Народна скупштина

ОТРАНА 1123

токол имена свију оних који нису били у Скупштмни, кад је трајала прознвка. Одобрава ли Скупштина да св одштампају имепа оних, који нису били ту. (Одобрана). Ова господа посланици нису била на прозивци : Авр. Бељић, Ал. Ратарац, Алим. Васиљ., Андр. Љубичић, Андр. Николић, Анта Радосав., Анта Рајичић, Благ. Божић, Богос. Поиовић, Белиз. Кундовић, Влдоје Невесшвац, Влад. Тадић, Вуча Николић, Гига Гершић, Димит. Димошћ, Димпт. Рашић, Димит. Ћирковић, Драг. Илић, Ђ. Брачинац, Жив. Величковић, Ил. Душманић, Јанча Јоваповић, Јов. Авакум., Јов. 'Баја, Јов. Поњавић, Јов. Милић. К. Динић, Лаза ГГлић, Лаза Бошковић, Лаза Лазаревић, Лаза Мидисавл>евић, Мата Максимовић, Мата Радојковић, Мил. Мостић, Милија Миловановић, Мих. Вујић, Мих. "Борђевић, Ник. Живадиновић, Ник. Ристић, П. Велимировић, П. Максимовић, Раде Протић, Радисав Митропић, Ранко Тајсић, Симо Косгић, Станоје Нешић, Станојло Вукчевић, Стев. Миљковпћ, Стев. Пешић, Стој. Станковић, Стој. Рнбарац, Стев. Максимовић, Т. Вукосављевић, Т. "Бикић, Трив. Милојевић, Дим. Катић, Ник Пашић. Сад је на реду други прегрес закона о повластици за изр&ду свиле. Пошто г. известилац није дошао, то сам молио председника одбора Атанасија Вучковића, да он врши дужност известиоца. Известилац А. Вучковић прочита чл. 1. (ст. 000.) Љуба Новаковић — Овим чланом првим овога пројекта даје се г. Еразму Марију искључива повластица за 1 5 година на раздавање семена од свилених буба, на искључиво право куповине кокона (чаурица) свилобуба и на испредаље свиле од истих. Њему је дакле дано искључиво право да само он може куповати сирове производе нашег свилоделства а није обвезан да подигно и Фабрику за прераду свиле; већ само, да сиров материјал купује. Одбор да би ову празнину одклонио донео је једну допуну овоме члану: к '1ако исто овом повластицом неће се спречавати право на повластицу за ткање и Фарбање свилених материја, чим би исту ко потргжио, у ком случају Еразмо Марије има и на ову првенствено право." Према ономе, што је у члану VIII речено, да за време трајања ове повластице, неће се дозволити ником другом сем њему куповање нокона и сирове свиле, — ова допуиа одборова нема апсолутно никакве вредности; она је једна оличена противност са целим духом ове повластице; јер кад се даје Еразму Марију искључиво право, да коконе чауре купује и свилу испреда, како ће неко други моћи да тражи право на повластицу за ткање и Фарбање свилених материја, кад сировипу у земљи неће моћи од никога да купи, почем је то дато у монопол овом концесионару ? ! Ако одбор мис.ш да се овом повластицом, која се даје г. Марију, не искључи и могућност зидања једне Фабрике за прераду свиле, онда би требало ставити њему у дужност до такву Фабрику у позваном року подигне, јер је други неће моћи подићи из простог разлога што неће моћи наћи сировине у земљи. У том случају ја бих предложио, да се у првом члану, првом ставу, после речи „израда" дода ткање и Фарбање свиле, Иначе никако не смемо дозволити да овај уметак одборов остане, јер би дали доказа да мало рачуна водимо о законима, које доносимо, почем је ово као што рекох, очигледна противност са даљим одредбама овога закона. Миниетар привреде Коста С. Таушановић — Господо, ја сам прошли пут, кад је било говора о другом једнои члану, где се говори, колика мора бити производња кокона, па да повласгичар може да подигне Фабрику, навео пример из кога се можете уверити да је ово, што г, Љ. Новаковић предлаже, немогуће. Том приликом ја сам казао да се код нас производи сад 20 до 25.000 кг. кокона — чаура, а пре 20 год. производило је се до 3 000 хиљада кг. годишње. Дакле кад би према предлогу г. Љубином повластичар морао да подигне Фабрику за ткање свиле, он би морао да потроши најмање милијуна дин., међутим не би могао да добије вигае од 2 0 30 хиљ. кг. кокона, и према томе не би имао у Фабрици довољно рада. Из овога је аасно увидети да је предлог г. Љубин немогуће остварити. Даљим једним чланом наређује се повластичару

да он подигне Фабрику за испредање свиле, чим се буде у земљи производило 00.000 кг. кокона. Међутим ансолутна је немогућност да он подигпе Фабрику за ткање свиле. У Европи за сад постоје само дво Фабрике зд ткање свиле једна у Лијону, друга у Венецији а трећа у Лајпцигу, пропала је. Дакле у Евроаи има свега тако мало места где се свила тка, међутим има много Фабрика где се свила испреда. И овај повластичар према овоме закону дужан је да подигне Фабрику за опредање свиле, чим се код нас буде производило 6000 кг. кокона, а по моме рачуну то ће бити за 2—3 год. од кад почне он да ради, јер као што сам казао, сад се пропзводи 20 — 30000 кгр. а пре се производило до 300.000. Према томе усвојите ли оно што г. Љуба предлаже, значи да одбацујете ову повластицу Ђока Анђелковић — Ја уважаваи разлоге г. Љубе Новаковнћа, које је мало пре изнео. Но да би још јаснцји био у захтеву своме п да номогнем захтев његов, вољан сам да учнним још једну наномену, за коју мислнм да треба п Скупштина да зна. Треба знатп да у овој новластици нма чптав низ права, која су дата иовластичару. Тако нир. он се ослобођаве илаћања царнне за увоз машнна и осталог што му је за ирераду потрзбно. Ослобођава се унозне а тако исто и извозне царине, то значи да може наше сирове пронзводе нзвозн без царнне и да не нлаћа пореЈ на радњу. Дакле, кад узмемо у обзнр ово што је г. Новаковнћ мало нре изнео, и доведемо у везу са говором г. мнннстра, да ће се у Србијн кроз 2 — 3 год. нроизводња кокона новиситн до 60.000 кгр. опда мени бн остало само да кажем да се тачно утврди рок ноднзања фабрнке, иначе ја сматрам да нутевн, којн су нредузетц за развиће свнларсгва, мало ће квристиги, или толико исто, колико цх могу и пронзвођачке сеоске задруге покренутн. Нонова кажем ,^а овај човек има ве.тка ирава, и ирема томе треба да има н веће дужностн. С тога вас молим да усвојнте иредлог г. Љубе, с тнм да се тачно одреди рок, у коме ће повластичар бнги дужан да подигне фабрпку не само за израду свиле, него и за ткање, иначе ће нас тп странци само ексилоатисатн и нншта више. Милош Богдановић — Ако збнља мнслимо да дамо нолета нронзводњи свиле, онда треба да усвојнмо нредлог г. Љубе. Учиннмо лн овако како је ио предлогу одборовом, онда се ништа друго тпм не чинн, него се нде на руку овом повластнчару да он тргује са нашом нроизводњом ђумруцима и жељезницом што му се беснлатно ово дозвољава за увоз и извоз па чак и порезе ослобођава. Ако он овде не тка и ие фарба сиилу, он ће иросто извозпги одавде наше производе и имати отуд ћара, а наша нронзводња неће коракнути. Г. министар рече да се код нас свнла слабо иронзводн, да се овим хоће та нроизводња да покрене, па баш с тога треба повластичаре обвезати да је овде и тка, јер јој можемо дати полега тек тако само, ако овога иовластичара обвежемо да он ту свилу овде тка. Ја знам да је један повластичар пре три год. тражпо иовластицу која је неонходно иотребна народу. То је новластица гвожђа, коју је тражио Светозар Швабић, и ја не знам шта је министра руководило, да он то не износи, и ако мн немамо материјала да саградимо ни једну мотпку од нашег гвожђа. Та је повластица требала свакако да дође нре ове п с тога ја сам мишљења да се усвоји предлог г. Љ. Новаковића, ако не одбаците цео иредлог. Министар привреде К. Таушановић — Узнмам реч само да одбнјем онај навод г. Милоша Богдановпћа, кога је он на памет рекао. У мпнистарству ирпвреде стоји око 20 таквпх повластица, и од тнх повластица ја сам изнео оне, које по закону морам да изнесем, јер су људи на то стекли црава. Они су најнре добили нросто нраво истраживања, па иосле искључиво нраво истражнвања и потрошили 6, 8 —10.000 дин. на нстражинање руда, и по закону о рударству, морају добптп концесију, но ја како сам видео да је Скуиштина заузета сувишним другим послом, сматрао сам да не може да сврши све новластнце, на с тога сам н иоднео само оне, које су по моме најдубљем уверењу неонходно иотребне. Ова по-