Народна скупштина

I ;

СТРАНА 1101

ској, у толико пре, што нежна прнрода јеДно женскиње, из нежнијих побуда стаје на српско земл.иште, да прими веру нашу државну жртвујући љубавп пашега брата — љубав према родитељпма својим и све трлдиције свога племена Али члан 30 Устава прокламовао је и законску заштиту свакога странца који се на нашем земљишту нађе, даклс и оних, који су се затекли и онпх који на њсга доцније стану. разуме сс заштиту, у колико сс њихове личности и имања тиче. А као што сам п раније у свом говору казао, слобода савести и слобода вероисповести везапа је слободом личпости и у колико она заштита има да важи за лнчпост. толико она важп и за она друга права, која су нераздвојпо — органски с личношћу везана. Но, на срамоту државе и српског имена, а на огромну ' моралну штету сила нашег живља , који још нсослобођен, трпи под туђим господарством, под туђнм јармом, српска управна власт, етоје1)П под надзором Мнпистра иолиције, учинила је прсступ п према павсденим члановпма Устава, прекршив тим делом и оне другс обзире националпо. Разлог, који је изнео г. Министар да је Фатима малолетна био ми је из раније познат, али је он удсшен да се потврди и у Окупштнни, како је Фатима гек 16 годипа стара, и да према томе није имала права да се у погледу промене вере и своје личне вол>е опреде .Бује. Но тај разлог не стоји. Њега је испрела иста власт. Јер према ономе, што је мој прпјатељ Тома изнео: према уверењу, које је лекар г. ТопаловиК нздао, увиђа се, дајеФатима била дорасна и да је имала право да се опредељује у питању слободе савести и то у питању: хоНе ли напуститп веру мухамеданоку и прећи у нашу веру нравославну. Једна погрешка повукла је за собм другу. Нреступ, којн је власт учинкла, онда кад се ставила у службу турског вицеконсула, кад јс на силу, лишену слободе, Фатиму, пребацила турским властнма, а не њеној родбинп тежа је у толнко што је та власт имала нарочиту дужност, да заштити Фатиму; а она је да би поправила погрешку своју у томе, покушала да се лажно констатује. да је Фатима била без услова за самоопредељивост, дакле, да је била испод довољног броја година и према томе да је могла пздати. Но, у томе она није постигла своју цељ, и г. министар унутрашњих дела, као одговорни заштитник реда у земљи, ако у истини то хо^е да буде, нема интерес, да се поведе за подацима окружног началника, који је у нужди да оправда свој поступак, могао спремити за овај разлог и мат^ријала него он треба да верује оним људима, који Фатиму знају и који су је видоли. Г1о чл. 31. Устава земаљског забрањује се издавање чисто политичких кривица. И ако Фатима не би била прост ■ преступник, прост злочинац, као што није у ствари, јер није ничије приватно право повредила, то она, у колико сс тиче побуда за прелазак амо, побуда у промени вере, имала би се сматрати као политички кривац, но никако као прост кривац. Према овоме, власти су учиниле и преступ према чл. 31. земаљског Устава, јер су издале Фатиму као такиогч кривца. Но поред ових Формалних сграна спорног питања о које се власт огрешила, највећа је она, коју је учинила спрам српског живља, који жпви с оне стране наше границе, ! дакле је тим учинила и јак удар историјском нам задатку. Тамо има неколико стотпне хпљада наше браКе иод турским јармом и кад они, по овом догађају, дођу до убеђења, да Србија и срп. власти не само нису у стању да их ослободе н да нм помогну, него да се још стављају у службу турских власти и да их издају баш онима од којих бега и незаштићено женскиње, онда тај народ губи веру, да ћемо га ми икад и ослободити, губи наду, губи дух, а, ако Србија жели бити народна др;кава, ако она жели да очува имс Пијемонта на Балкану, то би се овај догађај морао ценитп нарочито са овога гледишта и, у том случају, она не би очувала народну част, ако би Н. Скупштина, без осуде, нрешла преко овог питања, на дневнн ред. Вудимо н овде добри Срби и патриоте и не штедимо кривце.

Из ових разлога нисам задовољан са одговором г. Министра, ма да призпајем да у ово.ч дога1)ају нема његовог личног учсшћа, али држим да и он сам не може бнти задовољан са оваком радњом власти; држим дакле да треба датн сатпсФакције српском образу и достојапству срн. народа. Панта Срећковић — Пошгована браћо ( посланицн! ја сам као дете, а и вп сте сигурно више пута у свом веку у вече иш.ш са својим матерама, кад се од једаред појавп звезда, а вп кажоте: ено звезда, а она одговара : ћути то роб бега, на ако ћутиш он ће да утекне, а ако говориш они ће да га увате". Може ли бити всКег робља, него ли што су Мухамоданкпње. Ову пашу веру и народност, шта јо одржало, одкуда је то остало? Наше муке и дугододишње робовањс донеле су у народ чак и то веровање да сваки човск има своју звезду и кад та звезда бега, да то роб, бега и снаоава се. Мене није овдс покренуло да ставим то питање о Фатими н Јањи, за мепе јс то са свнм свеједно, које да је, ного ме је покренуло друго једпо са свим национално питање. Као што јс код пао заштнћена Уставом наша нриватна кућа, тако је Уставом заштнћсна п наша држава, да она неволпе н несреКне, којп хоћс да промене веру и.ш којп због политнке свога патриотизма п р!>авог тамошњег расположења спрам њих прсбегну нама да их држава никад нс издије, о томо постојн обпчајно право и има закон о томе. Кнсз Мнлош издло 1800 год. закон у коме се каже само може бити издан злочннац а други нико. Ја знам, а н вн ћете знатн, кад је прећашња влада, издала некога Свраку, ја мисли.м, да смо ми нсколико месеци нротествовали у новипама што је то учнњено и би.ш смо у праву, јер издавањем Фатимс, шта је учињено с нашом ндејом и нашом мншљу, шта ће рећи наш народ, рећн ће, отишла једна пунолетна девојка да се покрсти и они су је нздали. Такво ће убеђење да влада и код Срба и код Турака после овога у Турској ? Они ћо казатп: та држава не заслужуЈе да тамо бегамо, јер оиа ће и нас да изда. То јо та мнсао, која ме је побудила, да поднесем ову интерпелацију. Пезавпсност и самосталност државпа то јо идеја и побу!)ује мс да говорим. У колико наш народ бранн ову идеју, после устанка, кад је први нут дошло пптање о трибуту, који се плаћао порти у 2,400.000 гроша, то је питање тако дочокано, да су свп казалп: мп ћемо нре да изгинемо, пего то да пла^амо. А за што смо со онда борилн? Онда је Нрозоровски писао Србима, да они илаћају тај данак за то, што је њима у Србију утекло 10.000 људи, који нс смеју да се врате натраг у Турску ; а ако хоће да не плаћају нпшта, они нека те људе издаду. Ондашња влада казала је: ми ове људе но дамо макар плаћали и трн милијуна. Па макар и сви изгинули. То је створило Србију Пијемонтом. Други је случај бно 1835 године. Неки Турчин, нријатељ кнеза Мнлоша, богат п важан човек, отме једпу Српкињу нз добрс н богагс к\ ће у Прпштини. Она утекне у Србију. Тај Турчнн замоли кнеза Мнлоша да му врати ту довојку, нначе ће, вели, скупити арнаутску војску и ударити на границу. Књаз Милош му одговори; »скупи ти колику хоћеш војску, па можемо да се бијемо ја ти девојку издати пећу, јор ова земља не сме никога да издаје. Но ја ћу тп, као пријатељ учинптн ово. Ја ћу наредити да на граници буде једног дана велико весеље. Ту ће бити свакојаких девојака, па и ти дођн те се весели ; па која ти се дсвојка допадне, ти јо уграби и одведи. Алн ову ти девојку не дам"Ј Да вам наведем још један случај. Године 1871. један трговац меса човечнјог био је позео за Восну робнње. Заустави се у Београду, ту код џамије, да се одмори. После неколико дана наше се жене уиознају с тим робињама, и рекну им: ако вам је воља да будете слободне, и ако хоћете да вас нс продаду, отидите у полицију и кажитс-;► »аадан ово јс слободпа земља; тражимо заштнту, и з^-То вил нш20л нншта нс може». Оне оду у полицију, кој& их »аштити. Онај трговац изгуби на њима 100.000 гро&ш. Он је про-