Народна скупштина

91 САСТАНАК

"Бурђе Ђоровик — Да се дода овде још п „данак плаћају," јер која оиштииа ие илаћа даиак иема права да то ужива (То се раауме). Панта Срећковић — Ја нн о чему другом ннсам хгео да говорим него о овој 1833 годнни. До 1833 год. ннје ннко ништа нп нмао. Ово је нрва тернторнална ињига ове земље, где се зна, шта је чије. Онда је човеи само дошао, иа рекао: ово је моје, на је н ово моје н ово н ово.., н разуме се на то ннје добно танију. Еа зар сад неко да дође н да му отме то?! Дакле, ако ви избришеге ову годину, онда се нзбрнсали вашу сопственост, на заго треба ове годнне да остану. Да наиоменем још ово. Мало час, ја сам говорпо о хатару нншком, а ион Марко ми је сиорије то; међугим ево и овде где се уважава тај хагар. Потпредседник — Претрес је свршен; нема више јављених говорника; сгављам на решење овај одељак о сеоским шумама: Ко је за то, да се овај одељак ирнмн нека седн, ко је нротив, нек устаие? (Већнна седи). — Оглашујем да је Скуишгниа усвојила овај одељак. Известилац нрочнта одељак о шумама у ново-ослобођеним крајевнма. Потпредседник — Ко је за то, да се овај одељак ир1 .ми нека седи, ко је иротив нек устане? (Већнна седн). — Оглашујем, да Је Скуишгнна усвојнла овај одељак. Известилац чига одељак: о манастирскнм н црквеним шумама. Потпредседник — Ко је за то, да се овај одељак иримн онако, како га је нзвестцлац нрочигао иека седи, а ко је иротив иек усгане? (Већниа седи). — Оглашујем да је Скунштина усвојила нрочнтанн одељак. Известилац цро"чнта став о ирнватинм шумама, Јован Николић — Ако се овај иоследњн став усвоји овако но иројекту, онда ће се учннитн велнка иенравда миогим имаоцнма цриватних шума у ново-ослобођеинм крајевима, јер код нас ннко нема таннју од тих нрнватннх шума. Уа време турске владавние, турсце властн нздавале су таинје иа знратне земље, а на шуме инко ннје издавао таиије. Мало ире нзвссгилац одговарајућн на прнметбу доктора Дннића рсче, ла се само уредннм таннјама може доказиватн н задобијати нраво својние, али шга ћемо са оиим који нема.у тапнје од својн шума, с тога дакле да се не 6к дешав; ли разии сукоби при овоме, ја бих молио да се овчј став вратн одбору, да се боље стилизује. Известилац — Ја мпслпм, да није погребио да се враћа ово одбору, јер је овде јасио казаио; „које привагипм лицима ирииадају ио ираву својпие." Право својпне не доказује се само танијом, него и другнм средсгвнма. Дакле нема те бојазии, коју је изјавио Ј. Нцколић. Потпредседник — Ирегрес је свршеи. Сгављам иа решење последњн став, којп говори о прнватиим шумама. Ко је за го, да се овај став прнми, иека седп, ко је иротнв нека устанс? (Већииа седи). — Оглашујем да је Скуиштииа усвојнла ирочнтани сгав. Известилац — Одбор је нзоста впо чл. 2 пз пројекта нрема томе чл. 3 иос1аје други. Потпредседник — Ко је за то, да се ирнми чл. 2 иека седи, ко је иротнв тај нека усгаие? (Ве^ииа седн). Оглашујем да је Скуиштниа усвојила ирочитаин члаи. Известилац нрочига чл. 3. Потпредседник — Ко је за то, да сс нрнмн чл. 3 нека седи, ко је нротнв тај нек устаие ? (Ве^пна седи). Оглашујем, да је Скуиштши усвојнла чл. 3. Известилац нрочита чл. 4. Данило Јовановић — По момс схватању овај члан стојн у онреци с Уставом. По Уставу судска власт прппада нскључпво судовнма законом устаиовљавају иеке комнснје, које ће да раснрављају н нека интања правне нрироде. Ја

— 11 МАРТА СТРАНА 1091

инсам за то, да судску власт врше комиснје, н да оие решавају овако важна и велпка и и тања и с тога сам за то, да се овај члаи, а гако нсто и свн они^којн гвворе о овнм компсијама, одбаце. Вића Радовановић — Занста, комисиско су!>ење ио резоновању иои Данила не може ла буде; али но Уставу може да буде изборни суд, а у стварн су ово изборип судови као што ће се одма у једиом члаиу вндети, а ме1>утнм изборнн суд може да буде ио Уставу, Известилац — Сем овога, што је рекао брат Впћа нмам да наиоменем још ово. Овај нзбранн суд — ове комисије — не нреуређује ; он има само да ирими доказе и да оцеии имали ко ираво својиие или не, иа само у томе случају, ако иротпвиа страиа присгаие иа одлуке комисије, оида постаје то извршно ; а ако суиротна страиа ие арнмн, онда ие суди та комисија, иего она то уиућује ирвостеисиом суду те ои о томе решава. Дакле то важи само у томе случају, ако се дође до сиоразума. Потпредседник — Пртрес је свршен. Сгављам на решење. Ко је за то, да се чл. 4 нрнмн, нека седи, ко је иротив нек устане? (Ве^нна седн). — Оглашујем да је Скуиштнна усвојнла чл. 4. Известилац нрочита чл. 5. Потпредседник — Стављам на решење : ко је за то да се чл. 5 нрнмн нека седи, ко је иротнв нек устане ? (Ве11ииа седи). — Оглашујем да је Скуиштина усвојила чл. 5. Известилац ирочита чл. 6. Богосав Поповић — Ови члановн комиснје, који се иостављају краљевскмм указом, то су људп, којп нмају иово^е илате ; међутнм њнма се овде одређује још ц днјуриа ио 12 дии. Ја мнслим да је то миого, иа бих био мишљења да се смањи од 12 иа 8 дпи. Молио бнх 10 иослаиика да ме иотиомогну. (Иотиомажу га). Известилац — Овде се узима у ових 12 дин. н диЈ 'уриа и путни и подвозии трошак. Кад једаи члан комиснје, рецимо, има да иде иа Копаоинк из Београда, оида ће тешко моћн да иодмири све трошкове иа н иутне и иодвозие са 8 дииара диевио. Ја мнслим да треба осгавнти 12 дни., јер то није миого. Димитрије Машић — Г. известнлац рече, да иод ових 12 диц. долазц : диевиица путии и иодвозип трошак. Пре свега ја сам ирогив.ш да буде тако велши дијуриа од 12 дин. иего нека буде као што речс иои Богосав 8 дни. Јер кад је усвојено да оишгински члановн нмају но 4 дниара онда ја мислим, да је довољно да овп члаиовн компспје пмају дупло: дакле по 8 динара. Алн држим, госиодо, да ие би бнло ираво да им се 8 дииара да и иа име дневиице и иа нмс свију иутних грошкова, јер ви ћете зиати да има удаљеинх месга код нас и да ће иеки нћи одавде у Ужицс и он ће оида нмати десег иута ве1)0 трошкове иего ли оиаЈ који нде у нодуиавски окр. Ја мислим да то иије ираво п боље да пм смањимо диевннцу, а да им дамо иутин трошак. Дакле ја сам за то да .им се прнзиају иугнн трошковн и иа име диевиице да им се да 8 дпиара. Тривун Милојевић — Нпјс много 12 дццара кад ће то да буде п иа пмс диевиице и на име ионутиие, јер кад иеко нма иеко де иде иа крај иодуиавског округа, ои ће морати да илати само кола 5 —15 дукага. Дакле ово ие трсм да се смањује. Миниот . народ. привреде К. Таушановић — Господо, мц пмамо снакога даиа комисије, а миогп су од вас били у компсијин, могли су видети какви су трошковн кад се једаи човск кре^е из једиог места у друго. Узмнте само да Један човек оде одавде у Гроцку, и ја вас иигам може ли се изићп иа крај са 12 дннара да се иодмпро иодвознп и остали трошковн, а камо лп кад се мора ићи и даље? Предлог г. Машића нде још даље преко ове суме, јер еи предлаже да се иоред диевиипе дајс и иутии трошак, Дакле 12