н да се оствари оно што се њиме хоће, а ако бн иошли тпм нутем, онда бн др.ге државе кизале: мн пмамо трговачкн упвор са вама а ви с1е свс метулн нод тро^арнну. Дакле, ако хоћемо да овај закон сгупн у живот, оида не смемо нћн даље и ја не бих могао то да прпмпм. Тома Јовановић — Госнодо, ја сам протпван овоме закону о трошарннп н не бнх бпо нпкад за то, да сс ова трошарина уведе у нашој зсмљи. Но кад се овај закои прпмио у начелу, онда нмам да прпмешм за што је мету!а иод трошарину слана риба н зејгпп, јер мп знамо да слаиу рибу једу сељацн п спрогнња, а богатн људи вр.10 ретко а тако исто н зејтин н чудно мп је за што се ннје овдс ставило и одело од свиле, које се нзра1)ује на странн. Дакле ја молпм Скупштину да ово пма у впду п да се слана риба н зојтнн ослободе од грошарнне. Министар Финансија Мих. В. Вујић — Ово што је поменЈ о г. известнлац н ја м^рам то да кажем. Овде ннје нн-

— 9 МАРТА СТРАНА 1059

тање, шта би ви хте.ш да се мете, него оно што може. Мн смо ишли до крајњих граница и од овога ми ћсмо морати да чииимо устункс. То зависп од тога са колико ће се нредусрегљпвостп пзаћи сгране државе н водитн рачуна о нашој фппаиспској невољн. Дакле, ја вас молнм да то нмате на уму да ие идемо сувнше далеко, јер сувншиа ревносг може да шкодп. Што кажу г. Машнћ п Т. Јсваиовић да нема овде луксузпих артнкала, то је са свнм друго шггање. Ако хоћемо да онтеретимо производс маинфактуре, оида за маиифактуру пнје трошарпна иего царина. На нд\ћој Скушитннн мора!.емо да донесемо оннпу царписку тарнфу п кад нстекиу грговачкп уговорн, оида нека нас аатече оишта царииска тарифа и то ће бнти у ствари трошарина, а догле ие може бптп говора о томе. Дакле, ја вас молнм да го имаге иа уму. Димитрије Машић — Господо, ја лржим да ће свакако г. мипистар зиаги, којико се упоаи слаие рибе са стране. Да говорим о овоме побуђ\јеме го, шго, као што вам је иозмато, у пашем крају има рибара, који производе и соли рибу. С тога сам рад, да ми мииистар објасип, а ои ће то сигурно знати, колнко се уиози сдане рибе са стране. 11ре него шго ми он на то одговори, ја могу да тпрдим, да подовпна оие кодичине рибе, која се у нас трошн, да се иронзводи код нас. 14и анате ди су рибари сиромашни људи, да су го л»уди, који од тога свог заната живе, од тога нлаНају држанп пор з, н од тога издржавају своје породице. Држим, ие би 611.10 право, да јодном великом броју гра^ана, којн ту слану рибу производе, одузеги им тај посао, с тога, што се удара грошарина на слану рибу, која се у зом.1>и проиаводи, Ус.1»ед ове трошариие, биће конкуренције, а усљед тога биће конкуренције и у радној снази, и радницн ће радити буд за Ш10. Г. мииистар сигурно заа, да је мацарскоаустроугарска влада ударила вслнки 1>ум[)ук на иресну рибу, која се код иас хвата. Јер иа доњем Дунаву, почињу^и од Баба-Каја, само је с наше стране рибодов, а врло мадо има рибо с маџарске и влашкс стране. Дак*е, сви рибари хватају рибу с иаше страие. Паша др;кава има изкесган приход од тога риболова, она тс рибодово нздајс под закуп прско ареидатора по 20% провизијона. Маџарска и влашка нлада, да би иривукде ге иаше рибаре оио су их ослободиде од свију дацнја опшгииских и државнпх, и допустило им да могу предазити у Оршаву одиосно Турн-Северин са пресном рибом, п гу су нм о свом трошку подигдн кућице, где оиц вадо ајнар п рибу соло, гако, да је сад ајвар јсФгиипји код н.их, него код нас у Тскијн н Кладову. Ја мнслим да нс би трвбадо ■ ај јодпнп начип жнвота, којим многи .вуди жпвз у тим пашим крајевпма, оигорсћаиати овом трошарнном, у тодико прс, што со зна, да, колнко се слаие рибо са стране увоаи, да сс толико код пас производи. Ја бих са ових разлога био мишљења. да сс сдаиа риба ослободи од трошарине, док не буду наступиле друге ирплико, да се паправе други грговииски уговори; ја мисдим да јс ираво, да п наша држава помогпе тим људима, а ио да их упропасти Известилац Ј. Ж. Јовановић — Г. Машић управио јо на г. менистра иитање, колико се увози слапе рибе са стране у Србију. Ја му одговарам, за то, шго имам списак колико се годишп.е рибе ув зн — кодико со панлаћуЈе грошарина. Годншње се увози 600.00(1 кнла и то би био приход од 000.000 дин. На друго пптањс, о чому је г. Машић говорио, да трсба заштити наше рибаро, да они ис плаћај) ову грошарипу, нарочито с гога што је маџарска ааштитида своје, нсмам шта одговорити, већ га оиег унућујем па чл. 1 I и мислим да ћс то биги доста разумљиво за г. Машића, да 011 о томе пе греба да гонорн. Мика Спасојевић — Нокрај олапе рибе има и суна, која со код иас допосн у варошн иа продају као кућевна прерађевина, на коју држнм да не треба ударити трошарпну покрај варошког ђерма. Поред тога оиде су још поменуги неки раци п иужевн који су шкодљиви аа пољскс усеве. Ја ие знам каквп су то пужеви, што се доносо са стране. Мих. Веселиновић — Мало пре г. известплац против мога иреддога навео јо неке раалоге, н кааао јо, ако би пошли тим нугсм, којим »ам ја пошао, онда би требадн још на многе артнкле да ударимо ову трошарииу. То стојп, аш, чнпи мп се да има