Народна скупштина

СТРАНА 1090

задобија својпна. Да објаснпм зашто то нптам. Зато, што у новнм крајевнма пма нриватних шума, али људн немају танија од њих, јер Турцп нпсу никоме тапије давали, и ио овоме они не могу да докажу ираво својпне, на ту своју нмаовнну, па ће је свакако по овоме члану и нзгубнти. Иввестилац — Зна се како се по закону доказује право својпне. Свп тп начнни доказнвања права својине, законом пронисанн, могу се и овде употребитп а то је: уредним таппјама, судским нресудама п „нравом државпне". Потпредседник — Ја мислим да ће боље бптн да нретресамо тачку но тачку. Иввестилац прочнта тач. 1. у чл. 1. Потпредседник — Усваја лн Скунштпна ову поделу ? (Усваја). Известилац прочита тач. 2. Милош Богдановић — Менн се чини, да је умеспо да остане ова друга тачка по пројекту опако, као што је г. мииистар предложно, јер ми знамо да има онштнна које су нлаКајући државн норезу за њнх скоро откупили те шуме и сад се овнм чланом забрањује, да те општнне нмају право горосече, попаше н жпропађе, па како ће они онда да поднжу своје сточарство. Ја мнслим, да је умесније да тн људи имају ирава на попашу, жпропађу н горосечу, н с тога молпм 10 посланнка да ме нотномогну, да ова гачка остане по пројекту мнннстровом. (Не потпомажу га). Известилац Л>. Новаковић — Ннкако се не може узстп, да кад неко упнше у попнсне књиге, известан простор земљии1та, да му то служн као доказ о нраву својнне, јер кад бп се та практнка увела, то бн бнло веома оиасно. Онда би моглп опп, који су чули да ће нзаћн овај закон, упнсатн пре две нли трн године толико шуме, да ми државне шуме не бн ни ималн, јер би она била разграбљена. Ме1>утим, радн умнрења оннх, који се илаше да ће држава од онштнне п нојединаца отетн, ја ћу да напоменем, а мпслим да ће и миннстар пзјавити доцпије, да цељ државе неће бнти да што више шума за се приграбн. Њена је цељ, да се наше шуме даље безобзнрно не сатнру, као што је то до сад било, негодасе шуме што боље чувају, нодижу и унанређују. Дакле, држави неће бнти цсљ да ириграби од општина и но.јединаца њихове шуме, већ шта впше гледаће да да општинама више, него што и сад нмају, само држава хоће да задржи за се нраво надзора, да се и даље наше шуме ие унроиашћују. Јован Милић-Баличевац — Ја мнслим, да бп иајбоље било, кад би се те шуме правилно поделиле на све оиштине, а не да једне општине имају и сувнше шумс а друге не. Милош Богдановић — Г. известиоц имао је доброту да наномене, да држава неће за се грабнти што више шума, алн она може да експлоатише оне сељаке, јер ће од њнх да нанлаћује за попашу н остало п ја ништа друго не тражим до то, да од њих неможе наилаћиватн нонашу п друго. Иввестилац — У VII одељку овога закона говори се о иоиаши и жнронађи и о томе можемо тада говорнтн. Потпредседник — Оглашујсм, да јс нретрес свшсн. Ја ћу ставнти на гласање тач. 2. Ко јс за то, да се тач. 2 ирими нека седн, ко је против нека устапе? (Већнна седи). 06Јављујем, да је Скупштина усвоЈила тач. 2. Иавоотилац — ирочнта тач. 3. Радисав Митровић — Код ове тачкс мало иро учинио је г. Божа Кунатровић једну примстбу, јср шуме којс су подигнуте нре 26 октобра 1833 год. одузсте су од општнна, као државне шумс. Ово се и данас ирактикује, јор има шумара који се нозивају на овај нропис и одузимају од нриватних л»удн и!умс у којима има дрва старијнх од 1НЗЗ годнис т. ј. од 60 —00 година старости. Ја би молно 10 ноолшшка, да мс потиомогну, да со оро рочи, „од 26 октобра 1НЗЗ годиис" пзбришу. (Нс иотномажу га). Пи)>а РадонаноииК — Никако нома бојазни госнодо предговориика, да ћо се овим што јо ставл.ено „од 2(1 овтобра 1Н.!3 год.» одуаниати од општиии п оно шуме у којима со

нађе старнја дрвета од овога времена. Мн зиамо, да дотле ннје бнло ни општинске ни ирпватне шуме н иозивање на ово са свпм је умесно , јер разуме се до тог времена оиштнне нпсу пмале шуме , а од тада тек пмају , и оне су сгавнле у забрану нзвесан иростор нлн нодизале. Дакле овде се не разуме, да ће се тпм одузимати људима шумаукојој су дрвега старија од 1833 годнне , јер ти људп могу доказивати ираво својнне и државином , па макар да у тој шумн имају дрвета стар;|ја од 1000 година. Дакле мн смо мислили да останс овако, јер да је комнсијн за ограннчавање шумајасан правац. На овом месту још могу н ово да изјавим, да гема бојазни, да ће држава нрисвајати од општпне шуме , јер смо мп ко-, мнснју за ограничавање шума удеснлп тако, да се просто нде па то, да се иоставе границе између држ.'впнх п општинскпх шума и да се одредн колнко ће остатп , а надлежан мннистар изјавно је , да се општинама даје колпко год потреба захтева, те и отуд бојазнн иема , да ће држава отнмати те шуме, јер ће се оиштинима датн впшс но што желе. Радоје Костић—Бпћа Радовановнћ објаснно је лено ову ствар н ја још имам да додам, да се државча тра у онште разлнкује од онштинске, јер се у онште нознаје, где впшо људн у шуму улазе, ту и иутевн остају. Што се тнче сгаростн дрвета по томе се н дознаје чија је својнна , а у оиштс дрвета у држ. шумама дебља су но у нрнватним н оиштпнскнм, а и рсђа су као н одвојена махом, Божа Кунатровић — Ја нмам г. Внћи да одговорнм, на он што он вели , да ће својнна моћн да доказује сведоцима. И ја то знам , али го ће се моћн доказиватн з оне шуме, ко.је су заузете од 1833 год. па на овамо , а до 1833 год. то не може бнтп. Дакле он велн, да тада ннје било нн оиштпнске нн државне шуме , алп мн знамо да је неко на њнма живио, п да ми нисмо ослободнли нустињу , јер било је људн чије је то имање бпло и пре ослобођења. Новак Милошевић — Једно опште гледнште па овај зааои умириће и једне н друге. Мн треба .да станемо на пут упропашћењу нашнх шума , па бнле оне општннске нли државне ми ћемо од тнх шума нмаги корнст , које је овај закон нроннсао. Јер онај снромашак, којн нема жироиађе , он ће се користпти опште-народипм шумама. И с тога иема инкакве бојазни односно заузнмања овнх шума. Главно је само, да се обележн докле је државна, а докле је онштнвска шума, н цел> је овога закоиа, да брани једне н друге шуме. Међутим, кад су овс комисијс већином од народа, оио ће пресудитп о овнм шумама, па тако ће н битп. Главпо је дакле овде, да се сачува шума, и ио овоме нема бојазнн. Тома Бојичић — Ја ћу да учиннм једну наномену. Нри одвајању оиштннскнх шума од државних, напћп ће се на сиорове иа ће оиштинама бнги тешко, да доказују својпиу, јер нма онштниа, које уживају то нраво од пре 60 —70 год. на немају таинје. Ако се буде дошло до спора, опда но носгунку судском, пећо се моћи доказнватн нраво својние свсдоцпма, јср но ноступку §. 242. нс мо:кс се ни једиа сума већа од 200 дии. сведоцима доказивати. То бн се могло н овдс прнменити, ако се овако остави. Извеотилац — Онде је стављено ово „од 26. Окгобра 1833 год.. и С тога, што је то дан кад су нрестали госиодарлуци и настало сређпнан.о иравннх одиоса у Србнјн. Дотле су били госнодарлуцн п турски снахилуци н кад су онн укинути 26. Октобра 1833 год., оида су оин посталп држ. својипа; а оно што ннјо бнло господарлук, задржало су оиштпне и оие нсмају тапију на то, а иеће мн инко ни тражитн. Кад бн се ово нзбрисало било би још горе, јер онда бн со могло н на млађе шумо иоеумњатн и осиораватн право својине онштнин, ако нома таннјо. Бољо јо дакло да остано ово, Јер шмо ироширујсмо прано сонствсностн општннн. Потпродоодник — Црогрес јо снршон. Станљам на рошен.о: Ко јо за то, да ео онај етав о ошптннскнм шумама прпмн иека соди, ко јо протнн пек устане? (Воћнна ссдн). — ОглашуЈем, да јо Скунштнпа усв јнла онај отан. Ипиоотилиц чнта стан о сеоскнм шумами.