Народна скупштина

СТРАНА 1093

министра од 11 јуна 1 876 год. ФБр. 5010, у коме је казано, да од дана објаве ванредног стања ни једно лице, које такву службу код војске врши, неНе иматн путног н ноднозног трошка у новцу већ 1»е га добијати стварно од станице. Вило је ОФицира, миповннка и званичника, који су примл>ени новац вратили, а има и таквих, који на то не пристају без судске осуде, наводеИи за разлог то, што се нису корнстнли подвозом од станица, што им је плата смањена за време рата на 300 талира а онима који су имали испод 300 одбијоно но 20°/ о а што су морали о свом трошку набављати одело и оружје. Војно министарство намеравало је да противу спакнх Јица поведе парницу код земаљских судова и одредило је било за заступника свога аудптори; но он је поднео реФерат у коме радзаже; да се с погледом па закон, ие би могла водитн нарница успешно по државу, и да би држава могла отуда нмати више штете него користи. Тај његои реФерат послаг је г. министру Фннанснје да да и правнички одбор даде сиоје мишљеп.е. И одбор је у овој сгвари био сагласан са аудигором мнппстарства, о чему је и војног иинпсгра пзвестио писмом од 5 јуна 1 8 82 године. Међутим су рачуни минстарства војног за 1876 и 1877 рач. год. већ билн склопљенн и поднети Главној Контроли на предлед; и из њих изостављенн привремени издаци, и пренети у 1 8 78 рач. годину, те да се тамо по свршеној расправи покажу у дејствителне издатке. Све што је се могло нанлатиги без парнице, наплаћепо је, а остало још 15.912.30 гр, пореских и 6.700.10 дин. у питању, да ли држава има права на наплату, као што је напред речено. Чекати да се снор овај оконча путем парннпе, не би се могли рачуни још за неколико година поднети Главној Контрсли на преглед, која готово свакпм даном тражн да јој се рачуни за 1878. год. на преглед поднесу, а сумњив је успех и уз то би можда државу коштала више, пего што износи њено примање; и најзад опег би ова ствар дошла пред Народно Предсгав виштво да по њој донесе своје решење за расходовање ове суме. С тога да се не би водила парница противу ових липа, нарочито кад нема нпкаква нзгледа на успех, и да би се рачуни за 1 8 78 год. једаред окончали, мени је част да замолим Народно Представништво да изиоли одобрити да се ова сума од 6.700.10 динара, на коју се до сад наишло, расходује на рачун државне касе; а да не би друге суме на које ће се без сумње даљим радом наићи, онемогућиле склоп рачуна. молим да Народно Представништво изволн донети овако решење : Народна Скупштина, сазвана у I редовни сазив I нериоде решила је: пОдобрава се министру војном да суме издате прнвремено на име путног и подвозног трошка у 1 8 76 год. лицнма упућиваним на појне дужности за време ондашњег рата расходује дејствително и покаже у рачунима за 1 878 рач. годину." 18. октобра 1890. године поднешен је Народној Скупштини од стране војног министарстна овакав предлог: По изменп ј(. 19. зак. о буџету (абор. 41. стр. 22 4) свп кредитн одобренн и иеутрошени до краја једне рачунске године, треба да се заузму-ангажују код главне благајне државне, да би се имали на расположењу за подмиривање неисплаћених трошкова за годину рачунску аа коју су одобрени буџетом. Придржавајући се овог законског предлога, министарство војно ангажовало је код главне благајне неутрошене своје буџетске кредите аа 1885 р. год. Ово је учинило 30 јануара 1886 године као времена до кога стоје отворени кредити према аакону, али министарство Финансије оспорило је ово тражење министарству војном, и није хтело да за његов рачун депозитира неутрошене буџетске кредите за назначену годину. За ра.ио! навело је. да је ангажовање требало извршити 1 новембра 1885. године и кад то није урађено, то се, ве.ш неивузете суме имају сматрати као уштеда за назначену годину. Минисгартву Финансије доказано је, да се ангажовање неугрошених кредита није могло извршиги у почбтку новембра,

баш и кад би његово — министарства Финанснје — тумачен>е закона било правилно; није зато, што је нојска у томе времену била у ратном стању, на се морало чекати док се ирати у редовно стање и кпмандама буде могуће, да саставе нужне податке, т. ј. да мипистарству војном јане: колико им је новаца н на нме чега потребно за намирење својих рачуна аа 1885 рач. годину. Ова око.шост пречистнла је ствар толнко, да је министарогво Финансије присгало, да се оно питање реши ааконодавним путем на чему и данас стоји. Министарство појно није могио да чека па ово законодамно решење, заго је склопило сној рачун аа 1885. рач. годину и ноднело Главној Коптроли на прегледање. За недостатак у 1,788.571.99 динара, на колику је суму при свршетку рачупа сведена цифра неиздатих буџетских новаца и који су Фактички потрошени, помогло је се па овај начин; 1. Задржата је уштеда. која је но закљученом рачуиу за 1883. рачунску годину имала да се преда гливној благајни у 1.102.460.53 динара. 2. Иозајмљено је из уштеђених новаца по закљученом рачуну за 1886 рачунску годину, м који новци такође треба да се предају главној благајни ....... 686.1 1 1,46 динара. Свега 1.788.571 99 дин. Овим предлогом, који је штампан на стр. 102 4. п 102 5. првог дана стенограФских скупштинских белешака за ирошлу годнну, миннстар војнн молно је да му Народва Скупштина прнзна овакан рад, не тражећи никаквог накнадног креднта, него само да изврши рачупску Формалност. Тај предлог, ношто се пашло да има везе с буџетом за 1890. годину упућен је Финансијском одбору, Д4 га с буџетом изнесе, па из овога приликом претреса буџета, пије ни паношен пред Скунштину и тако је остао не решен. Понављајући тај предлог Народној Скупштини, част ми је наиоменути да утрошак од 1,788.57 1.99 дин. нема никакве веае ни с овогодишњим буџетом пи с пројектованим за идућу годину, нити захтева какав нов издатак, него се тражи да се призна снршени чин и пзнрши рачунска Формалност у томе, што ће се цела буџетска уштеда за 1 883 год. од 1.102.460.53 динара н од уштеда за 1 886. г. (која износи 1,689.1 46.33 дин.) 686.11 1.46 линара ноказати да је утрошено, као што и јесте, у 1 885. рач. годину, а сума, која је из буџета аа 188 5. рач. годину требала да се изда војном министарстну покааати као уштеда за ту годину, н на тај ће се начин издатак из 1883. и 1886. године покрити ушгедом од 188 5. године. Према томе мени је част замолити Народну Скупштину, да ову ствар иаволи узети у оцену неаависно од буџета н решити : „Одобрава сс министру војном, што је суме, које су биле зауаете код главне државне благајне за исцлату војних рачуна од 1 885. рач. годипн. — но које је главна благајница огласила као уштеде на војном буџету за ту годнну, — исплатио у 1 ,788.571.99 динара иа уштеде на војним буџетима за 1883. и 1886. годину, с тим да му се ова сума призна у рачунима оних година, из којих ју је позајмио, а имено за 1883. год. — це1а буџетска уштеда од 1 ,102460.53 дин; а за 1886. год. део уштеде у 686.1 1 1.46 динара«. По закљученом рачуну за 1 88718 годчну показала је се уштеда на војном буџету у . . . 2.748.104*67 днн. Ово је уштеда задржата у касн војног министарства за оружни фонд на основу тач. а члана 1-ог закона о устројству овога Фонда од 187 9 год. и у недостатку буџетских кредита упогребљавана је на подмирење и таквнх потреба, за које према закону о оружном Фонду треба имати накнадно одобрење. Тако је утрошено: 1. За откупљено земљиште у Гор. Милановцу и Ваљеву и зграде са аемљиштем у Нншу • 57.7 50 дин.