Народна скупштина

СТРАНА 1062

Поиов1'11. И меин се чшш, господо, да ће се иромашнтн цеЉ, ако се оставп овако велика такса иа кафу. К,афа није сресгво да нодмирује једну нотребу н;фОда, без које друштво не може да онстгне, као што је потребан со н дуван. Кад сс на једаннут удваја цена кафп, онда ће потрошача врло мало бнтн а ако не врло мало, али сигурно миого ће их мање бнти него сад. Ко ће да инје каф) за 2 гр. нли за 0-50 пара дпн. Ја држнм. да би н у пнтересу држ. касе било, кад бн се сад ударпла такса само 1 дин. на кгр. Узмимо да се годншње трошп 1,000.000 кгр. кафе. То зничн да бн држава добнла спгурнпх 1,000.000 дпн. Међугнм, ако се осгави гакса 2 дии. на кпло кафе, онда ће се смањнти број нотрошача и држава ће имати много мању добнг, него кад бн се метнуло 1 дин. Ја држпм, да бп бнло врло добро, да се сад у иочетку етавн 1 дин. па кад се свет навнкне на ту гаксу, онда доцнпје може се и дуилпратн та такса на кило кафе. Али стивитн сад одма 2 днн. ја могу тврднти да ће држава од тога имати много мање ирнхода н да би ималн много више, ако бн се такса св^ла на 1 днн. од кнле кафе. Максим Сретеновић — Ја делпм мншљење двојице предгонорника н мени се чинн да са таксом 2 дип. на кнло кафе, повећава се цена кафе не дунло него 6 пута. И ја држим да неће бнтн нн 1 / 4 иотрошача кафе, колико их данас има. Тривун Мидојевић — Бојазан г. Мнке Поповића и г. Алпмпија нема места. Бар ја сам имао прнлике да виднм неке од њих, да код наше красне, лепе шљивовнце пнју шартресе и лнксре, а ваљда само за то, нгго шартрес кошта 2 гр. п 100 иара, а шљпвовица 10 пара, Ја као дете куповао сам кафу, отац мн је механџнја и онда се куповала кафа за 6 цванцпка н ма да се куповала за 6 цванцика трошила се много више, него што се троши данас. Не треба се бојати ни:нта од тога што ће кафа бптн много скунља, ја сам уверен, да што год јој буде већа цена више ће се и трошити, а н сама пословица велн : „ко не зпа шгаједобро, нека иита шта је скуно". Ја бнх терао да буде и 300 днн. од сто кила. То не бн нншта сметало потрошњи кафе, јер као што рекох, код нас се не инје чаша ракпје праве шљивовице тако радо, као што се пнје шартрес и ликер, који коштају 100 пара. Тако је то код нас, кад се каже 10 нара, неће ннкоданнје, а кпд се каже 1 дин. свн ће да гију. Војин Ђирковић — Г. Максим Сретеновнћ рсче, да је шећер 6 пути внше оптерећен, но г. нзвестнлац требао је да му к:же: да је и до сад на шећер нанлаћнван регал. па шећер 14, а на кафу 25 и кад се онда то срачуна онда го не износи 6 нути више. Ја сам за то, да треба да осгане као што је у пројекту. Новак Милошевић — Овде, господо, има двојако мишљен.е. Једно је поменуо г. Мијајло Поновнћ, и друго, које је њему супро.но н које је за мене много важннје, а то је, што бн држава отуд добила. У колнко народ буде мање трошно кафе, у толнко ће впше код њега богаство раститн н тпм је цнљ наша постигнута, да је било добити н за државпу касу, алн тнм бп се сузбило у народу трошење овога луксузног артпкла. Кад смо дошснлн закон о ссоскпм дућанима, мп смо издвојили кафу и шећср н нрнзнали да су ти артнклн ненотребни и ја сам погпуно за то, да овде остане трошарина од 2 дин. из онога разлога, што хоћу да се тим пгго више спречи трошење онпх намирница, којс ннсу пароду иотребпе, те ће на тај начнн народ постаги и богатнји. Ми знамо, како се кафа иије и троши по механама п ја кад би се могло нрема трговачким угор.орима да ударн н 5 дпн., то би ја радн здравља п са хигпјепског гледишта н на то прнстао, јер зпам да кафа н матср.;јално и хигпјенскн упронашћује наш народ. (Чује се: да се решн). Потиредседник — Је ли вољна Свунштина да се реши ? (Јесте). Ранко Тајеић — Ја инсам бно намеран да о овој тачци говорим, алн видим, да су нека госнода говорпицн вољнн

да оборе цифру трошарипе, која је предложена за кафу. Тропмрипа није нншга друго него зло, које се ]>ађа нз раскошног н луксузног жнвота, и онда је нрпродно, да зло које се отуда рађа треба да се н оптерете они аргнклн, који су већнном луксузнн, а нужне аргикле за нотрошњу убл.чже Јаделпмми шљење Тривуна Милпјевића, јер сматрам да кафа није пнкаква храна ни уморном нн болесном, но да је луксуз, који иронзводи штетне последнце за здрављо. Што се вели, да ће се од сад трошитц мање кафе па нп на том немамо ни та да изгубимо, јер само тим 1.е се нрпморатн да нронзвођач поправн наше забатаљено нчеларење и оно ће понова почети да се упапређује, и с тога ја мнслнм да је ово са свим умесио а коме ннје до вафе да ннје тај нека мете у џезву шљнвовице па нека угреје, нека зашећерн иа нека није. Коста Јовановић — Мени је као трговцу по.шато, да нре неколико година, сви еенанн којн су јевтпнији више су се трошнли, а онн есиами, којп су скупљн билн мање су се н трошнли, те је према томе и корист државна много мања, с тога сам ја за то, да се трошарпна на кафу смањи. Потпредседник — Прима ли Скунштина тачку трећу ? (Прима). Жзвестидац чпта тачку 4. Вића Радовановић — Као што је већ у ирвом члану усвојено да се оптеретн чај, то је најзгодннје, да се код ове гачке дода та реч. Известилац — Ја прнмам то. Живан Живановић — Ја не налазим разлога, да треба туцану кафу више оптеретнти, него кафу у зрну, јер баш ту може бптп оно, да је *| 4 кафе фалсифнковатп. Кад одбор већ иије хтео, да спусти тамо нснод 200 д. онда бар овде може се то учпнптп. Известидац — Г. Жпван пита за што је трошарпиа на нетуцаиу кафу 200, а на туцану 300 днн. То је за то, да не бн у Србнју већ довознла нрерађене кафе, него нека се овде преради и онда се трошарпна смањује на онолнко, колнко нзноси н трошарпна на спрову кафу. То је дакле бно разлог овој разлицн. Потпредседник — Прпма ли Свунштина тачку 4 ? (Прнма). Известилац чнта тачву 5. Јован Николић — Мн смо тачку 1 овог члана усвојн .111 да трошарпна иа шећер буде 25 дпнара иа 100 кгр. а прома овој петој тачвн иа пирпнач аће да се ударн 50 на 100. Ја не бнх могао прнсгатн на ио да на ннрннач буде већа трошарина а иа шећер мања, ие бн могао иристати с тога, што знам да се ппрпнач у опште више грошн него шеКер, а нарочиго сиротнпја класа нашег народа више га грошп. С тога ја бп предложно да се код ове тачке чини нзмеиа ге да се ова пифра од 50 смањн на 20. Молпм да ме иомтчогну 10 нослаиика. (Потпомажу га). Мих. Веселиновић — Код ове тачке. ја бих молио, да се иирпиач одвоји, јер њега има две сорте: епглеског, који се у маси народа тропш, и талијансвог, којн дунло кошта. На еиглескн се илаћа 30 п. днп. а на такијански 60 н. днн. На тај начин постигнуће се н једна и друга цељ, и да се маса парода не ошчегн а н да се државна каса не оштеги. Ранко Тајсић — Ја сам хтео да предложнм оно нсто што је нредложпо г. Јован Нпколић, по кад га је он предложио, ја се њему прндружујем, и само бпх ги у толнко потиомогнуо што ја сматрам пиринач као једиу храну, коју већином троши сиротнпја власа, н војн се доста троши по нашнм селпма. Ја мислнм да је довољно да се инрннач теретн трошарнном од 1 гроша па внлограм, и замолпо бп Свунштпну да н она то усвоЈи; а то је 2 днн. од 100 вгр. Мика Спасојевић — Ма да нојнмам фннаиснјсве приливе у војпма се иалази наша земља, ниав треба знати у каввим је она у економннм нрнливама.