Народна скупштина

СТРАНА 1124

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

властица сиада у једну велпку грану иољске привреде — у грану свпларства, а еамом овол повластнцом побудиће се наш свет, да што већма гаји свнлобубе. А пошто ова концеспја није тако дуга века, то ће нама битп иосле одрешсне рЈ ке. Што се тиче иоднзања фабрпке, као н1то гражн г. уБуба Новаковпћ, то је немогуће, јер повластнчар за ту прилику треба да да најмање пола милијоиа дпнара, а нрема количпни кокона, која се сад у земљн ироизводи, то се не може ни у сну сањати. Шго се тпче концеснје о гвожђу, за коју г Мнлош Богдансвић пребацује, ја тај нрекор одбнјам као просту увреду, н молно бп г. носланика да се у будуће тиме не служн. Кад је Скуаштина иочела да ради, ја сам ту иовластпцу спремио и послао Држ. Савету; Држ. Савет је прегледа, п кад је свршн, онда ће доћп овамо, међутпм ја налазпм, да је концесија за гвожђе врло корпсна као и ова на свилу, и ја би се радовао, да ко што ире нодигне фабрпку, и почне и на томе да радп. Но прпзнајући то, ја имам да изјавим, да пут којпм се долази до те концесије нпје најиравилннји, јер ирво бп онај, којн хоће да подиже фабрику, требао да зна, колнко н где има гвожђа, а г. ШвабиК није нишга од свега тога учинио, већ долази са улпце п одма тражи повластицу, п ја сам оиет нрнстао да му дам, јер сам нашао да је она по све корисна за економнп развитак наше земље. Ја сам је дакле са осташм концесијама иослао Држ. Савегу, н кад се отуд врати, ја ћу је изнети пред вас. Најпосле молпм г. Милоша^ да у будуће чини прекоре оиравдане, кад зна да нешто постојн, јер он за ову повластнцу рече, да је пре 3 године поднесена, међутнм онаје поднесена пре 2 — 3 месеца, на и ако није испуннла све законске услове, опет сам је Ја ирнмио, јер налазнм даје корисна. Милош Богдановић — Г. миннстар казао је да сам ја на иамет говорно. Да лн је Швабић чннио некаква нсиитивања, то ми доиста ннје иозиато, алн мн је иознато да је ирп иретресу буџета сам г. мннистар признао да је Србија богата са рудним благом, и полазећи с тога гледншта ја сам рекао, да н ту повластнцу о гвожђу треба одобрнти. Ја знам да нп овај новластпчар није чинио иикаква исиитиваша, и ми му одмах дајемо повластицу. Дакле није нраво да према једном иостунамо овако, а нрема другом опако, н ирема томе мислпм да нисам на памет говорио. Панта Срећковић — Г. посланик Л>уба Новаковић иоднео један предлог, који не би био шгетан, кад би могао да се оствари, шга више он би био врло добар. Али ја мислим, да од овога не може бити ништа. Зар је ко луд да подиже овде Фабрику свиле, кад у целој Европи има само на диа три места те кабрике; није то вуна, памук или кучина, него је то свила, а свиле има врло мало у свету и ја мислим да неће нико да на • прави Фабрику, која ће кошгати по милијона динара, — те да изради само 300,000 кокона. О томе не треба ни мислнти, п ја бих молио г. Новаковића, да у интересу ове нронаводње тргне свој нредлог натраг. Ко ће да ко.г>е вола за литрр меса? Ја сам за то, да се да концесија овоме човеку, а да одпаднс предлог Љубе Новаковића. Риста Поповић. — Ја сматрам, да је предлог Л>убе Новаковића у опште узев врло добар и корисган, али смаграм, да со он не би могао практички да изведе. Тражити, да се код нас ствара ипдустрија за прераду свиле, тражити го у земљи, где нема још Фабрике ни за обично сукно, чоху, ит.д. ја мислим, да је то неоправдано. Ако је г. Љуба оабиљно размишљао о овој отвари, онда је он овај предлог иодпео у тој намери, да ову повластицу одбије. Ја мислим да обратимо пажњу на го, да сгварамо услове за проиаводњу свиле, али тражити да ми прорађујемо и прерађсну свилу и:н)озимо иа земље, то је са свим номогуће према данашњим односима пашо земље са дру^има. Фабрика, која би израђивала свилу у Србнји само за пашу земл.у не би могла да опсгане; јер као што рекох ми немамо ни ч-абрике сукна, илатна, штофа ит .д. а хоћемо .»абрику сиило. Истина имамо једну Фабрику шгоФа, али и она би пропала, да је држава не потпомаже.

Дакле, у опште узев предлог Љубе Новаковића добар је, јер имати Фабрику свиле у Србији, то је врло лепа ствар; али па жалосг, ствар за сада бар немогућа. И шга би тада било'( Било би то, да би концесија пропала. На тај начин, неће се моћи да да полета изради свиле, те се неће гајчти ни израђивати. Бо.ве је дакле да иавозимо свилу, као сировииу, док не .гаступи времс и боље прилике, да се прерађује у нашој земљи. Но ако примито предлог Љубе Новаковића, онда се концесија сасвим одбацује. Његов је предлог неостварљив у садашњнм приликама; с тога ја мислим, да он или није хтео да размисли о овоме нредлогу, или је хгео околишним путем да одбацн ову копцесију. Ако је ово последње, онда нека изнесе разлоге, са којих треба ово учинити, па ако су умесни и ја ћу на то пристати; али да овако околншним путем отказује ову концесију, ја на то не могу пристати. Димитрије Машић — Ја ммслим, да не може бити у начелу говора о овоме, јер међу нама нема никога, који ће споритн да је иотребно код нас да поред осталих привредпих установа уведемо и производњу свиле. Ви сви зиаге да се код насза време док су Турци били, млого више занимало; са производњом свиле то чак и данас постоји у Турској царевини. Неговање свиле и свиленнх буба, то је такав исти посао, као и неговање чела. Код нас је опало: неговање свиле, неговање чела, могу да врше сгарци, бабе и деца. Ја мислим, да нема никога од нас који би био противан усавршавању и неговању гих свилених буба, јер то није скопчано са бог зна каквлм трудом и жртвама. То већином раде старци и бабе и овакојако од гога не би било штеге, него би имали користи. Нетражење нли управо непотрошња свиле уназадила је код нас произвођење свиле ; није било купаца а народ више није хтео са тим да се занима. Ја нећу сад да говорим о повластици и условима којп су ту стаиљени. Али свакојако тиме ће се створиги побуда, да произвођачи нашн негују свилу, и ма колико од тога да добију, то ће им биги ћар, јер нншга у то нису уложили. То је што сам имао да кажем што се тиче одпооно повластице, Што се тиче преддога Љубиног, ја не могу да верујем, да је он имао уверења, да се може код нас установитн Фабрика свилених тканина. Ви знате да Фабрика свиле постојп у Швајцарској, Италији, Француској, дакле свега 3 — 4 Фабрике у целој Европи, и оне подмирују све потрошаче свиле. Кад би сс у Србији занимали искључиво сви прављењем свиле, опет зато не би се могло однеговати толико, колико би требало за једну Фабрику. Ми смо становници од 2.000,000 душа и ми не можемо свило п[)Оизвесги, колико Ко бпги довољпо за Фабрику. Ја, управ, не могу да разумем, шта је побудило г Љубу, да такав предлог поднесе. Он, као економ, зна, да је неостварлЈИво. Са оних разлога, које сам напоменуо веома је потребно да усвојимо ову концесију, ге дамо бар један правац нашем народу у неговању свиле, па доцније, кад свет навикне на то, кад се извежба у неговању свидених буба, онда је лако дати рок за подизање Фабрике. Ја сам за то да се ова повластица прими, а иредлог г, Љубин одбаци, као неостварљив. Љуба Новаковић — Господо, ја сам добро размислио кад сам мало час оио предложио и баш због тога , што сам то добро размпслио , ја сам као што ћете додиије видсти, оиако нредложно. Зиам врло добро , да имамо да учнипмо грдинх наиора, да заложнмо миого сиаге и умне и матерпјалне иа иодизање и уиапређење далеко важинјих привредиих граиа, него што је ирерада свила. Ннје мн била намера, ингија осе1|ам потребу да подижемо фабрику за нрераду свиле; али кад сам оио захтевао , чинио сам с тога, да се ублажи нрогивречност одборске редакцпје. Али сем овога, госиодо, једап јачи разлог определио ме јс да ону доиуну нреддожим. Ла у онште ннсам велнки нријатељ иовластнца, нити мпслпм да је ово отвореи иут за подизање н унапрсђсње пародие иривредо п још мање , да је солпдна основа за пзвођсњо привредних рефорама давањановластица на разие ирнвреднс граие , страицпма, а нарочито повластицама ове ирстс, које носе на себп очевндио тии мо-